Nea Moni

Manastir Nea Moni (grč. Νέα Μονή) manastirski je kompleks građevina iz 11. veka na grčkom ostrvu Hios.

Manastir je 1990. godine uvršten na UNESKO-vu listu Svetske baštine. Nalazi se na obroncima planine Provateio oros u unutrašnjosti ostrva, oko 15 km od grada Hiosa.

Poznat je po [Mozaik|mozaicima]], koji se ubrajaju među najlepše primere vizantijske umetnosti.^[1]

Istorija uredi

Manastir Nea Moni podigao je vizantijski car Konstantin IX Monomah sa svojom ženom caricom Zojom, sredinom 11. veka. Prema ostrvskoj legendi, manastir je podignut na mestu gde su tri monaha: Nikita, Jovan i Josif, pronašli ikonu Bogorodice, na grani mirte. ^[2]

U to vreme Konstantin se nalazio u izgnanstvu na obližnjem ostrvu Lezbosu. Monasi su otišli tamo da ga obiđu i ispričali mu kako im se pred ikonom ukazalo proročanstvo da će on postati sledeći car. Konstantin im je obećao da će podići crkvu ako se to obistini. I zaista je 1042. godine Konstantin postao car, te je u znak zahvalnosti počeo graditi manastir posvećen Bogorodici (Theotokos). Glavna manastirska crkva (katolikon) osvećena je 1049. godine, a celi manastirski kompleks bio je gotov 1055, tek posle Konstantinove smrti. ^[3]

Manastir je još od osnivanja uživao znatne privilegije. u julu 1049. Konstantin Monomah izdao je hrisovulju prema kojoj manastir ne podleže ni crkvenoj ni svetovnoj mesnoj vlasti i poklonio mu glavarinu sa Hiosa. ^[4]

Zahvaljujući velikim zemljišnim posedima, oslobođenosti od poreza i drugim povlasticama koje su mu dodeljivali i sledeći carevi, manastir je napredovao za vreme postojanja Vizantijskog carstva. Vekovima je Nea Moni gomilao bogatstva, tako da je postao jedan od najbogatijih manastira na Egejskom moru. Na svom vrhuncu negde oko 1300, Nea Moni je posedovao gotovo trećinu svih nekretnina na Hiosu, a u njemu je živelo čak osamsto monaha.

Kad su ostrvo zaposeli Đenovljani, manastir je počeo da siromaši, ali je ipak ostao aktivan i pošto su Hiosom zavladali Turci. Zahvaljujući tome što je bio stavropigija Carigradskog patrijarha, odnosno potpadao neposredno pod patrijarhovu vlast, uživao je i pod Turcima nešto bolji položaj nego ostali pravoslavni manastiri.

U 17. veku broj monaha počeo se naglo smanjivati, ali se u narednom veku stanje popravilo.

Manastir je počeo da propada nakon zloglasnog pokolja na Hiosu za vreme Grčkog rata za nezavisnost 1822. Tada je opljačkan i demoliran i nikada se više nije sasvim oporavio. Razorni zemljotres 1881. doprineo je daljem propadanju. Kupola katolikona se urušila, a nekoliko manastirskih zgrada potpuno se srušilo, na primer zvonik iz 1512.

U novije vreme manastir Nea Moni zahvatile su drugačije nedaće. Monaški život gotovo potpuno je ugasnuo i manastir je zato 1952. godine pretvoren u ženski. Prema popisu iz 2001. godine, u manastiru su živele svega tri monahinje.

Građevine u manastiru uredi

Manastirski kompleks sadrži: glavnu crkvu (katolikon), dve manje crkve (posvećene Svetom krstu i sv. Pantelejmonu), trpezariju (triklinon), monaške ćelije i podzemnu cisternu. Čitav kompleks zaštićen je zidom (izvorne vizantijske zidine srušili su Turci 1822). Na severoistočnom kraju nalazi se odbrambeni toranj, koji se ranije koristio kao biblioteka. Izvan zidina nalazi se monaško groblje s malom kapelom sv. Luke.

Središnji, glavni manastirski objekat, katolikon posvećen [[Bogorodici], ima naos s osmougaonu osnovom i narteksom (pripratom) i egzonarteksom u produžetku. Pripada takozvanom ostrvskom tipu crkve, kakve su, osim na Hiosu, građene i na Kipru. Današnji izgled crkve posledica je obimnih rekonstrukcija izvedenih u 19. veku, posle turskih razaranja 1822. i zemljotresa 1881.