Nemezijan
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Marko Aurelije Olimpije Nemezijan (lat. Marcus Aurelius Olympius Nemesianus) je bio latinski pesnik, po svoj prilici poreklom iz Afrike, iz čijeg života je poznato svega par pojedinosti. Stvarao je krajem 3. veka u vreme vladavine cara Kara i njegovih sinova Karina i Numerijana.
Kako se doznaje iz Carske povesti, Nemezijan se takmičio u pesništvu sa Numerijanom, ali je pobeđen. U istom izvoru se navodi da je Nemezijan bio autor pesama o ribarenju, lovu i pomorstvu (ἁλιευτικά, κυνηγετικά, ναυτικά, sem ako se ne čita ἰξευτικά, jastrebarenje) i da je odneo pobede u svim savremenim pesničkim nadmetanjima (omnibus coronis [ne coloniis] illustratus emicuit, prema umesnoj ispravci francuskog filologa Isaka Kasobona).
Cynegetica uredi
Mitološke teme bile su u rimskoj poeziji ad nauseam (do prezasićenosti) obrađivane, ali je interesovanje za stacionaran iluzorni svet naposletku moralo da nestane. Ovu prezasićenost iskoristio je kartaginski pesnik M. Aurelije Olimpije Nemezijan, kako bi pridobio naklonost čitalaca za svoju lovačku pesmu. Isti pretenciozno nabraja tradicionalne mitološke teme i priznaje da je ovde sve iskorišćeno.
| Heksametar | Latinski tekst | Srpski prevod |
|---|---|---|
| 46 | haec iam magnorum praecepit copia vatum, | mnoštvo velikih pesnika već je zaokupilo ove stvari, |
| 47 | omnis et antiqui vulgata est fabula saecli | a svaka priča iz starog vremena je poznata |
Ovim ofucanim temama želi da suprotstavi slike iz svežeg lovačkog života. Pesnik, međutim, smera još više. Njegov pogled preusmerava se čežnjivo sa Kartagine na Rim. Pesnik-amater Numerijan postao je car zajedno sa svojim bratom Karinom, a poezija proslavljenog Nemezijana bez sumnje je već privukla Numerijanovu pažnju i podstakla ga na imitiranje. Nemezijan se sad obraća carevim sinovima, Karinu i Numerijanu, i obećava im da će im videti „sveto lice“, čim mu to bude odobreno, da će im predstaviti pesmu o njihovim junačkim delima.
Zatim prelazi na svoju temu. Međutim, prvo šta pesnik iznosi pred čitaoca jeste još jedna otrcana figura, tj. Feba koju isti na uobičajeni način opisuje i priziva. Uobičajeni pesnički aparat bio je toliko snažan da ga se i sâm pesnik koji kritikuje mitološke igrarije nije mogao osloboditi. Najzad sa 103. stihom počinje izlaganje prave teme; prva materija koja se obrađuje jeste gajenje lovačkih pasa; razmatraju se uzgojni pregled (selekcija), ishrana, dresura, bolesti, rase. Zatim dolaze na red lovački konji, njihove osobine i nega; poslednji predmet razmatranja jesu lovački alat, mreže, klopke, ptičja perad. Posle ovih priprema lov bi trebalo da počne, ali se sa 325. heksametrom pesma prekida. Preostali deo je izgubljen usled toga što su se od praobrasca (arhetipa) odvojile pojedine stranice.
Pesma je napisana sa smislom za formu, ali u osnovi uzev ona je ne mnogo više od verzifikovane proze (proza u stihovima). Iz nje ne prodire svetlosni zrak poezije. Kada pesnik, kako bi dočarao brzinu lovačkog konja, poredi istog sa tračkim Borejom, deluje potpuno komično. Takvim se posebno čini kada rečenici da se opisanim konjima i u isluženoj dobi ne gubi mladalačka žar pridodaje stihove pune zanosa.
| Heksametar | Latinski tekst | Srpski prevod |
|---|---|---|
| 281 | nam quaecumque suis virtus bene floruit annis, | jer koja god vrlina da je zablistala sa pravim godinama |
| 282 | non prius est animo quam corpore passa ruinam | nije prvo klonula usled [starosti] duha nego tela |
Svojoj dikciji on nekoliko puta zaogrće arhaično ruho. Tako se u 264. heksametru može naći ollis, a u 317. mage. To, međutim, ne remeti njegov govor, koji je inače čist i pokazuje posledice Vergilijevog stila.
Svedočanstvo o postojanju pesama. Vopisc. Numer. 11, 2: (Numerianus) cum Olympio Nemesiano contendit, qui ἁλιευτικά, κυνηγετικά et ναυτικά scripsit quique (mesto inque) omnibus colonis (mesto coronis) inlustratus emicuit. Ovde se pominje Cynegetica, dok ἁλιευτικά i ναυτικά nisu sačuvane. Mesto čitanja ναυτικά, Bernhardi je pretpostavljao da treba čitati ἰξευτικά (tj. jastrebarstvo), a Berens Pontica, ali bez valjane osnove. Bucolica nije navedena, jer je skriptor hteo da iznese na videlo samo najznačajnije Nemezijanove pesme. Ukoliko nije sve obmanljivo, čini se da Nemezijan ovim stihovima suptilno ukazuje na ove pesme.
| Heksametar | Latinski tekst | Srpski prevod |
|---|---|---|
| 58 | talique placet dare lintea curae, | po volji mi je za takvo [književno] delo da zaplovim, |
| 59 | dum non magna ratis, vicinis sueta moveri | dok nevelika lađa, sviknuta da plovi uz obližnje obale |
| 60 | litoribus tutosque sinus percurrere remis | i veslima preplovljava sigurne zalive, |
| 61 | nunc primum dat vela notis portusque fideles | sada prvi put prepušta jedra južnim vetrovima i napušta pouzdano pristanište |
| 62 | linquit et Andriacas audet temptare procellas | i usuđuje se da iskuša jadranske bure. |
Očigledno naveden pomorskom metaforikom, Raul Verdijer (franc. Raoul Verdière) u ovim stihovima vidi „une allusion à la mise en chantier des Nautica“. Međutim, glavna rečenica (talique placet dare lintea curae) koja prethodi periodu (rečeničnom sklopu) isključuje takvo tumačenje koje je stvarno apsurdno. Konsekutivna zavisna rečenica uvedena veznikom dum, u indikativu prezenta, a koja prema tome označava istovremenu radnju jasno stavlja do znanja da delo sa kojim se Nemezijan odvažava po prvi put sad (nunc primum) na olujno more nije nijedno drugo delo do samo poučna pesma o lovu. Ko je i malo upoznat sa rimskom poezijom zna da se u slučaju pomorske metaforike radi o dobro poznatom toposu (motivu). Rimski pesnici imali su običaj da upoređuju plovidbu sa izradom književnog dela. Stihotvoriti se kaže raširiti jedra, zaploviti (vela dare, Verg. Georg. II 41). Na kraju dela jedra bivaju podvezivana (vela trahere, isto IV 117).
Ideja da pesnik sa svojim delom zaplovi na otvoreno i opasno more — koja je sprovedena u sporednoj rečenici uvedenoj veznikom dum — inspirisana je, kako je primetio Fridrih Folmer (nem. Friedrich Vollmer), jednim mestom iz Stacijeve pesničke poslanice upućene Viktoriju Marcelu.
trahit impetus illo
iam pridem retrahitque timor. stabuntne sub illa
mole umeri an magno uincetur pondere ceruix?
dic, Marcelle, feram? fluctus an sueta minores
nosse ratis nondum Ioniis credenda periclis?
Već dugo me na ovo podstiče strast, a odvraća strah.
Hoće l’ mi se pod ovim bremenom održati pleća,
il’ će mi usled velike težine klonuti vrat?
Reci mi, Marcele, hoću l’ ja moći to podneti?
Il’ misliš da moja lađa, sviknuta na manje valove,
nije još pouzdana za opasnosti Jonskog mora?
Vreme nastanka. Terminus ante quem je godina 284, jer su početkom septembra iste nastradali Numerijan i Karin. Cynegetica mora da je napisana pre septembra 284. Terminus post quem je smrt oca obojice careva, Kara, koji je umro decembra 283.
Mesto nastanka. Pesma je sastavljena izvan Rima. Stih „prostrana zemlja nalazi se preko puta strmih vrhova Kalpe“ (ampla iacet trans ardua Calpes culmina) koji se odnosi na Španiju ukazuje na to da je pesnik pisao iz ugla žitelja Afrike.
Literatura uredi
- Willy Schetter, Kaiserzeit und Spätantike. Kleine Schriften 1957-1992, Stuttgart 1994, 179-181.