Nensi Spandžen

Nensi Lora Spandžen (engl. Nancy Laura Spungen /ˈspʌndʒən/ ; 27. februar 1958 — Njujork Siti, 12. oktobar 1978) bila je devojka basiste grupe Seks pistols Sida Višosa i protagonista pank rok scene sedamdesetih godina dvadesetog veka. Njen život i njena smrt bili su predmet kontroverzi među istoričarima muzike i poklonicima grupe Seks pistols.

Nensi Spandžen
Fotografija Meri Elen Mark
Ime po rođenju	Nensi Lora Spandžen
Datum rođenja	(1958-02-27)27. februar 1958.
Mesto rođenja	Filadelfija, Pensilvanija, SAD
Datum smrti	12. oktobar 1978.(1978-10-12) (20 god.)
Mesto smrti	Njujork Siti, Njujork, SAD
Partneri	Sid Višos

Odrasla je u Filadelfiji. U 15. godini dijagnostikovana joj je shizofrenija. Pošto je izbačena sa koledža, otišla je u London u kojem je pank rok bio na svom vrhuncu i sprijateljila se sa Sidom Višosom. Veza je bila puna nasilja i korišćenja droga. Zbog skandaloznog ponašanja, britanska štampa je Spandženovu prozvala „odvratna Nensi“. Nakon raspada grupe Seks pistols, par se preselio u Njujork i iznajmio sobu u hotelu „Čelsi“. Život u hotelu im se sveo na posete narkodilera i na svakodnevno drogiranje.

Oktobra 1978. Spandženova je pronađena mrtva u kupatilu sa ubodnom ranom u predelu abdomena. Za ubistvo je optužen Sid Višos, a slučaj nikada nije dospeo na sud, budući da je Višos umro u februaru 1979. od prekomerne doze heroina. U narednim godinama su se pojavile spekulacije da je Spandženovu ubio trgovac drogom koji ih je često posećivao.

Život

Rođena je u bolnici Univerziteta u Pensilvaniji u Filadelfiji kao ćerka Debore i Frenka Spandžena. Na svet je došla sa ozbiljnom cijanozom, a umalo nije umrla od nedostatka kiseonika zadavivši se pupčanom vrpcom. Odrasla je Hantington Valiju, predgrađu Filadelfije. Godine 1977. napustila je roditeljsku kući i kao grupi devojka počela da prati bendove kao što su Ramons, Aerosmit i Njujork dols. Pre odlaska u London radila je kao striptizeta u Njujorku. Prema iskazu njene majke, Nensi je bolovala od shizofrenije. U ranom detinjstvu prebolela je i žuticu. Spandženova je bila zavisna od heroina i više puta je pokušala samoubistvo. Svojim autodestruktivnim načinom života simbolizovala je ideologiju pank pokreta i sa Sidom Višosom postala njegova ikona.

Nakon razlaza Seks pistolsa, Spandženova se kao menadžer starala o solo karijeri Sida Višosa. Oktobra 1978. pronađena je izbodena u kupatilu sobe broj 100 u hotelu „Čelsi“. Višos je pritvoren zbog sumnje za ubistvo, ali je uz kauciju od 50.000 dolara, koju je platila izdavačka kuća Verdžin rekords, pušten na slobodu. Višos se nikad nije pojavio pred sudom, budući da je 2. februara 1979, neposredno pred suđenje, umro od prekomerne doze heroina. I danas su aktuelne spekulacije da nikad nije preboleo smrt svoje družbenice i da je zbog toga izvršio samoubistvo.

Godine 1986. reditelj Aleks Koks snimio je film „Sid i Nensi“ o kratkoj i konfliktnoj vezi Sida Višosa i Nensi Spandžen, a 1995. nemački glumac Ben Beker, sa svojom sestrom Meret Beker, napisao je i režirao pozorišni komad o Sidu i Nensi.

Nensi Spandžen je sahranjena na groblju „Kralja Davida“ u Bensejlemu, Pensilvanija.

Debora Spandžen, Nensina majka, napisala je i objavila biografiju Nensi Spandžen.

Literatura

• Spungen, Deborah (1983). And I Don't Want to Live This Life. New York: Fawcett Crest.