Neveljski rejon
neveljski rejon (rus. Невельский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon smešten na krajnjem jugu Pskovske oblasti, odnosno na zapadu evropskog dela Ruske Federacije.
| Neevljski rejon Nevelьskiй raйon | |
|---|---|
.svg) | |
.jpg) | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Severozapadni |
| Administrativni subjekt | Pskovska oblast |
| Admin. centar | Nevelj |
| Status | opštinski rejon |
| Osnivanje | 1. avgust 1927. |
| Površina | 2.689,9 km2 |
| Stanovništvo | 2016. |
| — broj st. | 24.363 |
| — gustina st. | 9,06 st./km2 |
| Vremenska zona | UTC+3 |
| Registarske tablice | 60 |
| Zvanični veb-sajt | |
.png)
.png)
Administrativni centar rejona je grad Nevelj. Prema procenama nacionalne statističke službe Rusije za 2016. na teritoriji rejona je živelo 24.363 stanovnika, ili u proseku oko 10,0 st/km².
Geografija uredi
Neveljski rejon smešten je na krajnjem jugu Pskovske oblasti. Obuhvata teritoriju površine 2.689,9 km², i po tom parametru nalazi se na 9. mestu među 24 rejona u oblasti. Graniči se sa teritorijama Sebeškog i Pustoškog rejona na zapadu, na severu je Novosokoljnički, a na istoku Velikoluški i Usvjatski rejon. Na jugu je teritorija Vitepske oblasti Belorusije (Garadočki, Polacki i Rasonski rejon).
U reljefnom pogledu teritorijom Neveljskog rejona dominira blago zatalasano Vjazemsko pobrđe koje ujedno predstavlja razvođe između slivova Lovata na istoku i jugu, te Zapadne Dvine na zapadu. Najvažnija pritoka Lovata na tlu Neveljskog rejona je reka Jemenka, dok su najvažnije pritoke Zapadne Dvine Ušča i Polota.
Površina je ispresecana brojnim jezerima uglavnom ledničkog porekla, a najveća među njima su Nevelj (14,9 km²), grupacija jezera Ivan sa jezerima Veliki (15,4 km²) i Mali Ivan (8 km²), Senica (9,62 km²), Usvoja (6,32 km²) i Zaverežje (6,7 km²).
Istorija uredi
Neveljski rejon uspostavljen je 1. avgusta 1927. godine na teritoriji nekadašnjeg Neveljskog okruga Vitepske gubernije. U granicama Pskovske oblasti je 1957. godine.
Demografija i administrativna podela uredi
Prema podacima sa popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 26.657 stanovnika,[1] dok je prema proceni iz 2016. tu živelo 24.363 stanovnika, ili u proseku 10,0 st/km².[2] Po broju stanovnika Neveljski rejon se nalazi na 3. mestu u oblasti. U administrativnom centru rejona gradu Nevelj u živi oko 60% od ukupne rejonske populacije.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 49.055 | 44.059 | 41.222 | 38.727[3] | 31.419[4] | 26.657[1] | 24.363* |
Napomena:* Prema proceni nacionalne statističke službe.
Prema podacima sa popisa iz 2010. na području rejona registrovao je ukupno 489 sela (od kojih je njih 90 bilo bez stanovnika, a u 153 sela živelo je manje od 5 stanovnika). Rejon je administrativno podeljen na 6 nižestepenih opština, 5 seoskih i jednu urbanu. Jedino gradsko naselje na području rejona je grad Nevelj.
Saobraćaj uredi
Preko teritorije Neveljskog rejona prolaze deonica železničkih pruga Sankt Peterburg—Kijev (Ukrajina) i Velikije Luki—Polock (Belorusija). Najvažniji drumski pravac je autoput M20 Sankt Peterburg−Kijev.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Ocenka čislennosti postoяnnogo naseleniя po municipalьnыm obrazovaniяm Pskovskoй oblasti na 1 яnvarя 2016 goda”. Arhivirano iz originala 16. 04. 2016. g. Pristupljeno 14. 4. 2016.
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Spoljašnje veze uredi
