Nestanci srpskih novinara na Kosovu i Metohiji
Od avgusta 1998. do septembra 2000. najmanje sedam srpskih novinara je nestalo i veruje se da su ubijeni na Kosovu i Metohiji, tokom i nakon rata na Kosovu i Metohiji (1998—1999). Pretpostavlja se da su počinioci bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), ali nije bilo osuđujućih presuda.
- Ranko Perenić (rođen 25. septembra 1958. u Lipljanu) i Đuro Slavuj (rođen 24. decembra 1962. u Dvoru na Uni) bili su novinari RTV Priština koji su nestali 21. avgusta 1998. Ranije tog dana krenuli su u manastir Zočište radi prikupljanja informacija o oslobođenim pravoslavnim monasima koje je kidnapovala OVK. Poslednji put su viđeni u Velikoj Hoči odakle su trebali da krenu ka Zočištu, ali su pogrešno skrenuli ka Orahovcu, koji je bio pod kontrolom OVK. Automobil kojim su se vozili, plava Zastava 128, nikada nije pronađen. [1] Oni su bili prvi Srbi koji su radili za medije koji su nestali tokom sukoba.[2]
- Ljubomir Knežević (rođen 25. maja 1939. u Ulcinju) bio je novinar prištinskog lista Jedinstvo i dopisnik beogradskog lista Politika. Nestao je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju Čičavice. Za njegov nestanak osumnjičen je Bekim Šuti „Niku”, komandant OVK u operativnoj zoni Šalja. Smatra se da je Kneževića kidnapovala Šutijeva jedinica i odvela u svoj štab u selo Ošljane, gde je mučen i ubijen.[1] U dokumentima policije pominju se dva moguća počinioca i još devet osumnjičenih, ali kosovska policija nije saslušala nijednog od njih.[3]
- Aleksandar Simović (rođen 1. oktobra 1968. u Prizrenu) je bio novinar i prevodilac koji je nestao 21. avgusta 1999. u Prištini. Deo njegovih posmrtnih ostataka pronađen je u selu Gornje Obrinje kod Glogovca. Njegova porodica nije dobila nikakve zvanične informacije o istrazi i optuženima u slučaju.[1]
- Marjan Melonaši (rođen 3. jula 1976. u Prištini) bio je izveštač srpske redakcije Radija Kosovo koji je nestao 9. septembra 2000. u Prištini. Prema rečima njegove porodice, poslednji put je viđen kako ulazi u taksi ispred kancelarije.[1] Tek 2005. kosovska policija je pokazala interesovanje za slučaj i unela svedočenja u svoju bazu podataka, a zatim zatvorila slučaj.[3] Policija nije istražila ni njegovu kuću ni radno mesto.[3] Veruje se da je ubistvo bilo politički motivisano.[3]
- Momir Stokuća (rođen 2. oktobra 1949. u Beogradu) je bio fotoreporter, za kojeg je prijavljeno Politici da je nestao 21. septembra 1999. u svojoj porodičnoj kući u centru Prištine, ulica Đure Jakšića 15. Njegova porodica nije dobila nikakve zvanične informacije o istrazi.[1]
- Milo Buljević, radnik RTS u Prištini, prema svedočenju očevidaca, otet je 25. juna 1999. u Prištini od strane muškaraca u uniformama OVK.[3]
Udruženje novinara Srbije je zatražio od EULEKS-a, UNMIK-a, Kosovske policije, Tužilaštva za ratne zločine i Suda za ratne zločine da pokrenu i obnove istrage i javne kampanje kako bi podstakli pojedince da govore.[4] Znakovi koji pozivaju na informacije o slučajevima su uništeni kada su postavljeni.[5] Od decembra 2017. od 14 slučajeva, tužilaštvo Kosova istražuje sedam, a tri je trebalo da budu predata EULEKS-u. [6]
Reference
urediLiteratura
uredi- „U nedelju 18 godina od otmice novinara Đura Slavuja i Ranka Perenića”. UNS vesti. UNS. 19. 8. 2016.
- S. S. (21. 8. 2013). „Na Kosovu ubijeno i nestalo 6 novinara”. Telegraf.
- „Još se traže novinari Radio Prištine koje je oteo OVK”. Tema dana. Vesti online. 21. 8. 2010.
- „Journalists Missing”. CPJ. februar 2008.
- „UNS i DNKiM: Da se otkrije istina o svim nestalim novinarima na KiM”. in4s.
- „UNS demands investigation into missing and murdered journalists in Kosovo”. European Journalists.
- „UNS: How murders of journalists in Kosovo were "lost"”. B92. 7. 12. 2017.
- Marjan Melonaši na Potraga.tv Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2017)