Ниарлатотеп
„Niarlatotep” (engl. Nyarlathotep) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana 1920. i prvi put objavljena u časopisu The United Amateur u novembru iste godine.[1][2] Sama priča je sumoran pogled na ljudsku civilizaciju u opadanju i istražuje pomešane senzacije očaja i prkosa u umirućem društvu.[3]
| Niarlatotep | |
|---|---|
 Originalni rukopis | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Nyarlathotep |
| Autor | H. F. Lavkraft |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | horor |
| Izdavanje | |
| Datum | novembar 1920. |
Radnja uredi
Priča je pisana u prvom licu i počinje opisom čudnog i neobjašnjivog osećaja slutnje koju doživljava čovečanstvo širom sveta, u iščekivanju velikog nepoznatog zla.
Priča dalje opisuje pojavu Niarlatotepa u Egiptu, „stare tamošnje krvi” i nalik na faraona, koji tvrdi da se „podigao iz crnila dvadeset sedam vekova” i da prima poruke iz drugih svetova. Došavši na Zapad, čini se da duboko vlada naukama, konstruiše čudesne i nedokučive uređaje i stiče veliku slavu dok putuje od grada do grada demonstrirajući svoje izume i moći. Gde god da Niarlatotep krene, san meštana postaje opterećen živopisnim noćnim morama.
Niarlatotep dolazi u grad pripovedača i on prisustvuje na jednom od Niarlatotepovih skupova, na kome on prkosno odbacuje Niarlatotepovo iskazivanje moći kao obične trikove. Niarlatotep tera grupu posmatrača iz sale i oni histerično tvrde jedni na drugima da se ne plaše i da je grad oko njih nepromenjen i živ, čak i kada električna ulična rasveta počne da se gasi. Svi padaju u stanje transa i odlutaju, razilazeći se u najmanje tri kolone: prva od njih nestaje u uličici iza ugla, iz koje se zatim čuju odjeci jadikovanja; druga silazi do stanicu metroa uz zvuk sumanutog smeha; treća grupa, u kojoj se nalazi pripovedač, putuje van grada. Pripovedačeva družina maršira kroz neobične snegove u mračni procep, a pripovedač poslednji ulazi.
Priča se završava opisom niza užasnih, nadrealnih prizora koje je doživeo pripovedač, u kojima haos i ludilo prožimaju drevni, umirući univerzum kojim vladaju bezumni, neljudski bogovi, čiji je glasnik i „duša” Niarlatotep.
Pozadina uredi
„Niarlatotep” je zasnovan na jednom od Lavkraftovih snova.[4] Prvi pasus priče je pisac napisao „dok je još bio u polusnu”.[5] Pripovetku, u kojoj se prvi put pojavljuje naslovni entitet Niarlatotep iz Ktulu mitova,[6] Lavkraft je opisao kao „noćnu moru”.[7] U inspirativnom snu, Lavkraft je pročitao pismo svog prijatelja Semjuela Lavmana koje je sadržalo poziv, koji je glasio:
| „ | Nemojte propustiti da vidite Niarlatotepa ako dođe u Providens. On je užasan − užasniji od svega što možete zamisliti − ali divan. Proganja vas satima nakon toga. Još se naježim od onoga što je pokazao.[8][9] | ” |
Ostali mediji uredi
- Godine 2007, priča je adaptirana u istoimeni grafički roman na francuskom jeziku, koji je ilustrovao Žulijen Noarel, a objavio Akileos.
- U pesmi „The Dark Eternal Night” benda Dream Theater, tekstopisac Džon Petruči opisuje lik sličan Niarlatotepu i citira fraze iz Lavkraftove priče.[10]
Reference uredi
- ^ Smith, Don G. (2006). H. P. Lovecraft in Popular Culture. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. str. 13. ISBN 0-7864-2091-X.
- ^ Lovecraft, H. P. (16. 2. 2010). Writings in the United Amateur, 1915–1922. Project Gutenberg. str. 128. ASIN B0039GL2GI. Pristupljeno 17. 7. 2018.
- ^ Joshi, S. T. (2001). A Dreamer and a Visionary: H. P. Lovecraft in His Time. Liverpool University Press. str. 140. ISBN 0-85323-946-0.
- ^ Joshi, S. T. (1996). A Subtler Magick: The Writings and Philosophy of H. P. Lovecraft. Rockville, Maryland: Wildside Press. str. 68. ISBN 1-880448-61-0.
- ^ Joshi, S. T.; Schultz, David E. (2001). An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. str. 191. ISBN 0-313-31578-7.
- ^ Ramos, Octavio. „Lovecraftian Beasties: The Many Forms of Nyarlathotep”. AXS. Pristupljeno 17. 7. 2018.
- ^ Burleson, Donald R. (1983). H. P. Lovecraft, a Critical Study. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. str. 73. ISBN 0-313-23255-5.
- ^ Emrys, Ruthanna; Pillsworth, Anne M. (25. 11. 2014). „Deities in Brief: "Azathoth" and "Nyarlathotep"”. Tor.com. Pristupljeno 17. 7. 2018.
- ^ Khazeni, Dorna. „Church of Monsters”. The Believer. Pristupljeno 17. 7. 2018.
- ^ Systematic Chaos (CD liner notes). Dream Theater. Roadrunner Records. 2007. RR 7992-8.
Spoljašnje veze uredi
Nyarlathotep public domain audiobook at LibriVox- The Gods of Pegāna public domain audiobook at LibriVox
- Time and the Gods public domain audiobook at LibriVox
