Википедија

Nelej

Nelej (grč. Νηλέας) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Mitologija uredi

  1. Bio je sin boga mora Posejdona i Tire, kraljice Jolka. Prema nekim izvorima, njega je dojila kučka, odnosno vučica i on je „nasledio“ njenu svirepu prirodu. Njegovo ime ima značenje „nemilosrdni“.[1] Nakon smrti njegovog poočima, Kreteja, sa svojim bratom, Pelijom, posvađao se oko prestola. Pelija ga je prognao iz domovine, te se odselio u Meseniju, na zapadna obalu Peloponeza i tamo osnovao grad Pil.[2][3] Sa njim su tamo pristigli i Kretejevi unici Melamp i Bijant, kao i predstavnici naroda Ahađana, Aoljana i Ftiotiđana. Robert Grevs je naveo da se Nelej samo smatrao osnivačem Pila, a da je zapravo zauzeo grad koji je pre toga pripadao Lelegijcima, a koje je on oterao odatle.[1] Tu se i oženio Amfionovom kćerkom Hloridom sa kojom je imao kćerku Pero (pominje se i Hirmina[2][1]) i dvanaest sinova; Periklimena, Taura, Asterija, Pilaona, Dejmaha, Euribija, Frasija, Eurimena, Evagoru, Alastora, Epilaja, Hromija i Nestora. Takođe, sa Euridikom je imao sina Trasimeda.[4] Nestor je srećno živeo u Pilu, odgajajući ždrebice i divna goveda, po čemu je bio čuven, sve dok nije došao Herakle. On je zatražio od Nestora da ga očisti od Ifitovog ubistva, ali je Nelej to odbio jer je bio prijatelj sa Ifitovim ocem. Prema drugoj priči, Herakle je zatražio da ga Nelej očisti od ubistva svoje supruge Megare.[5] U svakom slučaju, ljut što ga je odbio, Herakle je napao Neleja i ubio mu jedanaest sinova i samo je najmlađi, Nestor, izbegao smrt. Herakle je pri tome čak ranio i Hada, koji je priskočio u pomoć Piljanima. Ovo ih je toliko oslabilo, da su nakon ovog sukoba, kralj Augija i njegovi Eliđani otimali goveda koje su Piljani posedovali. U ratu sa njima, ipak nije učestvovao sada već ostareli Nelej, već je komandu preuzeo njegov sin Nestor[3], ali po očevom nalogu. U tom ratu im je pomagala boginja Atena i Homer u „Ilijadi“ je narod Pila tada opisao kao Ahajce, mada je Nelejeva dinastija bila ajolska.[1] Nelej je doživeo duboku starost i umro je u Korintu i sahranjen na Istmu.[3] Zapravo, moguće je da je sahranjen na strateškoj tački korintske prevlake, a protiv uroka stranih zavojevača. U prilog tome govori to da se mesto njegovog groba čuvalo u tajnosti.[1] Dalekim potomkom Nestora i Neleja se smatrao i poslednji mitski kralj Kodar.[2] Prema Pausaniji, otac i sin su zaslužni za obnavljanje Olimpijskih igara. Higin je Neleja nazivao Hipokontovim sinom i pripisivao mu je učešće u pohodu Argonauta.[6]
  2. Nelej je bio i sin atinskog kralja Kodra. Sa svojim bratom Medontom se posvađao oko prestola, pa je sa drugom svojom braćom i pristalicama, Joncima, otišao u Malu Aziju gde je osnovao grad Milet, u čijoj blizini je podigao žrtvenik Posejdonu, ali i druge jonske gradove (Dodekapolis). Njegov grob je prikazivan u Didimi.[3]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
  2. ^ a b v Zamarovski 1985, str. 229
  3. ^ a b v g Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Neleus; Family
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Neleus; Purification of Heracles 1
  6. ^ Greek Myth Index: Neleus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2011), Pristupljeno 15. 4. 2013.

Literatura uredi

  • Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нелеј&oldid=26949410”