Nevladina organizacija
Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja građana. Termin se masovno koristi u poslednje dve decenije i usko je povezan sa pojmom civilnog društva. Bez shvatanja pojma civilnog društva nije moguće u potpunosti shvatiti ovaj pojam. Pored termina „nevladina organizacija” koristi se i termin „udruženje građana”.
Oblast preklapanja predstavlja mesto gde se snage države (zakonodavna, sudska i izvršna vlast), biznisa i građana objedinjuje da bi se kreirao normativni prostor za demokratiju, društvenu odgovornost i zaštitu javnih interesa.
Civilno društvo za koje se nevladine organizacije zalažu je:
- Prostor za mobilizaciju i artikulaciju interesa pojedinaca i grupa
- Institucionalno sredstvo za medijaciju (posredovanje) između konfliktnih interesa i konfliktnih socijalnih vrednosti
- Mogućnost za iskazivanje i praktikovanje društvenih, religijskih i kulturnih verovanja i aktivnosti
- Mogućnost za ograničavanje inherentne tendencije države da proširi svoju kontrolu
- Mogućnost da se ograniči potencijal biznisa da bude bez kontrole.
Pojam zajednički interes u definiciji može da bude raznolik.[1] On može, ali i ne mora, da bude prihvatljiv za sve koji rade sa, i u, organizacijama civilnog društva. Ono što je bitno je da su sloboda govora i sloboda udruživanja bitni elementi u demokratskim društvima koji dozvoljavaju građanima da se udružuju i da iskažu različite interese koji ne moraju biti atraktivni uvek za sve. Značajna odlika civilnog društva je da postoji podsticajni ambijent u kome su različiti pogledi dozvoljeni i poželjni i gde je organizacijama ili asocijacijama različite vrste dozvoljeno da postoje.
Institucije jednog podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva su:
- Izvršna vlast
- Sudska vlast
- Zakonodavna vlast
- Mediji
- Lokalna vlast
- Nezavisne odgovorne (revizorske) organizacije kao što su:
- Izborna komisija
- Komisija za ljudska prava
- Komisija za borbu protiv korupcije
- Kancelarija glavnog revizora
- Kancelarija Vrhovnog tužioca
- Ombudsman (javni advokat)
- Udruženja građana
- Berza
- Univerzitet
Kao što se vidi prostor za saradnju i za unapređenje zajedničkih interesa je veoma širok. Osnovna podela udruženja građana je na organizacije za uzajamnu pomoć (koje formiraju građani i čiji su oni članovi i na bazi toga ostvaruju određene koristi), organizacije od opšteg (javnog) interesa (koje formiraju građani u nameri da pomognu drugim grupama građana koji nisu nužno njihovi članovi), i pretenderi (pretvarači).
Reference uredi
- ^ „SVE O NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA”. Pristupljeno 3. 2. 2020.