Nebojša Đukelić

Nebojša Đukelić (Beograd, 6. januar 1947Beograd, 22. oktobar 1996) je bio jugoslovenski i srpski filmski novinar, kritičar i urednik, te višegodišnji selektor FEST-a. Tokom 80-ih godina 20. veka u bivšoj Jugoslaviji je bio jedno od najpoznatijih TV lica.[1][2]

Nebojša Đukelić
Datum rođenja(1947-01-06)6. januar 1947.
Mesto rođenjaBeogradFNR Jugoslavija
Datum smrti22. oktobar 1996.(1996-10-22) (49 god.)
Mesto smrtiBeogradSR Jugoslavija

Biografija

uredi

Završio je Drugu beogradsku gimnaziju i za to vreme se bavio košarkom u juniorskom timu Crvene zvezde. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je 1970. godine apsolvirao, a 1975. je diplomirao filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti.[3]

Odmah po diplomiranju bio je asistent reditelja u TV seriji Povratak otpisanih.

Novinarsku karijeru je počeo u beogradskom Studentskom kulturnom centru gde je od 1976. do 1979. bio urednik filmskog programa. U drugoj polovini 70-ih je intenzivno pisao filmske kritike za Drugi program Radio Beograda, gde je bio i spiker.

Od 1978. do 1990. na TV Beograd je vodio poznate Hronike Festa, a od 1988. do 1992. gledani program Festovizija koji se potom pretvorio u Treći kanal RTS-a. Od 1990. do 1992. bio je selektor FEST-a. Bio je glavni autor, urednik i voditelj TV serijala Pokretne slike, Petkom u 22 i Moderna vremena.

Tokom karijere je izveštavao sa filmskih festivala u Kanu, Berlinu, Veneciji, Moskvi, Valensiji, Montrealu (takođe i član žirija), Londonu, Tokiju, Puli, Nišu... gde je napravio intervjue sa nekim od najvećih filmskih autora današnjice: Džonom Hjustonom, Federikom Felinijem, Bernardom Bertolučijem, Akirom Kurosavom, Romanom Polanskim, Sidnijem Lumetom, Piterom Virom, Varnerom Hercogom, Klintom Istvudom, Melom Gibsonom, Džimom Džarmušem, Nikitom Mihalkovim...

Paralelno sa poslom na televiziji i radiju, pisao je i za štampu. Filmske kritike, eseje i intervjue je objavljivao u listovima i časopisima kao što su Politika, Start, NIN, Sineast, Filmske sveske[4], Filmograf[5], Ekran, Vidici...

Tokom 1987. godine boravio je na profesionalnom usavršavanju u SAD.

Osim filmom, bavio se čitavim nizom srodnih oblasti: satelitskom i kablovskom televizijom, videom, reklamnom industrijom, teorijom medija, kompjuterima, a najviše šahom. Bio je aktivni šahista, te autor preko 50 emisija o šahu u kojima je, između ostalog, emitovao intervjue sa Robertom Fišerom, Borisom Spaskim, Garijem Kasparovim, Anatolijem Karpovom...

Tokom 90-ih je bio kreativni direktor u marketinškoj agenciji Ogilvy & Mather, te kopirajter za reklamne kampanje u firmama Satchi & Satchi, Profile, Idea Plus i Spektra.

Bio je autor i voditelj kviza Prvih 100 godina (1994/95) koji je bio posvećen obeležavanju prvog veka filmske umetnosti.

Poslednju godinu rada na RTS-u proveo je kao odgovorni urednik za strani program i posebne medijske projekte.

Preminuo je 22. oktobra 1996. godine.

Oba njegova sina, Miloš i Vladimir, danas su filmski reditelji.[6]

Priznanja

uredi

Nagrada na Jugoslovenskom festivalu tržišnih komunikacija, Portorož, 1987.

Orden zasluga za narod - Beograd, 1988.

Plaketa Jugoslovenske kinoteke 2004, posthumno.

Udruženje filmskih novinara i kritičara Beograda u znak sećanja na Nebojšu Đukelića je 2002. ustanovilo nagradu za najbolji film FEST-u koja nosi njegovo ime.

Oktobra 2013. godine Skupština Beograda je donela odluku da Nebojša Đukelić dobije ulicu u Beogradu na teritoriji opštine Čukarica.[7]

Izvori

uredi
  1. ^ Blic: Zaboravljeni tv junaci: Nebojša Đukelić, kreator Festovizije
  2. ^ Portal Sećanja, članak o Nebojši Đukeliću
  3. ^ "Ko je ko u Srbiji", Bibliofon, Beograd, 1996.
  4. ^ „Časopis "Filmske sveske" 1968-1986”. Arhivirano iz originala 09. 08. 2014. g. Pristupljeno 08. 08. 2014. 
  5. ^ „Časopis "Filmograf" 1976-1989”. Arhivirano iz originala 14. 04. 2016. g. Pristupljeno 08. 08. 2014. 
  6. ^ Producentska kuća Red Production
  7. ^ „Mondo: Nebojša Đukelić dobio ulicu u Beogradu”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2014. g. Pristupljeno 08. 08. 2014. 

Spoljašnje veze

uredi