Википедија

Najveće mere drveća

списак на Викимедији

Naj-drveće sveta može biti rangirano na osnovu više različitih kriterijuma. Podaci postoje za drveće izuzetne visine, prečnika ili obima debla, širine krošnje, zapremini drveta, procenjene masi i starosti.

Drveće najveće visine debla na svetu uredi

 
Četinar obalna sekvoja (Sequoia sempervirens) je najviša vrsta drveća na svetu.

Podatak koje je drveće najveće na svetu bio je predmet mnogih sporova, a često i preterivanja. Savremena, pouzdana merenja,[1] između ostalog laserskim daljinomerima ili ona koja sprovode alpinisti, pokazala su da su neke starije metode često bivale nepouzdane i ponekad rezultirale preterivanjima od 5% do preko 15% iznad realne visine drveta.[2] Tvrdnje o postojanju drveća visine 130 ili čak 150 m, koje su se javljale u prošlosti, sada su u velikoj meri zanemarene kao nepouzdane, a pripisuju se ljudskoj grešci. Podaci nastali merenjem drveća palog na zemlju smatraju se nešto pouzdanijim, a neki od ovih podataka takođe govore o drveću čija visina zaista prelazi 150 m.

Slede podaci o prvih 5 stabala koja se ubrajaju u najviše drveće na svetu (prihvaćeni kao pouzdano izmereni uzorci). Podaci pokazuju samo trenutno stanje:

  1. Obalna sekvoja - Sequoia sempervirens: 115,61 m, zvanično najviše drvo na svetu, nazvana "Hiperion", raste u Nacionalnom parku Redvud (Redwood National Park) u Kaliforniji, SAD[3][4][5]
  2. Carski eukaliptus - Eucalyptus regnans: 99,8 m, nazvan "Centurion" (vrsta iz roda eukaliptusa), Dolina Arve, Tasmanija, Australija[6]
  3. Obalna duglazija - Pseudotsuga menziesii var. menziesii: 99,76 m, Brumit krik (Brummit Creek), Okrug Kus (Oregon), SAD[7][8][9]
  4. Sitkanska smrča - Picea sitchensis: 96,7 m, Nacionalni park Preri Krik Redvud (Prairie Creek Redwood State Park), Kalifornija, SAD[10]
  5. Džinovska sekvoja - Sequoiadendron giganteum: 95,8 m, Sekvoja nacionalni park (Sequoia National Forest), Kalifornija, SAD[11]
  •  
    Eucalyptus regnans
  •  
    Pseudotsuga menziesii var. menziesii
  •  
    Picea sitchensis
  •  
    Sequoiadendron giganteum

Širom sveta postoji još mnogo vrsta čije jedinke dostižu visinu preko 80 m. Među njima su i: plemenita jela (Abies procera), kalifornijska jela (Abies grandis), kavkaska jela (Abies nordmanniana), lambertov bor (Pínus lambertiána), žuti bor (Pínus ponderosa), lavsonov pačempres (Chamaecyparis lawsoniana), meksički brest (Ulmus mexicana) i t.d.

Drveće sa najvećim prečnikom debla na svetu uredi

 
Montezumin čempres (Taxodium mucronatum) jedno je od stabala sa najvećim prečnikom debla na svetu. Na slici je "Drvo Tule", koje raste u centru grada Santa Maria del Tule u Meksiku.

Obim drveta je obično mnogo lakše meriti od visine, iz prostog razloga što je jednostavnije razvući traku oko debla, nego popeti se do vrha nekog gigantskog stabla i spuštati je sa visina od preko 100 m. Kao opšti standard za merenje obima uzima se prsni obim stabla[12][13]. U šumarstvu je to obično visina od 1,3 m iznad zemlje,[13] dok se ponekad kod ukrasnog drveća meri na 1,5 m iznad zemlje.[12] U većini slučajeva to predstavlja veoma malu razliku u krajnjem rezultatu. Pojam "iznad zemlje" obično predstavlja najvišu tačku na tlu koja dodiruje deblo.[14]

U savremenim istraživanja umesto obima često se meri prsni prečnik stabla. Međutim, precizna merenja obima ili prečnika debla često nisu moguća. Mnoge tropske vrste drveća imaju potporno korenje, kupaste izraštaje visine oko 1 m iznad zemlje, koje služi za učvršćivanje stabla u mekom močvarnom zemljištu i za provetravanje tokom dužeg ležanja u vodi, tokom poplavnog perioda[15]. Merenja obima ovakvih stabala mogu zahvatiti i mnogo praznog prostora između ovih nadzemnih korenova.

S druge strane, na primer, baobabi (rod Adansonia) skladišti u mekom drvetu svojih stabala velike količine vode. To dovodi do variranja u obimu tokom godine, mada ne više od oko 2,5%. Obim dostiže maksimum na kraju kišne sezone, a najmanji je na kraju sušne sezone.

  •  
    Adansonia digitata
  •  
    Drvo generala Granta - Sequoiadendron giganteum
  •  
    Adansonia za
  •  
    Cinnamomum camphora

Prvih 5 stabala među drvećem najvećeg prečnika debla su:

  1. Montezumin čempres - Taxodium mucronatum: 11,62 m, drvo iz roda Taxodium poznato kao "Drvo Tule", koje raste u centru grada Santa Maria del Tule u Meksiku.[16] Ovaj prečnik uključuje i potporne korenove. Preciznija veličina bila bi 9.38 m.[16]
  2. Afrički baobab - Adansonia digitata: 10,64 m, drvo poznato pod imenom "Sanlend baobab" (Sunland Baobab), Južna Afrika.[17]
  3. Džinovska sekvoja - Sequoiadendron giganteum: 8,85 m, poznato kao "Drvo generala Granta" (General Grant tree) Kalifornija, SAD.[11]
  4. Za-baobab - Adansonia za: 8,85 m, drvo poznato pod imenom "Ampanihi baobab (The Ampanihy Baobab), Madagaskar,[18]
  5. Kamforovac - Cinnamomum camphora: 8,23 m, poznato u domovini pod imenom "Kamou no Okusu", Kamo, Kogošima, Japan.[19][20]

Rezultati merenja postaju nepouzdani kada više debala (bilo da su debla jedne ili više jedinki) rastu zajedno i formiraju jedno, naoko jedinstveno, deblo. Sveta smokva (Ficus religiosa), na primer, spušta pomoćne (adventivne) korenove iz svojih grana i oni postaju nova stabla kada vrh ovakvog korena dođe do tla i odeblja. Jedna sveta smokva može imati na stotine takvih stabala.[21] Stablo pitomog kestena, poznato kao "Kesten stotinu konja" poznato je po tome da ima obim 57,9 m. Ovo drvo, čije se stablo sastoji iz više debala koja rastu iz istog korena, smatra se najstarijim kestenom u Evropi. Raste na Siciliji, 7,2 km udaljeno od kratera Etne, a starost mu se procenjuje između 2000 i 4000 godina.[22][23]

Najveće drveće prema zapremini drvne mase debla uredi

 
Džinovska sekvoja (Sequoiadendron giganteum), nazvana "General Šerman", je drvo sa najvećom zapreminom drvne mase na Zemlji

Najveće drveće prema zapremini drvne mase svakako spada i među najviše i među ono sa najvećim prečnikom. Ovakvo drveće najčešće ima veliki obim velikim delom dužine stabla. Merenja su veoma složena, naročito ako se želi uračunati i zapremina grana, pa su obavljena na malom broju izuzetnih jedinki, i uglavnom samo za deblo. Obavljeno je samo nekoliko pokušaja koji su uključivali zapreminu korena ili listova.

Prema zapremini drvne mase prvih 5 stabala su*:

  1. Džinovska sekvoja - Sequoiadendron giganteum: 1.487 m³, nazvana "General Šerman",[24] Sekvoja nacionalni park (Sequoia National Forest), Kalifornija, SAD
  2. Obalna sekvoja - Sequoia sempervirens: 1.084 m³, poznata kao "Grogan's Fault"[25]
  3. Montezumin čempres - Taxodium mucronatum, 750 m³, drvo iz roda Taxodium poznato kao "Drvo Tule", koje raste u centru grada Santa Maria del Tule u Meksiku[26]
  4. Kauri - Agathis australis: 516 m³, poznato pod imenom "Tane Mahuta", koje raste u šumi Vaipoua (Waipoua Forest), na Novom Zelandu[27]
  5. Gigantska tuja - Thuja plicata: 500 m³, nazvana "Quinault Lake Redcedar"[24]

(*)Spiskom nisu obuhvaćeni podaci o jedinkama koje više nisu u životu.

  •  
    Sequoia sempervirens
  •  
    "Drvo tule" - Taxodium mucronatum
  •  
    "Tane Mahuta" - Agathis australis
  •  
    "Quinault Lake Redcedar" - Thuja plicata

Najstarije drveće uredi

 
Pinus longaeva je najdugovečnija vrsta drveća na planeti.
 
"Stari Tjiko" (Old Tjikko)

Najstarije drveće određuje se prebrojavanjem godova koji se mogu videti na preseku debla oborenog stabla ili na isečcima, uzetim podužno od kore do centra stabla. Precizno je moguđe odrediti samo starost drveća koje formira godove, uglavnom ono koje raste u klimatskim uslovima sa jasno izraženim sezonskim promenama. Drveće koje raste u uslovima tropske klime raste neprekidno, ujednačeno i nema izražene godove. Takođe je određivanje starosti moguće samo za drveće čija je struktura kompaktna do srčike. Kod nekih vrsta, kad ostare, srčika se vremenom razgrađuje, ostavljajući sredinu šupljom, kakav je slučaj kod tise,[28] pa se godovi ne mogu prebrojati. 

Potvrđeno najstarije drveće na svetu:

  1. Vrsta dugovečnih severnoameričkih borova - Pinus longaeva, čija se starost procenjuje na 5.065 godina[29]
  2. Vrsta iz porodice čempresa (Cupressacaeae) - Fitzroya cupressoides, čija se starost procenjuje na 3.644 godina[30]
  3. Džinovska sekvoja - Sequoiadendron giganteum, čija se starost procenjuje na 3.266 godina[29]
  4. Vrsta iz roda kleka (Juniperus) - Juniperus occidentalis, čija se starost procenjuje na 2.675 godina[29]
  •  
    Fitzroya cupressoides
  •  
    Sequoiadendron giganteum
  •  
    Juniperus occidentalis

Druge vrste za koje se veruje da mogu doživeti izuzetnu starost su: evropska tisa (Taxus baccata) koja može doživeti starost preko 2000 godina[31][32], kriptomerija (Cryptomeria japonica) čije su jedinke stare više od 3000 godina[33] i Gigantska tuja (Thuja plicata).

Najstarije klonsko drvo na svetu je jedna evropska smrča, nazvana "Stari Tjiko" (Old Tjikko), stara 9.550 godina i nalazi se na planini Fulufjalet u švedskoj provinciji Dalarna.[34]

Naj-drveće Evrope uredi

Najstarija poznata evropska tisa je "Langernjuška tisa" (Llangernyw Yew), koja raste u dvorištu crkve u selu Langernju (Llangernyw) u severnom Velsu, čija se starost procenjuje između 4.000 i 5.000 godina.[35]

U Crnoj Gori, u Baru, raste Stara maslina (Olea europaea) čija se starost procenjuje na preko 2.000 godina.[36]

  •  
    Langernjuška tisa u severnom Velsu
  •  
    Stara maslina u Baru

Naj-drveće Srbije uredi

 
Spomenik prirode Šam-dud. Crni dud čija se starost procenjuje na oko 750 godina raste u porti manastira Pećke patrijaršije. Autor fotografije: Zoran Stević

Najstarije drvo u Srbiji je stablo crnog duda, poznato kao "Šam-dud", koje se nalazi u porti Pećke patrijaršije. Veruje se da ga je posadio arhiepiskop Sava Drugi, sinovac Svetog Save, polovinom 13. veka. On je sadnicu duda doneo iz pokrajine Šam u današnjoj Siriji. Jedno je od prvih zaštićenih stabala u Srbiji. Za Šam-dud se veruje da je najstariji crni dud u Evropi.[15][37]

Sličnih godina je i "Bor cara Dušana", stara munika koja oko 700 godina raste u dolini reke Nerodimke, nedaleko od Uroševca. To drvo nalazi se na ostacima letnjikovca cara Dušana i do današnjih dana kao zaštićeno kulturno dobro čuva spomen na Nemanjiće.[37]

U Kovačima blizu Kraljeva nalazi se "Hrast zapis", čije impozantne dimenzije i starost od oko šest stotina godina govore da se radi o retkom predstavniku starih hrastovih šuma kojima je nekada naša zemlja obilovala. Stara oko 400 godina stabla lužnjaka "Rajkovića hrast" kod Niša i "Samailski krajputaši hrastovi" kod Kraljeva, predstavljaju poslednje ostatke prašume koja je nekada pokrivala ovu teritoriju.[37]

Početkom 2012. godine Zavod za zaštitu prirode Srbije saopštio je da je u Pomoravlja otkriveno drvo bele topole za koje stručnjaci smatraju da ima najveći prečni stabla registrovan u Srbiji - 3,28 m. Procenjeno je da je staro između 180 i 200 godina.[38]

U Srbiji se nalaze i tri bukove prašume, od kojih je najpoznatija, a ipak malo poznata široj javnosti, Vinatovača. Nalazi se u istočnoj Srbiji, u regionu Gornje Resave, a u njoj rastu bukve starije od 350 godina, koje ljudska ruka nije uređivala, sekla niti pošumljavala od najstarijih vremena kad je šuma nastala.[39][40]

Hrast u Šaranima bio je zapis u selu Šarani kod Gornjeg Milanovca, na lokalitetu Rosulje. Prečnik krošnje drveta bio je oko 26-27 m, dok je prečnik samo stabla bio preko 2 metra, a starost mu je procenjena na oko 600 godina. Stablo se našlo na trasi auto-puta E763 (koridor 11) i nakon velikih protesta državni vrh obećao je da će se stablo sačuvati[41]; međutim, u leto 2015. godine hrast je posečen.[42][43][44][45]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Tree Measurement Methods”. http://www.landmarktrees.net. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  2. ^ „Native Tree Society”. Arhivirano iz originala 17. 08. 2018. g. Pristupljeno 21. 2. 2016. 
  3. ^ „http://www.landmarktrees.net”. http://www.landmarktrees.ne. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |title=, |work= (pomoć)
  4. ^ „Grove of Titans, Hyperion”. http://www.mdvaden.com. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  5. ^ „Sequoia”. http://www.conifers.org. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  6. ^ „Tassies Tallest Trees”. http://gianttrees.com.au. Arhivirano iz originala 7. 6. 2015. g. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  7. ^ „Doerner Fir - Tallest Douglas Fir”. http://www.mdvaden.com. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  8. ^ „Landmark Trees Archive - Largest Douglas Fir”. http://www.landmarktrees.net. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  9. ^ „Pseudotsuga menziesii var. menziesii”. http://www.conifers.org. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  10. ^ „Picea sitchensis”. http://www.conifers.org. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  11. ^ a b „Sequoiadendron giganteum”. http://www.conifers.org.  Tekst „http://www.conifers.org/cu/Sequoiadendron.php” ignorisan (pomoć); Spoljašnja veza u |work= (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  12. ^ a b Mitchell, A. F. (1974). A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe. Collins. ISBN 978-0-00-212035-7. 
  13. ^ a b Hamilton, G. J. (1975). Forest Mensuration Handbook. 39. Forestry Commission Booklet. ISBN 978-0-11-710023-7. 
  14. ^ Mitchell, A. F. (1972). Conifers in the British Isles. Forestry Commission. Booklet 33. 
  15. ^ a b Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 125. 
  16. ^ a b „Taxodium mucronatum”. http://www.conifers.org. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  17. ^ Hankey, Andrew. „Adansonia digitata”. http://www.plantzafrica.com. Witwatersrand NBG. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  18. ^ Marc Salak, "The Vanishing Thorn Forests of Madagascar" part 2 CACTUS AND SUCCULENT JOURNAL vol. 74 #1 (Jan.-Feb 2002)p. 31 plus photo pp. 33.
  19. ^ Dr. Al C. Carder, "Giant Trees of Western America and the World" (Madeira Park, Brit.
  20. ^ „Big Trees Survey”. http://www.biodic.go.jp/index_e.html. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  21. ^ „Ficus religiosa (sacred fig tree)”. http://www.cabi.org. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  22. ^ Lillie, Barry (Sunday, May 4, 2014.). „The Chestnut Tree of One Hundred Horses: Sicily's Most Famous Tree”. http://www.italymagazine.com. italy magazine. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  23. ^ Mazzaro, Maria. „The 100 Horse Chestnut”. http://www.bestofsicily. .Best of Sicily. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  24. ^ a b „A Tale of Big Tree Hunting In California”. https://web.archive.org. conifers.org. Arhivirano iz originala 09. 04. 2007. g. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  25. ^ Vaden, Mario. „Largest Coast Redwood, Grogan's Fault”. 
  26. ^ „ÁRBOL DEL TULE”. http://www.wondermondo.com. wonder mondo. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)[mrtva veza]
  27. ^ Don, D. „Agathis australis”. http://www.conifers.org. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  28. ^ Paola, Lanzara (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. str. 90. 
  29. ^ a b v „OldList”. http://www.rmtrr.org. Rocky Mountain Tree-Ring Research. Приступљено 21. 2. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  30. ^ Lara, Antonio; Villalba, Ricardo (21 May 1993).
  31. ^ Harte, J (1996). „How old is that old yew?”. At the Edge. 4: 1—9. 
  32. ^ Kinmonth, F (2005). „Ageing the yew - no core, no curve?”. International Dendrology Society Yearbook: 41—46. ISSN 0307-322X. 
  33. ^ Suzuki, E (1997). „The Dynamics of Old Cryptomeria japonica Forest on Yakushima Island” (PDF). Tropics. 6 (4): 421—428. doi:10.3759/tropics.6.421. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016. 
  34. ^ „Najstarije, najviše, najšire i najveće drveće na svetu”. http://www.nationalgeographic.rs. National Geographic Srbija. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  35. ^ Nelson, Bryan. „The world's 10 oldest living trees”. http://www.mnn.com. mother nature network. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  36. ^ „Stablo u Crnoj Gori najstarije u Evropi: Stara Maslina zaštitni znak Bara”. http://www.cdm.me. CDM. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  37. ^ a b v Jokić, V. „Drveće u Srbiji: Džinovi sa Kosova stari 750 godina”. http://arhiva.24sata.rs. 24sata.rs. Arhivirano iz originala 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  38. ^ „U Pomoravlju otkriveno drvo sa najdebljim stablom u Srbiji”. http://www.blic.rs. Blic online. Pristupljeno 22. 2. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  39. ^ Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  40. ^ Petrović, Momčilo. „Kancelarija na 37 hektara”. blic.rs. Blic online. Pristupljeno 22. 2. 2016. 
  41. ^ „Ilić: Završeno sve oko kineskog kredita i hrasta”. Blic. 13. 8. 2013. Pristupljeno 10. 7. 2015. 
  42. ^ Noćas posečen hrast od 600 leta (B92, 23. jul 2015)
  43. ^ Hrast skroz truo, trojica ga sekla sat i po (B92, 23. jul 2015)
  44. ^ TUŽAN PRIZOR Tri radnika posekla drvo staro šest vekova: Radile tri testere, nikada veći hrast nismo posekli! („Blic“, 23. jul 2015)
  45. ^ Posle sat i po testerisanja hrast se predao („Politika“, 23. jul 2015)

Spoljašnje veze uredi

 
Najveće mere drveća na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Највеће_мере_дрвећа&oldid=27771741”