Нос (pripovetka)
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: vikisintaksa. |
Nos je satirična pripovetka Nikolaja Gogolja napisana za vreme njegovog boravka u Sankt Peterburgu. Tokom ovog perioda, Gogoljeva dela su prvenstveno bila usmerena na groteskno i apsurdno, sa romantičnim zaokretom.[1] Napisan između 1835. i 1836. godine, koja je bila veoma značajna za njega kao pisca. Naime, te 1835. godine, Gogolj je objavio i dve knjige pripovedaka pod naslovom Mirgorod u kojoj se nalaze priče Vij, Starovremenske spahije, kao i po mnogima njegova najbolja humoristička pripovetka Kako su se zavadili Ivan Ivanovič i Ivan Nikiforevič. Nos jeste nadrealni prikaz gubitka nosa koleškog asesora, odnosno majora Kovaljova.[2]
| Nos | |
|---|---|
 A. Kravchenko. Major Kovaljov i Nos. Ilustracija za Gogoljevu priču "Nos". 1931. Hartija, duborez. 16,2 k 11,4 cm. | |
| Nastanak | |
| Autor | Nikolaj Vasiljevič Gogolj |
| Zemlja | Ruska Imperija |
| Jezik | ruski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | pripovetka |
| Lokalizacija | 1835 Sankt Peterburg Ruska Imperija; XIX vek |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1836 |
Napisavši Nos, Gogolj je uspeo uz pomoć gorke ironije i humora da ukaže na besmisao društvenih položaja, titula i uopšte čovekovog preozbiljnog gledanja na samog sebe i svoju važnost u društvu. Priča je potpuno nadrealna i groteskna, ali prikazana na veoma detaljan i realističan način.
Pripovetku Nos prvi put objavljuje 1836. godine.
Istorija stvaranja uredi
Nikolaj Gogolj je delo napisao tokom 1832-1834. Ideja priče nastala je iz neostvarenog komada Vladimir III stepena. Autor je 1835. želeo da objavi roman u časopisu „Moskovski posmatrač„, ali je uprava časopisa to odbila, nazivajući delo lošim i banalnim. Kasnije, 1836. godine, delo je objavljeno u časopisu „Savremenik„ koji je izdavao Aleksandr Puškin .
Priča je pretvorena u cenzurski sporazum. Finale i lokacije nekih događaja su promenjeni. Na primer, u cenzurisanoj verziji priče, protagonista se probudio i ispostavilo se da je sve to bio san. Takođe, umesto u Kazansku katedralu, događaji su premešteni u Pansion.
Tema uredi
Priča počinje tako što se berberin Ivan Jakovljevič budi, privučen mirisom tek ispečenog hleba, seda za sto, seče parče hleba i pronalazi nos. Na drugoj strani grada Kovaljov prethodno poželevši da pogleda bubuljicu koja mu je prethodno veče iskočila na nosu, zaprepašćen shvata da nema nos. Major Kovaljov zabrinut kako će javnost reagovati na njegov gubitak nosa prijavljuje slučaj policiji. Njegov nos biva viđen kako slobodno šeta ulicama Petrograda...
Likovi uredi
- Platon Kuzmič Kovaljov - glavni lik
- Ivan Jakovlevič je berberin
- Oleksandra Grihorivna Pidtočina je štabni oficir
- Policajac
Reference uredi
- ^ Hardy, James (2016). „Magical Realism in the Tales of Nikolai Gogol” (PDF). LSU.
- ^ Mirsky 1858, str. 152
Literatura uredi
- Mirsky, D. S. (1858). Francis J. Whitfield, ur. A History of Russian Literature. Alfred A. Knopff. str. 152.
Spoljašnje veze uredi
- Omnibus zbirka Gogoljeve kratke proze na sajtu Standard Ebooks
