Википедија

Noosfera

Noosfera /noʊ.әsfɪәr/ je sfera ljudske misli.[1][2] Reč potiče od grčke νους (u prevodu "um") i σφαιρα (u prevodu "sfera"), u skladu sa leksički analognim "atmosfera" i "biosfera".[3] U teoriji Vernadskog, noosfera je treća u nizu faza razvoja Zemlje, nakon geosfere (nežive materije) i biosfere (biološkog života). Baš kao što je pojava života fundamentalno transformisala geosferu, tako i pojava ljudskog saznanja fundamentalno menja biosferu.

Vladimir Vernadski (1863-1945)

Istorijat uredi

Smatra se da je termin uveo Pjer Tejar d`Šarden (Pierre Teilhard de Chardin) 1922.[4] godine u svom delu Cosmogenesis.[5] Druga mogućnost vezana za prvu upotrebu termina je rad Eduarda Le Roa (Édouard Le Roy)(1870-1954), koji je zajedno sa Tejarom pohađao predavanja Vladimira Ivanoviča Vernadskog na Sorboni. Godine 1936, Vernadski je izneo ideju o noosferi u pismu Borisu Leonidoviču Ličkovu (iako om tvrdi da koncept potiče od Le Roa).[6] Pozivajući se na rad Tejara, biografi Rene Keno (Rene Cuenot), Samson i Pit navode da, iako je koncept zajednički razvijen od strane sva tri naučnika (Vernadskog, Le Roa, i Tejara), Tejar je smatrao da je izmislio reč: "Verujem, koliko mogu reći, da je reč "noosfera“ moj izum: ali on je bio taj [Le Roa], koji ju je plasirao."[7]

Koncept uredi

U teoriji Vernadskog, Noosfera je treća u nizu faza razvoja Zemlje, nakon geosfere (nežive materije) i biosfere (biološkog života). Za razliku od koncepta teoretičara Geje, ili pokretača sajberspejsa, noosfera Vernadskog pojavljuje se na mestu na kome čovek, usavršivši nuklearne procese, počinje da stvara resurse putem transmutacije elemenata.

Tejar je smatrao da je evolucija usmerena rastu Kompleksnosti/Svesnosti. Za Tejara, noosfera je sfera misli koja okružuje planetu Zemlju a koja je nastala tokom evolucije kao posledica pomenutog rasta Kompleksnosti/Svesnosti. Noosfera je usled toga podjednako deo prirode kao i barisfera, litosfera, hidrosfera, atmosfera i biosfera. Kao rezultat toga, Tejar vidi ovaj "društveni fenomen [kao] vrhunac, a ne kao slabljenje biološkog fenomena."[8] Društveni fenomeni su deo noosfere i uključuju, na primer, pravne, obrazovne, verske, istraživačke, industrijske i tehnološke sisteme. Noosfera se projavljuje kroz ove društvene fenomene i sastoji se od interakcije ljudskih umova. Noosfera tako raste ukorak sa samoorganizovanjem čovečanstva tokom naseljavanja Zemlje. Tejar tvrdi se noosfere evoluira u pravcu sve veće personalizacije, individuacija i unifikacije njenih elemenata, a hrišćanski pojam ljubavi vidi kao glavnog pokretača noogeneze. Evolucija će kulminirati u Tački omega- vrhuncu Mišljenja/Svesnosti - koji je Tejar identifikovao sa eshatološkim povratkom Hrista.

Jedan od izvornih aspekata koncepta noosfere bavi se evolucijom. Anri Bergson (Henri Bergson), sa svojim delom L'évolution créatrice(1907), bio je među prvim nosiocima ideje da je evolucija "kreativna", te da se ne može objasniti isključivo Darvinovom teorijom prirodne selekcije. [potreban citat] Kreativna evolucija je podržana, prema Bergsonu, konstantnom vitalnom silom koja udahnjuje život i fundamentalno povezuje duh i telo, što je ideja suprotna dualizmu Rene Dekarta.

Godine 1923. Konvi Lojd Morgan (Convy Lloyd Morgan) je u svom radu otišao i dalje, govoreći o "hitnoj evoluciji" koja bi mogla da objasni sve veću složenost (uključujući i evoluciju uma). Morgan je ustanovio da su mnoge od najzanimljivijih promena kod živih bića većinom nepovezane sa prethodnom evolucijom. Zbog toga, može se zaključiti da ova živa bića nisu nužno evoluirala tokom postepenog procesa prirodne selekcije. Umesto toga, obrazlaže on, proces evolucije sadrži skokove u nivoima složenosti (kao što je pojava samo-refleksivnog univerzuma, ili pojava noosfere). Konačno, usložnjavanje ljudskih kultura, naročito usložnjavanje jezika, omogućilo je ubrzavanje evolucije u okviru koje se kulturna evolucija odvija brže nego biološka evolucija. Nedavna razumevanja ljudskih ekosistema i ljudskog uticaja na biosferu ukazala su na vezu između pojma održivosti koevolucije[9]4 i usklađivanja kulturne i biološke evolucije.

Vidi još uredi


Reference uredi

  1. ^ Georgy S. Levit: Biogeochemistry, Biosphere, Noosphere: The Growth of the Theoretical System of Vladimir Ivanovich Vernadsky (1863-1945) ISBN 978-3-86135-351-5
  2. ^ Georgy S. Levit: "The Biosphere and the Noosphere Theories of V. I. Vernadsky and P. Teilhard de Chardin: A Methodological Essay. International Archives on the History of Science/Archives Internationales D'Histoire des Sciences", 50 (144), 2000: p. 160–176}
  3. ^ "[...]he defined noosphere as the 'thinking envelope of the biosphere' and the 'conscious unity of souls'" David H. Lane, 1996, "The phenomenon of Teilhard: prophet for a new age" p. 4
  4. ^ In 1922, Teilhard wrote in an essay with the title 'Hominization': "And this amounts to imagining, in one way or another, above the animal biosphere a human sphere, a sphere of reflection, of conscious invention, of conscious souls (the noosphere, if you will)" (1966, p. 63) It was a neologism employing the Greek word noos for "mind". (Teilhard de Chardin, "Hominization" (1923), "The Vision of the Past" pages 71, 230, 261)
  5. ^ Tambov State Technical University: The Prominent Russian Scientist V. I. Vernadsky (Russian)
  6. ^ "Evolution on Rails": Mechanisms and Levels of Orthogenesis by Georgy S. Levit and Lennart Olsson
  7. ^ Cuenot, cited in Sampson & Pitt, 1999, p. 4). The biosphere and noosphere reader: Global environment, society and change. New York: Routledge.
  8. ^ P Teilhard de Chardin, (1959), The Phenomenon of Man, Collins, St James Palace, London
  9. ^ Norgaard, str. 199

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноосфера&oldid=26953673”