Nacionalni prirodnjački muzej u Sofiji

Nacionalni prirodnjački muzej
Nacionalni prirodnjački muzej
Nacionalen prirodonaučen muzeй pri BAN
Osnivanje	1889.
Lokacija	Sofija; Bugarska
Vrsta	muzej geologije, paleontologije, botanike, zoologije
Direktor	Prof. dr. Nikolaj Spasov
Adresa	bul. „Car Osvoboditel“ № 1
Veb-sajt	http://www.nmnhs.com

Nacionalni prirodnjački muzej (NPM) (bug. Национален природонаучен музей при БАН) je naučni institut u Sofiji i najbogatiji prirodnjački muzej na Balkanskom poluostrvu.

Tu se čuva i promoviše živa i neživa priroda u Bugarskoj i inostranstvu- preko milion uzoraka prepariranih životinja, biljaka i minerala.

Postavka Nacionalnog prirodnjačkog muzeja uključuje više od 400 vrsta sisara, preko 1200 vrsta ptica, veliki broj vodozemaca i gmizavaca, stotine hiljada insekata i drugih beskičmenjaka, kao i fosilne uzorke (kosti, fragmenti kostiju i celi skeleti). Takođe su izložene razne vrste minerala i oko 1200 uzoraka herbarijuma iz flore Bugarske. Nacionalni prirodnjački muzej je prvi i najbogatiji prirodnjački muzej na Balkanskom poluostvu.

Istorija uredi

Nacionalni prirodnjački muzej je izgrađen 1889. godine, kao Prirodno-istorijski muzej Kneza Ferdinanda.^[1] Postavka je otvorena za posetioce 1907. godine.

Akademik dr Ivan Bureš, direktor muzeja od 1914. do 1947, pretvorio ga je u savremeni Bugarski centar zoologije i botanike i najvažniji deo kraljevskog prirodnjačkog instituta.

Zgrada muzeja je uništena 1944. godine tokom savezničkog bombardovanja Sofije.^[2]

Nacionalni prirodnjaki muzej je 1947. izdvojen kao nezavistan institut Bugarske akademije nauka. U Asenovgradu izgrađen je Paleontološki muzej koji čuva jedinstvene kolekcije fosila sisara. Izgrađen je 1995. godine na osnovu zbirki lokalnog nastavika biologije Dimitra Kovačeva, na inicijativu profesora Nikolaja Spasova,

Aktivnosti uredi

Pored specijalizovanih muzejskih aktivnosti povezanih sa obogaćivanjem i održavanjem kolekcija, naučnoistraživački posao radnika je povezan sa savremenim međunarodnim i nacinalnim prioritetima u oblasti istraživanja biodiverziteta, geologije, ekologije i očuvanje životne sredine. Od 1989. muzej izdaje časopis „ Historia naturalis bulgarica“.

Sturktura uredi

Do 2007. godine muzej uključuje sledeća odeljenja:

Savremeni i fosilni sisari
Savremene i fosilne ptice
Savremeni i fosilni vodozemci i gmizavci
Savremene i fosinle ribe
Insekti
Zglavkari
Fosili beskičmenjaka
Biljke i gljive
Minerali i kamenje

Godine 2007. je izvršeno spajanje odeljenja:

Paleontologija i mineraologija
Botanika
Beskičmenjaci
Kičmenjaci

Direktori uredi

Ivan Bureš (1914.-1947.)
...
Ivan Kostov (1974.-1988.)
...
Petar Beron (1993.-2005.)
Aleksi Popov (2005.-2011.)

Izložba uredi

Izložba je raspoređena na četiri sprata. Prvi sprat upoznaje posetioca sa neživom prirodom, kao i raznolikost stena i minerala. U vitrinama je izloženo 450 vrsta minerala, sistematski složenih. Prikazane su nove zakonitosti stvaranja i unutrašnja struktura kristala, kao i očigledna fizička svojstva minerala. Na drugom spratu posetioci se susreću sa bogatstvima žive prirode. Treći sprat predstavlja raznovrsnost savremenih sisara. Izloženi su jedni od poslednjih čistokrvnih bizona koji su živeli u Evropi. Medved od dva metra, sa planine Rile, uspravljen na zadnjim nogama je dobio zlatnu medalju za najvećeg medveda na Međunarodnoj lokvačkoj izložbi u Berlinu 1937. godine. Diorame kreiraju scene iz života velikih predatora u ekvatorijalnim šumama Amerike i Azije.

Iskopine životinja i biljaka uredi

Predstavljena je geološka istorija Zemlje i evolucija. Prikazani su skamenjeni ostaci iz različitih geoloških perioda. Džinovski amonit, koji je izložen u muzeju, star je oko 84 miliona godina.

Ribe uredi

U muzeju je predstavljena ihtiofauna i sve vrste vodozemaca u Bugarskoj. Izložene su i sve osnovne vrste porodice riba koje naseljavaju slatke vode. Diorama predstavlja život u koralnim grebenima Karipskog mora.

Ptice uredi

U ovom delu izložbe se predsavlja egzotična avifauna, odnosno prikazane su preparirane velike ptice sa svih kontinenata. Zatim su prikazani eksponati skoro svih vrsta savremenih ptica, uključujući i njihove bugarske predstavnike. Ovaj muzej je jedino mesto u Bugarskoj gde može da se vidi nekoliko stotina vrsta ptica, uključujući i vrste koje su izumrle u bugarskoj prirodi i u svetu, kao bradan, mali ždral itd. Kolekcija ptica dostiže oko 12 000 primeraka.^[3]^[4]^[5]^[6]

Reference uredi

^ Georgiev, Venelin (jun 2014), Strategy Maps and Balanced Scorecard - used for Assessing the Activities of the Entities in the BAS, Institute of Information and Communication Technologies, Pristupljeno 2018-12-26 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Walter, Hilmar (januar 2010). „Bъlgarska akademiя na naukite. Sъvet za čuždestranna bъlgaristika: Čuždestranna bъlgaristika prez HH vek. Enciklopedičen spravočnik, 2008”. Kritikon Litterarum. 37 (3-4). ISSN 0340-9767. doi:10.1515/kl.2010.005a. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Zayrnyi, Sergey; Ochirov, Utash (1. 6. 2017). „OTHOD ČASTEЙ 110-Й OKKD POSLE BOEV NA DONU V IЮLE 1942 G.”. MAGNA ADSURGIT HISTORIA STUDIORUM. 3 (1): 111—120. ISSN 2541-9749. doi:10.22162/2541-9749-2017-3-1-111-120.
^ Historia Naturalis & Experimentalis, Elsevier, 1662, str. vii—xi, ISBN 9781493304004, Pristupljeno 2018-12-26
^ „Usačeva E.A. Юridičeskaя priroda soglašeniя ob uplate alimentov”. Aktualьnыe problemы rossiйskogo prava. 6 (6): 1173—1179. jun 2014. ISSN 1994-1471. doi:10.7256/1994-1471.2014.6.10183. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „V.N. Zima Parmenid i statičeskaя koncepciя vremeni”. Filosofiя i kulьtura. 6 (6): 756—765. jun 2013. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2013.6.8058. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1] Georgiev, Venelin (jun 2014), Strategy Maps and Balanced Scorecard - used for Assessing the Activities of the Entities in the BAS, Institute of Information and Communication Technologies, Pristupljeno 2018-12-26 CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] Walter, Hilmar (januar 2010). „Bъlgarska akademiя na naukite. Sъvet za čuždestranna bъlgaristika: Čuždestranna bъlgaristika prez HH vek. Enciklopedičen spravočnik, 2008”. Kritikon Litterarum. 37 (3-4). ISSN 0340-9767. doi:10.1515/kl.2010.005a. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[3] Zayrnyi, Sergey; Ochirov, Utash (1. 6. 2017). „OTHOD ČASTEЙ 110-Й OKKD POSLE BOEV NA DONU V IЮLE 1942 G.”. MAGNA ADSURGIT HISTORIA STUDIORUM. 3 (1): 111—120. ISSN 2541-9749. doi:10.22162/2541-9749-2017-3-1-111-120.

[4] Historia Naturalis & Experimentalis, Elsevier, 1662, str. vii—xi, ISBN 9781493304004, Pristupljeno 2018-12-26

[5] „Usačeva E.A. Юridičeskaя priroda soglašeniя ob uplate alimentov”. Aktualьnыe problemы rossiйskogo prava. 6 (6): 1173—1179. jun 2014. ISSN 1994-1471. doi:10.7256/1994-1471.2014.6.10183. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] „V.N. Zima Parmenid i statičeskaя koncepciя vremeni”. Filosofiя i kulьtura. 6 (6): 756—765. jun 2013. ISSN 1999-2793. doi:10.7256/1999-2793.2013.6.8058. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]