Nobelova nagrada za fiziku
Nobelova nagrada za fiziku dodeljuje se svake godine naučnicima koji rade na raznim poljima fizike. Jedna je od pet Nobelovih nagrada koje su osnovane 1895. godine po testamentu Alfreda Nobela, a dodeljuje je Švedska kraljevska akademija nauka za izuzetne doprinose u fizici.[1] Kako je nastala voljom Alfreda Nobela, nagradom upravlja Nobelova fondacija, a dodeljuje ju odbor koji se sastoji od pet članova izabranih od strane Švedske kraljevske akadmeije nauka.[2] Dodeljuje se u Stokholmu na godišnjoj ceremoniji 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.[3] Svaki dobitnik dobija medalju, diplomu i novčanu nagradu koja se menjala tokom godina.[4]
| Nobelova nagrada za fiziku | |
|---|---|
 Prednja strana medalje dodeljene Epltonu (1947) | |
| Dodeljuje se za | izuzetni doprinosi u fizici |
| Dodeljuje | Kraljevska švedska akademija nauka |
| Zemlja | Švedska |
| Predstavlja | Švedska kraljevska akademija nauka |
| Prvo dodeljivanje | 1901. god. |
| Najviše nagrada | Džon Bardin (2) |
| Trenutni dobitnik | Đorđo Parizi, Klaus Haselman, Sjukuro Manabe (2021) |
| Veb-sajt | nobelprize.org |
Prva Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je 1901. godine Vilhelmu Konradu Rendgenu, koji je dobio 150.782 švedske krune. Džon Bardin je jedini dvostruki dobitnik—1956. i 1972. godine. Marija Kiri je takođe dobila dve Nobelove nagrade, za fiziku 1903. i za hemiju 1911. godine. Vilijam Lorens Brag je, do oktobra 2014. godine, bio najmlađi Nobelovac ikada; osvojio je nagradu 1915. godine, sa 25 godina. I dalje je najmlađi Nobelovac za fiziku.[5] Samo su tri dobitnice ove nagrade, i to Marija Kiri (1903), Marija Gepert-Majer (1963) i Dona Strikland (2018).[6] Do 2018. godine, 209 osoba dobilo je Nobelovu nagradu za fiziku.[7]
Nagrada nije dodeljivana 6 puta (1916, 1931, 1934, 1940, 1941, 1942). Osam puta je dodela nagrade odgođena za sledeću godinu. Nagrada nije dodeljena 1917. godine jer je Nobelov odbor za fiziku odlučio da te godine nijedan nominovani naučnik nije ispunjavao potrebne kriterijume, ali je dodeljena 1918. godine Čarlsu Gloveru Barkli i računala se za 1917. godinu.[8] Ovaj presedan ponovljen je i za nagradu 1918. godine koja je dodeljena Maksu Planku,[9] kao i 1921. godine Albertu Ajnštajnu,[10] 1924. godine Maneu Sigbanu,[11] 1925. godine Džejmsu Franku i Gustavu Hercu,[12] 1928. godine Ovenu Ričardsonu,[13] 1932. godine Verneru Hajzenbergu[14] i 1943. godine Otou Šternu,[15] pri čemu je svaka nagrada dodeljena naredne godine.
Istorija uredi
Alfred Nobel je u svom testamentu izneo želju da se njegovo bogatstvo koristi za stvaranje niza nagrada za one koji daju „najveću korist čovečanstvu” u oblastima fizike, hemije, mira, fiziologije ili medicine i književnosti.[16] Iako je Nobel napisao nekoliko testamenata tokom svog života, poslednji je napisan godinu dana pre smrti i potpisan je u Švedsko-norveškom klubu u Parizu 27. novembra 1895.[17][18] Nobel je ostavio 94% svoje ukupne aktive, 31 milion švedskih kruna (198 miliona dolara, 176 miliona evra u 2016. godini), da bi uspostavilo i dodeljivalo pet Nobelovih nagrada.[19] Zbog nivoa skepticizma oko testamenta, tek 26. aprila 1897. godine je Storting (norveški parlament) to odobrio.[20][21] Izvršitelji njegove volje bili su Ragnar Solman i Rudolf Liljekist, koji su osnovali Nobelovu fondaciju kako bi se pobrinuli za Nobelovo bogatstvo i organizovali nagrade.
Reference uredi
- ^ „Alfred Nobel – The Man Behind the Nobel Prize”. Nobel Foundation.
- ^ „The Nobel Prize Awarders”. 15. 10. 2008. Arhivirano iz originala 15. 10. 2008. g. Pristupljeno 4. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize Award Ceremonies”. 22. 8. 2008. Arhivirano iz originala 22. 08. 2008. g. Pristupljeno 4. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize”. Nobel Foundation. Pristupljeno 4. 2. 2019.
- ^ „Nobel Laureates Facts”. 2. 2. 2007. Arhivirano iz originala 02. 02. 2007. g. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „Nobel prize awarded women”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „All Nobel Prizes in Physics”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1917”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1918”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1921”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1924”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1925”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1928”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1932”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 1943”. NobelPrize.org. Pristupljeno 3. 2. 2019.
- ^ „BBC - History - Historic Figures: Alfred Nobel (1833-1896)”. www.bbc.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 7. 6. 2019.
- ^ Ragnar Sohlman: 1983, Page 7
- ^ von Euler, U.S. (6. 6. 1981). „The Nobel Foundation and its Role for Modern Day Science”. Die Naturwissenschaften. 68 (6). Springer-Verlag. str. 277—281. doi:10.1007/BF01047469. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 5. 2017. g. Pristupljeno 4. 5. 2015.
- ^ „Nobel's will”. Nobel.org. Pristupljeno 4. 5. 2015.
- ^ „The Nobel Foundation – History”. Nobelprize.org. Arhivirano iz originala 9. 1. 2010. g. Pristupljeno 3. 5. 2015.
- ^ Agneta Wallin Levinovitz: 2001, Page 13
Literatura uredi
- Friedman, Robert Marc (2001). The Politics of Excellence: Behind the Nobel Prize in Science. New York & Stuttgart: VHPS (Times Books). ISBN 978-0-7167-3103-0.
- Hillebrand, Claus D. (June 2002). "Nobel Century: A Biographical Analysis of Physics Laureates". Interdisciplinary Science Reviews 27.2: 87-93.
- Schmidhuber, Juergen (2010). „Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th Century”. arXiv:1009.2634
. with graphics: National Physics Nobel Prize shares 1901–2009 by citizenship at the time of the award and by country of birth. - Lemmel, Birgitta. "The Nobel Prize Medals and the Medal for the Prize in Economics" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2018). nobelprize.org. Copyright © The Nobel Foundation 2006. (An article on the history of the design of the medals.)
