Нацрт:Tanja Petovar
Tanja Petovar (Beograd, 1945. godine) je advokatica i aktivistkinja za ljudska prava. Osnovala je Helsinški komitet Jugoslavije 1987. godine i jedna je od pionirki ljudskih prava na ovom području.
Tanja Petovar | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1945. |
| Mesto rođenja | Beograd, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija |
| Zanimanje | Advokatica |
| Značajni radovi | Osnivanje Helsinškog komiteta Jugoslavije, advokatica na suđenju Beogradskoj šestorci i u predmetu Agrokomerc |
| Nagrade | Orden Polarna zvezda Kraljevine Švedske |
Bila je advokatica prilikom brojnih suđenja u Jugoslaviji, a najpoznatiji su suđenje Beogradskoj šestorki i predmet Agrokomerc. Tanja je bila članica komisije Ujedinjenih Nacija za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Biografija
urediRoditelji Tanje Petovar su Gordana Tanasković i Rudolf Petovar, oboje su su učestvovali u narodnooslobodilačnoj borbi u toku Drugog svetskog rata. Njena baka Ksenija Begović bila je partizanka, a ubijena je od strane četnika 1944. Godine. Ksenijinog brata Slobodana ubile su ustaše.
Rođena je 1945. godine u Beogradu. Ima sestru Kseniju koja je rođena godinu dana kasnije. Zbog službe njenog oca, Rudolfa, rano detinjstvo je provela u Zagrebu. Godine 1951. Tanjina porodica se preselila u Beograd na Dedinje.
Tanjina porodica je od 1962. godine živela u stanu u komšiluku Josipa Broza Tita. [1]Pohađala je četvrtu i drugu beogradsku gimnaziju.
Tanja je jedna od učesnica studentskih protesta 1968. godine. Iste godine je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za vreme šezdesetih je putovala po Evropi, Italiji i Francuskoj. Takođe je boravila tri meseca u Moskvi, gde je učila ruski jezik. Rodila je ćerku Mašu 1980. godine.
Ljudska prava
urediUčestvovanjem na studentskim protestima 1968. zainteresovala se za ljudska prava. Tada je, kako ističe, desetak godina živela „u limbu između pobune i pristajanja na ugodan, establiran život”. Nakon povratka iz Velike Britanije 1977. godine ostavlja siguran i dobro plaćen posao i sprema se da postane advokatica, tada jedino nezavisno zanimanje s magistraturom Pravnog fakulteta. Suđenje beogradskoj šestorci opisuje kao prelomno za njenu advokatsku karijeru. Tada je šest beogradskih intelektualaca uhapšeno u Beogradu i optuženo za „kontrarevolucionarnu delatnost”. Tanja Petovar, Vladimir Šeks i Drago Demšar sarađivali su na ovom predmetu. Povezao ih je advokat Srđa Popović.[2] Ona opisuje da je taj događaj privukao pažnju brojnih organizacija za ljudska prava, koje su joj pomogle pri osnivanju Helsinškog komiteta Jugoslavije.
Osnivanje Helsinškog komiteta Jugoslavije
urediTanja je osnovala Helsinški komitet Jugoslavije, koji je 1987. primljen u Međunarodnu federaciju za ljudska prava sa sedištem u Beču. Postala je članica Saveta ovog tela, čiji je generalni sekretar bio švedski biznismen Gerald Nagler. Helsinški komitet Jugoslavije sastojao se od tri samostalne grupe: beogradske, zagrebačke i ljubljanske. Tanja Petovar je bila inicijatorka osnivanja ovog komiteta i predsedavajuća beogradske grupe koju je činilo osam izvornih dopisnika: Milan Nikolić, Sonja Liht, Pavluško Imširović, Dragoljub Ostojić, Miodrag Nikolić, Kosta Čavoški, Nikola Barović. Kasnije su se pridružili Borka Pavićević, Dragan Klaić, Vladimir Velebit, Stane Stanić, Vesna Pešić...[2]
Tanja je u to vreme branila Fikreta Abdića u sudskom procesu gašenja poljoprivrednog kombinata Agrokomerc u Bosni i Hercegovini na čijem je on bio čelu. Ovaj slučaj opisuje kao „sramotan” i smatra ga kao „preludijem ”za raspad Jugoslavije. Tanja je istakla:
| „ | Pljačka i razaranje svega civilizovanog, pod plaštom nacionalističke mantre, su bili osnovni pokretači novokomponovanih moćnika, kojima je legitimitet davala razularena i raspaljena rulja. | ” |
Sedište Helsinškog komiteta Jugoslavije (HKJ) je bilo u Tanjinoj advokatskoj kancelariji, koja je finansirala sve aktivnosti. Krajem osamdesetih se HKJ sveo na beogradsku grupu usled događaja u Hrvatskoj i Sloveniji. Javnost je za rad ove organizacije saznala iz saopštenja o pojedinim montiranim procesima i presudama za verbalni delikt, takođe i o izveštaja o kršenju ljudskih prava na Kosovu.Tanja ističe da su joj i neki prijatelji zamerali što brani Albance na Kosovu, ali i sve one koji su tada bili „nepodobni”.
Zastupala je i Vojislava Šešelja u sudskom postupku zabrane njegovih knjiga. Godine 1991. u intervjuu za Vašington post je izjavila da Šešelj krši krivični zakon propagirajući versku i nacionalnu mržnju.[3] Tada joj je stigla pretnja od Šešelja, koji je iste godine osnovao Radikalnu stranku i bio kandidat za predsednika Republike Srbije godinu dana ranije, da će joj „dići kancelariju u vazduh”.
Nakon Helsinškog komiteta Jugoslavije
urediTanja Petovar je 1992. godine odselila iz Jugoslavije. Tada opisuje da su započele u Beogradu „masovne nacionalističke orgije”, kao i da se „jedva stotinak ljudi” okuplja oko takozvane Druge Srbije. Tanja je istakla da je svojim antiratnim i antinacionalističkim delovanjem bila meta „uspaljenih rodoljuba”. U vreme kada je na Vojnom sudu u Nišu branila dezertere iz okoline Vukovara, stigao joj je poziv iz Norveškog instituta za ljudska prava da se pridruži timu za izučavanje reformi krivičnog prava u zemljama u tranziciji. Tanja Petovar se sa ćerkom Mašom preselila u Oslo aprila 1992. godine, a većinu predmeta je prenela advokatskoj kancelariji Mikijelji&Janković.
Devedesetih je Torkel Ophsal, profesor i član UN komisije za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, poziva u svoj tim. Nakon završetka ovog projekta Tanja se seli u Ljubljanu gde osniva Centar za ljudska prava pod imenom „Civic Link” (1994-1996). Ističe da je dočekuju „raširenih ruku” dok nije krenula da se bavi etničkim čišćenjima u ovoj zemlji. Tada je proglašavaju za Miloševićevog agenta i prete da joj neće obnoviti vizu.
Godine 1996. se seli u Stokholm gde je radila u Međunarodnom institutu za demokratiju i pomoć pri izborima (1996-2002). Tu je vodila projekte reforme pravosuđa i parlamenta u Rumuniji i Slovačkoj. Kao najdraži projekat opisuje SEED agenda – Southeast Europe Democracracy agenda tracking, koji je radila u saradnji sa Oxfordleadeship Academy. Osnivač i gerenalni direktor ove institucije Brian Bakon je motivisao da se vrati u Srbiju 2003. kao njihov direktor.
| „ | Povratak u deo bivše domovine je bio novo poglavlje u mom profesionalnom životu. Danas znam da tada ništa nisam znala ni razumela o Srbiji u tranziciji. Nakon dve decenije, mnogo toga znam, ali malo toga umem da razumem. | ” |
Istraživački rad
urediBavila se istraživačkim radom u Institutu za uporedno pravo, Institutu za radnički pokret i u Institutu međunarodnu politiku i privredu u Beogradu od 1970. do 1977. godine.
Nagrade i priznanja
uredio Orden Polarna zvezda koji je Tanji dodelio kralj Švedske (1991)
o Nagrada za mir i kulturu Fondacije Edita i Ira Morris Hirošima, Stokholm, Švedska (1992)
o „Nagrada priznanje“ Dr. Bruno Kreiski Stiftung fur Verdienste um die Menschenrechte, Beč, Austrija (1993).
Reference
uredi- ^ Aljović, Armin. „Tanja Petovar: Stasava nova generacija, uprkos trenutnoj dominaciji kleronacionalista”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2023-05-12.
- ^ a b Živeti svoje ideale. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. 2018.
- ^ Harden, Blaine (1991-07-28). „OLD HATREDS, NEW ALLIES SPUR SERBS”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2023-05-12.