Nićiren
Nićiren (jap. 日蓮; Prefektura Čiba, 16. februar 1222 — 13. oktobar 1282) je bio japanski budistički monah i verski reformator iz 13. veka, koji je reformisao budizam u Japanu u nacionalnu religiju.[1]
Nićiren | |
|---|---|
 Nićiren (portret) | |
| Datum rođenja | 16. februar 1222. |
| Mesto rođenja | Prefektura Čiba, Japan |
| Datum smrti | 13. oktobar 1282. (60 god.) |
Obdaren nepomirljivošću, Nićiren je krenuo u silovite napade na budizam svog vremena, koji je optužio za potpunu iskvarenost. Stalno proterivan, osuđen na smrt a onda pomilovan, nije nikada prekinuo svoju borbu protiv kaluđera, vlade, i dekadentnog perioda u kome je rođen.[2]
Smatra se osnivačem škole ničirenskog budizma. Ničiren je praktikovanje budizma sveo na poverenje u Lotos sutru, koju je smatrao krajnjom Budinom mudrošću. Jedino što sledbenici treba rade jeste da imaju poverenje dok recituju "namu myoho renge kyo" ("uzimam utočište u Lotos sutri dobrog zakona").[3]
Biografija uredi
Ničiren je rođen u ribarskom selu Kominato u provinciji Ava (današnja Čiba). On je u početku pripadao sekti tendai,[1] ali je uskoro izašao iz tog okruženja, suviše uskog za njegove ambiciozne projekte monaške reforme.[2] Mladost je proveo u potrazi za čistim budističkim učenjem.
Zgrožen iskvarenošću budističke hijerarhije, raskolima među budističkim sektama i rastrojstvom u zemlji, u tridesetoj godini zaključio je da je istinski budizam utelovljen u Lotosovoj sutri (Sadharma-pudarika sutra)[4]. Javno je optužio honen i školu čiste zemlje, da bi kasnije napao i ostale sekte - konzervativni formalizam škole ritsua i novouvedenu meditativnu školu zena. Pozvao je vladu da suzbije lažna učenja, i da ih preobrati u jedinstvenu istinu Lotosa. Propovedao je po hramovima i trgovima sa žarom pravog posvećenika. Proganjan, izložen napadima gomile, proterivan, trpeo je studen i glad, ali ga je održavao osećaj misije.[5]
Njegove poruke, koje je odašiljao sa praga smrti, pretvarajući se da ga je već prešao, bile su i te kako šokantne da bi mu donele popularnost.[2] U jednoj od njih iz 1272. godine, on kaže:
Ja, Nićiren, bio sam pogubljen između sata pacova i sata bika, dvanaestog dana devetog meseca prošle godine, i idiot u meni je tada umro. U Sado sam došao u duhu i, u drugom mesecu druge godine, pišem ovaj traktat da bih ga poslao mojim sledbenicima. S obzirom da ga je pisao duh, oni bi mogli da se uplaše.[2]
Još za života je privukao veliki broj sledbenika.
Učenje uredi
Ničiren pokušao je da obnovi ono što je smatrao autentičnim učenjem istorijskog Bude, u svetlu čega je propovedao jednostavnu veru u Lotus sutru i pevanje daimoku, svetih bajalica kojima je odavana počast sutri.[6] Ničiren je ovaj metod smatrao jedinim mogućim putem ka prosvetljenju u doba dekadencije (mappo). Ostale budističke škole koje su imale druga učenja, oštro je kritikovao, dok je vladare koji nisu prihvatali njegovu poruku osuđivao na pakao.[6]
U njegovom učenju ističu se tri bitne stavke:
- Izgovaranje imena Lotosove sutra „Namu-Mjoho-renge-kjo“ („Poklonjenje Lotosu Savršene Istine“) ima mantričku moć. Meditacija na ovu formulu i njeno prosto ponavljanje dovoljni su za postizanje prosvetljenja.
- Likovno i simboličko predstavljanje vrhovnog bića, Bude, u njegovom metafizičkom entitetu, svojstvenom svakom biću, jedinstvenost Budine prirode i njegovih neiscrpnih manifestacija.
- Potreba za uspostavljanjem svetog središta, centralnog sedišta univerzalnog budizma, koje treba da vlada svetom tokom narednih stoleća[5].
U svojoj borbi protiv kulta mitoloških buda Ničiren se posebno usmeravao protiv poštovanja "bude Maha-Vairoćane, koji je postavljen iznad istorijskog bude Sakjamunija".[1]
Ničirenovo učenje, čija je namera bila da objedini budizam, podstaklo je stvaranje najzagriženijih japanskih budističkih sekti, koje su se održale do današnjih dana[7].
Literatura uredi
- Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga.
- Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8.
- Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
Reference uredi
- ^ a b v Čedomil Veljačić, Budizam - religija ili filozofija
- ^ a b v g Elijade 1996, str. 40–59.
- ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 98-105. ISBN 978-86-7473-281-6.
- ^ M. Anesaki, Nichiren the Buddhist Prophet (1916); History of Japanese Buddhism. 1930. pp. 191.ff.
- ^ а б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 154-177. ISBN 978-86-7473-281-6.
- ^ E. Steinilber-Oberlin, The Buddhist Sects of Japan". 1938. pp. 238.ff.
