Nikola Antov
Nikola Antov (Niš, 24. novembar 1933 — Niš, 20. mart 2019) bio je srpski vajar.[1][2]
| Nikola Antov | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. novembar 1933. |
| Mesto rođenja | Niš, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 20. mart 2019. (85 god.) |
| Mesto smrti | Niš, Srbija |
| Umetnički rad | |
| Polje | Vajarstvo |
Biografija
urediNikola je završio osnovnu školu u Lukovici. Osmorazrednu Mešovitu gimnaziju je završio 1954. godine u Dimitrovgradu. Tamo je do 1952. godine profesor crtanja, bugarske i svetske književnosti bio akademski slikar Slobodan Sotirov, koji je prepoznao Nikolin talenat za crtanje. Nikola završava najpre Višu pedagošku školu u Beogradu, a potom 1957. godine postaje student vajarskog odseka Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Tada su profesori na Akademiji bili vajari Sreten Stojanović, Ilija Kolarović, Miodrag Miša Popović, Jovan Kratohvil, a asistenti za različite vajarske predmete Nikola Koka Janković, Vojin Stojić, Petar Ubović... Bio je na studijskim putovanjima u Italiji i Francuskoj.[3]
Diplomirao je na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu 1961. godine u klasi Miše Popovića. Postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije 1963. godine. Radio je kao konzervator do penzionisanja 1998. u Narodnom muzeju u Nišu.
Tokom 1965. proveo je šest meseci na stručnom usavršavanju u Etnografskom muzeju u Beogradu i nešto kasnije (1974) u konzervatorskoj laboratoriji beogradskog Narodnog muzeja, gde je radio na konzervaciji 16 antičkih skulptura otkrivenih na Medijani.[3]
Njegova dela se nalaze u zbirkama Narodnog muzeja u Nišu, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, galerije „Zamak kulture“ u Vrnjačkoj Banji i na javnom prostoru (park u Vrnjačkoj Banji), Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu, umetničkoj galeriji u Stari dvor u Beogradu, Muzeju istorije Jugoslavije, galeriji SIV, dok je skulptura „Ptice“ postavljena u parku u Niškoj Banji.
Učesnik je međunarodnih vajarskih simpozijuma „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu, Hanjovki (Poljska), Trjavni (Bugarska), kao i Drugog bijenala jugoslovenske skulpture u Vrnjačkoj Banji i nekoliko izložbi u Beogradu.[4]
Realizovao je ukupno deset samostalnih izložbi. Bio je učesnik Likovne kolonije „Sićevo“ (1974, 1985). Na Oktobarskom salonu u Beogradu izlagao je jedanaest puta, a na različitim izložbama ULUS-a (Novoprimljeni članovi, „Čovek, rad, svetovi mašte“, „Grad, čovek, mašta“, Prolećna izložba, Jesenja izložba...), takođe u Beogradu, dvadeset tri puta. Kolektivno je izlagao i u inostranstvu (Hag u Holandiji, Krajova u Rumuniji, Hajnovka u Poljskoj, Trjavna i Veliko Trnovo u Bugarskoj, Solun u Grčkoj). Redovno je izlagao sa likovnim umetnicima Niša od 1963. do 1997. godine. Njegova dela izlagana su na ukupno 119 kolektivnih izložbi.[3]
Izvori
uredi- ^ Nikola Antov, Rastko's who is who in culture
- ^ Kostić, Jelena. „Zašto se funkcioneri plaše ptica“[mrtva veza], LDP Niš
- ^ a b v „Nikola Antov” (PDF). Galerija savremene likovne umetnosti. Pristupljeno 15. maj 2024.
- ^ „Nikola Antov”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 2021-11-04. Pristupljeno 2024-01-26.
