Novopazarski zapisi Sima Budmanija
Novopazarski zapisi Sima Budmanija, u obliku koji imaju sada, predstavljaju skup raznovrsne građe, a ne jedinstveno delo. Ta građa je pretežno leksikografska. Početni njihov deo zauzima italijansko-srpski rečnik, sa preko šest stotina pedeset reči i više od šezdeset rečenica. Neke reči srpskog jezika Budmani je slušao od Dubrovačkih trgovaca u Novom Pazaru i pribeležio ih je u oblicima koje su one dobile u Dubrovniku.
Reči koje je Simo Budmani zabeležio u Novom Pazaru 1734. godine zadržale su svoj neosporan značaj za istoriju srpskoga jezika i za srpsku leksikografiju naročito. Budmanijevi sagovornici, čiju je reč on osluškivao i zapisivao, bili su srpski domoroci Novoga Pazara. U više mahova on njih i izričito naziva Srbima: kada donosi njihovu žalbu nad tegobnim životom u ropstvu (ital. Lamenti di Serviani suditi de' Turchi), kada saopštava njihove izjave saučešća u nevoljama (ital. Condoglienze Serviane) ili kada u pero hvata kako uzvraćaju na turske pogrde upravljene njihovim svecima (ital. Quand'o i Turchi biasimano a i Serviani i loro santi, rispondono).
U svoje zapise uneo je izreku koja je nastala među obespravljenim Srbima onoga vremena: Bog je dao Turcima carstvo, Latinima mudrost, a Vlasima da nije šuma prazna.