Obaveštajno-bezbednosni sistem Republike Srbije

Počeci organizacije vojnoobaveštajne službe u Srbiji vezuju se za 1884. godinu i Uredbu o đeneralštabnoj struci, kojom je ustanovljeno da rukovodeći i izvršni organ vojnoobaveštajne službe bude Spoljni odsek Operativnog odeljenja Đeneralštaba. Novom uredbom od 1902. godine preimenovan je u Izveštajni odsek Operacijskog odeljenja. U toku Prvog svetskog rata, od Glavnog đeneralštaba formiran je Štab Srpske vrhovne komande, a Izveštajni odsek Operacijskog odeljenja postao je Obaveštajni odsek Operativnog odeljenja Vrhovne komande. Poslovi koji su dodeljeni odeljenju jesu: izrada studija o stranim državama i vojskama i prikupljanje podataka, održavanje veze sa stranim vojnim misijama i izaslanicima i organizacija rada na suzbijanju neprijateljskih delatnosti u nameri prikupljanja podataka o našoj državi i vojsci.

Nakon završetka rata i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije, vojnoobaveštajnu delatnost obavljalo je Obaveštajno odeljenje Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Jugoslavije, koje je imalo kako obaveštajnu, tako i kontraobaveštajnu komponentu.

Civilna obaveštajno-bezbednosna služba postojala je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, čije je Odeljenje za državnu zaštitu, od 1920. godine, činilo okosnicu obaveštajno-bezbednosnog rada. Nakon šestojanuarske diktature, unutar MUP formirana je Direkcija nacionalne bezbednosti, čiji glavni zadatak jeste bio borba protiv političkih protivnika režima i koju je sačinjavalo tri odeljenja: političko, specijalno obaveštajno odeljenje za državnu zaštitu i odeljenje specijalne bezbednosti. Nakon Drugog svetskog rata, Jugoslavija je imala veoma razvijene obaveštajnobezbednosne službe. U vojsci je postojala obaveštajna i kontraobaveštajna služba, dok su civilne službe bile organizovane u okviru Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove i republičkih sekretarijata. Pored toga, postojale su obaveštajna služba i služba bezbednosti u okviru Saveznog sekretarijata za inostrane poslove. Kao što se da zaključiti iz ranije navedenog, obaveštajno-bezbednosna delatnost bila je podeljena između savezne države i republika članica, naročito nakon 1966. godine (Brionskog plenuma i obračuna s Lekom Rankovićem) i Ustava iz 1974. godine.

Savezna republika Jugoslavija, odnosno Državna zajednica Srbija i Crna Gora, imala je četiri obaveštajno-bezbednosne službe, od kojih su dve bile u okviru Ministarstva odbrane (Vojnoobaveštajna i Vojnobezbednosna agencija), a dve u Ministarstvu spoljnih poslova (Služba za istraživanje i dokumentaciju i Služba bezbednosti). Države članice su unutar Ministarstva unutrašnjih poslova imale hibridne obaveštajno-bezbednosne službe, koje su se kasnije razvile u samostalne vladine agencije: Agencija za nacionalnu bezbjednost u Crnoj Gori i Bezbednosno-informativna agencija u Srbiji. (Dragišić, (2011), pp. 232-233)

Organizacija obaveštajno-bezbednosnog sistema

Nakon raspada zajednice sa Crnom Gorom i usvajanja novog Ustava, 2007. godine donet je Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije (nejasno je zašto se u nazivu ne pominju i obaveštajne službe), koji, kao što mu ime kaže, uređuje osnove obaveštajno-bezbednosnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti u Republici Srbiji, kao i nadzor nad njihovim radom.

Službe deluju na osnovu i u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i utvrđene obaveštajnobezbednosne politike Republike Srbije. Pripadnici službi su dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i zabranjeno im je članstvo u političkim partijama.

Službe bezbednosti su: Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija i Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. One imaju status pravnih lica. Status službi u okviru Ministarstva spoljnih poslova (SID i SB) se ne pominje, što bi trebalo da znači da su one potpuno ukinute.

Zakon utvrđuje Savet za nacionalnu bezbednost, koji je već bio formiran uredbom Vlade, kao i Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti. Rad službi je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.

Savet za nacionalnu bezbednost

Savet za nacionalnu bezbednost jeste telo Republike Srbije koje obavlja određene zadatke i poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti.

Savet se stara o nacionalnoj bezbednosti tako što:

• razmatra pitanja iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti;
• razmatra međusobnu saradnju organa nadležnih za odbranu, organa nadležnih za unutrašnje poslove i službe bezbednosti, te njihovu saradnju sa drugim nadležnim državnim organima, kao i saradnju sa organima i službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija;
• predlaže nadležnim državnim organima mere za unapređenje nacionalne bezbednosti;
• razmatra predloge za unapređenje nacionalne bezbednosti koje mu upućuju organi nadležni za odbranu, organi nadležni za unutrašnje poslove, službe bezbednosti i drugi nadležni državni organi;
• razmatra pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda koja su značajna za nacionalnu bezbednost;
• razmatra i druga pitanja koja su značajna za nacionalnu bezbednost.

Savet usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti tako što:

razmatra obaveštajno-bezbednosne procene i donosi zaključke kojima određuje prioritete i načine zaštite i usmerava ostvarivanje nacionalnih interesa koji se sprovode putem obaveštajno-bezbednosne delatnosti;

• donosi zaključke u vezi s radom službi bezbednosti i Biroa za koordinaciju;
• donosi zaključke kojima usmerava i usklađuje rad službi bezbednosti;
• donosi zaključke kojima usmerava saradnju službi bezbednosti sa službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija;
• donosi zaključke kojima usklađuje delatnosti državnih organa koje su posvećene međunarodnoj saradnji u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane;
• prati izvršavanje zaključaka koje je doneo;
• daje mišljenja o predlozima godišnjih i srednjoročnih planova rada službi bezbednosti;
• daje mišljenja Vladi o predlozima budžeta službi bezbednosti i prati realizaciju odobrenih budžetskih sredstava;
• daje mišljenje Vladi o predlogu za postavljenje i razrešenje direktora službi bezbednosti.

Savet se stara o usaglašenoj primeni propisa i standarda za zaštitu podataka o ličnosti, kao i drugih propisa kojima se štite ljudska prava koja mogu da budu ugrožena razmenom informacija ili drugim operativnim radnjama. (Član 5 Zakona)

Članovi Saveta su:

• predsednik Republike;
• predsednik Vlade;
• ministar odbrane;
• ministar unutrašnjih poslova;
• ministar pravde;
• načelnik Generalštaba Vojske Srbije;
• direktori službi bezbednosti.

Sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost imenuje predsednik Republike. Sekretar se stara o izvršavanju zaključaka Saveta i obavlja druge poslove koji su određeni poslovnikom i drugim aktima Saveta. (Član 6 Zakona)

Sednicu Saveta saziva Predsednik Republike. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuju Predsednik republike i predsednik Vlade. Sednicom predsedava Predsednik Republike, a u slučaju da je sprečen - predsednik Vlade. Zaključke i druge akte Saveta potpisuje Predsednik Republike. Sednice Saveta se održavaju prema potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu drugih članova Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi saveta.

Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost

Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost jeste služba Vlade, koja obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta, a naročito:

• poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednica Saveta;
• stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta;
• poslove administrativno-tehničke podrške Birou za koordinaciju;
• čuvanje i stavljanje na uvid članovima Saveta izveštaja i drugih akata Saveta. (Član 8 Zakona)

Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti

Zakon je iz uredbe Vlade kojom je utvrđen Savet za nacionalnu bezbednost preuzeo i odredbe koje se odnose na Biro za koordinaciju rada službi. Biro za koordinaciju operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zaključke Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti.

Biro za koordinaciju posebno:

• utvrđuje zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti službi bezbednosti i službi bezbednosti i drugih državnih organa i s tim u vezi koordinira njihove aktivnosti;
• utvrđuje način operativnog usklađivanja u pojedinim slučajevima;
• osniva mešovite radne grupe za operativne zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti i utvrđuje njihove zadatke;
• analizira rezultate operativnog usklađivanja i o tome po potrebi izveštava Savet, a najmanje jednom u šest meseci.

Rad Biroa za koordinaciju podrobnije se uređuje Poslovnikom Saveta. (Član 11 Zakona)

Biro za koordinaciju čine direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta.

U radu Biroa za koordinaciju mogu po pozivu da učestvuju:

• predstavnici Ministarstva spoljnih poslova;
• direktor policije i načelnici uprava policije;
• Republički javni tužilac;
• direktor Uprave carina;
• rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija. (Član 12 Zakona)

U pisanju ovog dela članka navedene su isključivo odredbe Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 116/07 i „Službeni glasnik RS”, broj 72/2012) koje se odnose na rad Kancelarije. Za ostale nadležnosti Kancelarije pogledati Uredbu o osnivanju Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost („Službeni glasnik RS”, broj 12/09) i Zakon o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS”, broj 104/09).

Biro za koordinaciju predstavlja stručno telo koje je neophodno da bi se izvršavale odluke Saveta za nacionalnu bezbednost. Od kvaliteta rada Biroa u velikoj meri zavisi efikasnost i efektivnost celokupnog nacionalnog obaveštajno-bezbednosnog sistema.

Nadzor nad radom službi bezbednosti

Nadzor nad radom službi bezbednosti zasniva se na sledećim načelima:

• podređenosti i odgovornosti službi bezbednosti izabranim vlastima Republike Srbije;
• političke, ideološke i interesne neutralnosti službi bezbednosti;
• obaveze službi bezbednosti da informišu javnost o izvršavanju svojih zadataka, u skladu sa zakonom;
• dužnosti nosilaca nadzora nad radom službi bezbednosti da obaveštavaju javnost o rezultatima nadzora;
• profesionalne odgovornosti i operativne samostalnosti pripadnika službi bezbednosti u izvršavanju dobijenih zadataka i odgovornosti rukovodilaca službi za rad službi. (Član 15 Zakona)

Zakon ustanovljava skupštinski, neposredni i javni nadzor nad radom službi bezbednosti. Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službi neposredno i preko nadležnog Odbora Narodne skupštine.

Odbor naročito:

• nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti;
• nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije;
• nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službi bezbednosti;
• nadzire zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka;
• nadzire zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad;
• razmatra i usvaja izveštaje o radu službi bezbednosti;
• razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti službi bezbednosti;
• pokreće inicijative i podnosi predloge zakona iz nadležnosti službi;
• razmatra predloge, peticije i predstavke građana koji su upućeni Narodnoj skupštini u vezi sa radom službi bezbednosti i predlaže mere za njihovo rešavanje i o tome obaveštava podnosioca;
• utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi i njihovih pripadnika i o tome donosi zaključke;
• izveštava Narodnu skupštinu o svojim zaključcima i predlozima. (Član 16 Zakona)

Pozivu za sednicu Odbora dužan je da se odazove direktor službe bezbednosti. Ako je direktor službe bezbednosti sprečen da prisustvuje sednici Odbora, dužan je da na sednicu uputi svog zamenika, odnosno ovlašćenog predstavnika. Sednice Odbora mogu biti zatvorene za javnost. U tom slučaju, predsednik Odbora obaveštava javnost o radu Odbora, saglasno odlukama donetim na sednici Odbora. (Član 17 Zakona)

Direktor službe bezbednosti, najmanje jednom u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine, podnosi Odboru izveštaj o radu službe (redovni izveštaj). Direktor službe bezbednosti podnosi izveštaj Odboru i po potrebi ili na zahtev Odbora (vanredni izveštaj). (Član 18 Zakona)

Direktor službe bezbednosti dužan je, na zahtev Odbora, da omogući članovima Odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.

Članovi Odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke o:

• identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe;
• pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom;
• trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti;
• metodima pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka;
• akcijama koje su u toku;
• načinu primene posebnih postupaka i mera;
• podacima i informacijama koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama;
• tajnim podacima i informacijama drugih državnih organa u posedu službe. (Član 19 Zakona)

Članovi Odbora i lica koja učestvuju u njegovom radu dužni su da štite i čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu Odbora i posle prestanka članstva, odnosno rada u Odboru. Članovi Odbora potpisuju izjavu o obavezi čuvanja tajne posle izbora u Odbor, a lica koja učestvuju u radu Odbora - pre početka angažovanja u Odboru. (Član 20 Zakona)

Službe bezbednosti obaveštavaju javnost o svom radu preko organa kojima dostavljaju izveštaje, na način kojim se ne ugrožavaju prava građana, nacionalna bezbednost i drugi interesi Republike Srbije. Službe bezbednosti mogu i neposredno obaveštavati javnost o pojedinim bezbednosnim pojavama i događajima. (Član 21 Zakona)

Predlozi za poboljšanje Zakona

Potrebno je doneti novi, sveobuhvatniji zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Zakon bi naročito trebalo da uredi sledeće oblasti:

1. Upravljanje službama bezbednosti

Potrebno je uvesti nove stalne članove Saveta za nacionalnu bezbednost: predsednik Narodne skupštine, ministar spoljnih poslova i direktor policije.

Savet za nacionalnu bezbednost trebalo bi da podnosi redovne godišnje izveštaje o svom radu Narodnoj skupštini.

Potrebno je propisati da sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost mora da ima devet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti, te da nije bio član političke partije u prethodnih 5 godina i da ne može u isto vreme da bude nosilac funkcije u izvršnoj ili bilo kojoj drugoj grani vlasti.

2. Ovlašćenja i metode rada službi bezbednosti

Službama bezbednosti treba oduzeti policijska ovlašćenja, kao i pravo da prikupljaju dokaze radi procesuiranja krivičnih dela pred sudovima.

Ovlašćenja i procedure za primenu posebnih mera za tajno prikupljanje podataka trebalo bi urediti jedinstveno za sve službe.

Potrebno je urediti način saradnje i razmene podataka između službi bezbednosti.

3. Kontrola rada službi bezbednosti

Treba formirati Generalni inspektorat službi bezbednosti kao službu Vlade, koja bi za svoj rad bila odgovorna Vladi i Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Potrebno je propisati da Generalnog inspektora postavlja Vlada na period od pet godina, uz saglasnost Narodne skupštine.

Treba predvideti to da Generalni inspektor ima devet godina iskustva u struci, kao i da nije bio član političke partije u prethodnih 5 godina. (Đokić i Petrović, 2017)

Bezbednosno-informativna agencija

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) formirana je 2002. godine, kada je resor državne bezbednosti izdvojen iz sastava Ministarstva unutrašnjih poslova. BIA je formirana kao hibridna služba, koja u svom sastavu ima i obaveštajnu i kontraobaveštajnu (bezbednosnu) delatnost.

Poslovi

Agencija obavlja poslove koji se odnose na:

• zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije;
• istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i
• informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima.

Imajući u vidu da je Bezbednosno-informativna agencija istovremeno bezbednosna (kontraobaveštajna) i obaveštajna služba, delokrug njenog rada podrazumeva sledeće poslove:

1. kontraobaveštajne poslove, odnosno prikupljanje, analiziranje, obradu i ocenjivanje podataka o delovanju stranih obaveštajnih službi i pojedinih lica, grupa i organizacija na teritoriji Republike Srbije usmerenih protiv bezbednosti Republike Srbije;

2. obaveštajne poslove, odnosno delovanje u inostranstvu i zemlji u cilju prikupljanja, analiziranja, obrade i ocene podataka političke, ekonomske, bezbednosne i vojne prirode, koji se odnose na strane države, političke, vojne i ekonomske saveze i organizacije, koje ukazuju na namere i mogućnosti tajnog delovanja usmerenog na ugrožavanje bezbednosti Republike Srbije;

3. druge poslove bezbednosti: suzbijanje delatnosti usmerenih na vršenje organizovanog kriminala, krivičnih dela sa elementima inostranog, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, kao i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i protiv Ustavom utvrđenog poretka.

Organizacija

Unutrašnju organizaciju BIA čine:

1. centrala službe, koju čine sledeće uprave:

1) pod načelnikom operative - uprava za suprotstavljanje stranim obaveštajnim službama, uprava za suprotstavljanje terorizmu i međunarodnom organizovanom kriminalu, uprava za obaveštajni rad, uprava za tehniku, uprava za analitiku i uprava za međunarodnu saradnju;

2) pod načelnikom za bezbednost - uprava za bezbednosnu zaštitu i uprava za obezbeđenje;

3) pod načelnikom logistike - uprava za telekomunikacije i IT, uprava za ljudske resurse, uprava za održavanje i uprava za istraživanje, razvoj i obrazovanje u kojoj se nalazi Institut bezbednosti.

2. regionalni centri

Mere za prikupljanje podataka i kontrola rada BIA

Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstvakojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih ka podrivanju ili rušenju Ustavom utvrđenog poretka, ugrožavanju bezbednosti u zemlji i, u vezi sa tim, preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa donetih u skladu sa zakonom.

Odluku o primeni mera i metoda donosi direktor Agencije ili lice koje on ovlasti.

U obavljanju poslova iz svog delokruga, pripadnici Agencije ovlašćeni su da od državnih i drugih organa, pravnih i fizičkih lica traže i dobiju obaveštenja, podatke i stručnu pomoć od značaja za razjašnjavanje činjenica vezanih za obavljanje poslova iz delokruga Agencije.

Na pružanje pomoći, davanje obaveštenja i podataka niko ne može biti prinuđen, a uskraćivanje ili odbijanje pomoći, davanja obaveštenja ili podataka mora biti zasnovano na zakonom utvrđenim razlozima.

Pripadnici Agencije, raspoređeni u posebne organizacione jedinice u otkrivanju, praćenju, dokumentovanju, sprečavanju, suzbijanju i presecanju delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vršenju organizovanog kriminala i krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i protiv Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike Srbije primenjuju ovlašćenja, kao i ovlašćena službena lica MUP-a.

Takođe, u cilju izvršavanja gorenavedenih poslova, pripadnici Agencije su ovlašćeni da primenjuju posebne mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja. Te mere su:

• tajni nadzor i snimanje komunikacija bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese;
• tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama;
• statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme;
• računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom prethodne tri mere.

Primenu navedenih mera odobrava predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u postupajućem predmetu, umesto, kao što je to ranije bilo, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno sudija tog suda koji je određen da postupa po određenom predmetu. Nadležni sud na osnovu predloga za primenu posebne mere sada podnosi naredbu koju je Agencija u obavezi da sprovede. U slučaju odbijanja predloga za primenu mere direktor BIA može podneti žalbu tročlanom veću Posebnog odeljenja Apelacionog suda, za koje je zakonom određeno da postupa u predmetima krivičnih dela, a koje je u obavezi da o tome donese odluku 48 sati od pristizanja žalbe.Direktor Agencije u toku primene posebnih mera može izdati naredbu o proširenju mere i na drugo sredstvo komunikacije, elektronsku i drugu adresu, ukoliko pripadnik, kome je mera odobrena, uoči da određeno lice, grupa lica ili organizacija koristi drugo sredstvo komunikacije ili drugi prostor. U tom slučaju naknadno se podnosi predlog za proširenje primene posebne mere, a ukoliko u roku od 48 sati postupajući sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu ne odobri proširenje mere, materijal prikupljen na taj način se u prisustvu sudije uništava, uz sačinjavanje zapisnika o tom predmetu. (Stajić, (2015), pp. 348-350)

Direktor službe bezbednosti ne može tek tako predložiti predsedniku Vrhovnog kasacionog suda ili predsedniku Višeg suda u Beogradu primenu mere prema određenom licu, grupi lica ili organizaciji, a da pre toga nema jasan i dobro pripremljen predlog. Ne treba zaboraviti da pored nadležnosti sudske instance, u ovom slučaju Vrhovnog kasacionog suda i Višeg suda u Beogradu, kontrola rada službi bezbednosti potpada i pod parlamentarni Odbor za kontrolu službi bezbednosti, Savet za nacionalnu bezbednost, Vladu Republike Srbije, nezavisne državne institucije i civilni sektor i javnost. Tako da, pored direktne nadležnosti koja je namenjena sudskoj vlasti, postoje i drugi oblici prilično isprepletenih mehanizama, koji će, svaki sa svoje strane, doprineti da službe bezbednosti budu na zakonit način kontrolisane od svih aktera demokratskog društva. Međusobna koordinacija i rad sudskih organa i službi bezbednosti veoma je važna radi zaštite i bezbednosti Republike Srbije, njenog ustavnog poretka, te suzbijanja i otkrivanja organizovanog kriminala, te- rorizma, kao i krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. (Lazić, 2015)

Kontrolu rada nad BIA vrše nadležni organi prema Zakonu i drugim propisima. Najznačajnije telo za nadzor i kontrolu rada od strane izvršne vlasti je Savet za nacionalnu bezbednost. Kad su u pitanju drugi mehanizmi kontrole i nadzora od strane izvršne vlasti, pored direktora koga postavlja Vlada Republike Srbije, u mehanizam unutrašnje kontrole ulazi organizaciona jedinica BIA zadužena za budžetsku i unutrašnju kontrolu. Pored izvršne vlasti, kontrolu zakonitosti rada BIA vrši i Odbor za kontrolu službi bezbednosti Narodne skupštine Republike Srbije. Na čelu BIA nalazi se direktor koga postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije. On neposredno rukovodi radom Agencije, i za svoj rad i rad Agencije odgovara Vladi Republike Srbije. Takođe, direktor je dužan da na zahtev Narodne skupštine Republike Srbije i nadležnog odbora Narodne skupštine podnese izveštaj o radu Agencije i stanju bezbednosti Republike Srbije. U cilju stalnog praćenja zakonitosti rada službe uvedene su i funkcije glavnog inspektora za unutrašnju kontrolu i zakonitost i glavnog kontrolora za internu budžetsku kontrolu. (Keković, 2009)

Problemi parlamentarne kontrole rada BIA

U demokratski uređenim državama institucionalizovana je kontrola subjekata koji imaju legitimno i legalno pravo upotrebe sile ali i metoda kojima se zadire u prava građana. Postoji više institucija koje sa raznih nivoa kontrolišu službe bezbednosti, a jedna od tih institucija, ako ne i najvažnija, jeste i parlament. Parlament predstavlja fundamentalnu instituciju svakog demokratskog društva, pre svega, zbog toga što je ovlašćen da utvrđuje, kontroliše i sankcioniše politiku vlade. Na parlament se često gleda kao na instituciju koja je manje pogodna za sprovođenje kontrole službi bezbednosti, naročito u zemljama u tranziciji. To je zbog toga što je u nekim zemljama u tranziciji došlo do atrofije kontrolne i zakonodavne funkcije parlamenta. Često se postavlja pitanje da li vlada upravlja parlamentom ili parlament upravlja vladom. Interes parlamentarne većine je da održi vladu na vlasti, a interes vlade je da službe bezbednosti sprovode njenu obaveštajno-bezbednosnu politiku. Ukoliko bi se parlament ,,suprotstavio“ službama bezbednosti, on bi se faktički suprotstavio vladi. To u praksi ne bi bilo moguće zato što vlada ,,kontroliše“ parlamentarnu većinu koja je drži u mandatu. Zbog toga se kontrola službi bezbednosti od strane parlamenta više sprovodi radi zadovoljenja forme. Što se tiče zakonodavne funkcije, vlada je ta koja preuzima inicijativu u pogledu iniciranja donošenja zakona tako da je parlamentu ostalo samo da prihvati ili da amandmanima pokuša da modifikuje vladine predloge zakona. Procedure donošenja i usvajanja zakona su relativno duge. Izuzetno jaka partijska disciplina dovodi do stavljanja ličnih i političkih interesa ispred opštih državnih (nacionalnih) interesa. Obim poslova u parlamentu poslanicima onemogućava potpuni uvid u sve relevantne podatke, pa se često narodni poslanici oslanjaju samo na informacije koje im dolaze od vlade, a koje opet koriste informacije od službi bezbednosti, čiji rad oni treba da kontrolišu. Kao najčešći problemi parlamentarne kontrole Bezbednosnoinformativne agencije javljaju se i pitanja izbora oblika kontrole, ovlašćenja kontrolora, kao i faktora koji utiču na to da li će u parlamentu postojati konsenzus o potrebi kontrole i da li će ta kontrola biti na adekvatan način sprovedena. Često i kada postoji konsenzus oko toga da je kontrola potrebna, ne postoji odgovarajuća pravna regulativa koja će to i omogućiti. Sa druge strane, ako pravna regulativa i postoji, sam postupak kontrole se obesmešljava zato što se brojni zakonski i podzakonski akti ne sprovode u praksi. Takođe, kao problem javlja se i nedovoljna stručnost i profesionalnost narodnih poslanika koji tu kontrolu treba da iniciraju i sprovedu. Nedovoljno razvijena svest o potrebi i značaju kontrole, neophodnosti čuvanja tajnosti podataka u koje je ostvaren uvid, nedostatak znanja i veština vezanih za rad službi bezbednosti, često dovode do šablonski i rutinski sprovođenih postupaka kontrole. (Radivojević, 2013)

Predlog izmene Zakona o BIA

Usklađivanje sa novim-starim Zakonom o policiji

Krajem avgusta u Narodnu skupštinu na usvajanje po hitnom postupku stigao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA kojim se reguliše radno-pravni status pripadnika agencije. Razlog promena je taj što još uvek važeći Zakon o BIA ovu oblast ne reguliše detaljno već se poziva na Zakon o policiji: „Na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnike Agencije primenjuju se propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove“ (čl. 20 st. 1). Početkom februara 2016. godine stupio je na snagu novi Zakon o policiji koji na dosta transparentniji način reguliše upravljanje ljudskim resursima, što ne odgovara principima rada bezbednosno-obaveštajnih službi te se javila potreba za drugačijim regulisanjem ove oblasti.

Bez mogućnosti utvrđivanja individualne odgovornosti?

Član 1 Predloga izmena propisuje da Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u BIA donosi direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vlade. U stavu 2 detaljno je navedeno šta se ovim Aktom uređuje. Međutim, veliki nedostatak ove odredbe je taj što zakonopisac nije jasno naveo da Akt mora da uredi ova pitanja na takav način da se uvek može utvrditi individualna odgovornost u obavljanju poslova. Ovu odredbu sadrži, na primer, hrvatski Zakon o sigurnosno-obaveštajnom sistemu (čl. 67, stav 1.).

BIA i sudovi

Član 20v u stavu 1 propisuje da je za sticanje radnog odnosa u BIA kao i za vraćanje na rad na osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa neophodno da lica prođu bezbednosnu proveru. Ovde je veoma sporna činjenica to što su pravnosnažne odluke državnih organa uslovljene bezbednosnim proverama Agencije, čime se zapravo BIA stavlja iznad sudova. Princip svakog savremenog demokratskog društva podrazumeva podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ako nema podele između ove tri grane vlasti i ako nisu ispunjeni uslovi da sudska vlast bude nezavisna od zakonodavne i izvršne, to neminovno dovodi do nepoštovanja ljudskih prava i sloboda, kršenja političkih sloboda i nepostojanja vladavine prava. Nezavisnost sudstva je osnovni element za ostvarivanje ustavne parlamentarne države, pre svega kao garanta zaštite ljudskih, političkih i manjinskih prava. Uobičajena je praksa da služba bezbednosti u demokratskoj državi mora tražiti sudski nalog kada želi da izvrši nadzor i druge istražne postupke protiv nekog lica ili grupe lica. Taj nalog je, obično, prilično konkretan u pojedinostima u vezi sa vrstom nadzora koji se odobrava, protiv koga i koliko dugo traje, kao i koji je zakonski osnov za sprovođenje. Sudovi i pravosudni organi imaju direktan uticaj na zaštitu prava pojedinaca i na sprovođenje demokratske kontrole nad državnim institucijama, a posebno nad institucijama izvršne vlasti gde spadaju i službe bezbednosti. (Lazić, 2015) Bezbednosne provere U Članu 20v, stav 2, predviđeno je da se bezbednosna provera vrši uz prethodnu pisanu saglasnost lica, datu putem popunjavanja i potpisivanja upitnika o identifikacionim podacima, na obrascu koji utvrđuje direktor Agencije. Ova odredba Predloga zakona je neustavna jer Ustav Republike Srbije u članu 42, stav 2, propisuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom. (Petrović, 2017)

Vojnobezbednosna agencija (VBA)

Istorijat

Kontraobaveštajna delatnost je stara koliko i sama država. Sa razvojem države dolazilo je i do njenih modifikacija. S tim u vezi, istorijat Vojnobezbednosne agencije se može podeliti na šest perioda:

Prvi period – od 12. novembra 1839. godine do 1941. godine

Kontraobaveštajna delatnost je tek od kraja XVIII veka dobila posebne organizacione oblike. Nju su, tokom razvoja države, obavljali civilni i vojni organi u okviru svojih redovnih zadataka.

Prvi pismeni izvori u kojima se pominju bezbednosni poslovi u Srbiji potiču iz srednjeg veka, iz vremena cara Dušana. Takav je Dušanov zakonik, prvi istorijski značajan pravni dokument iz HIV veka (iz 1349; dopunjen 1354. godine). Razvoj savremenih bezbednosnih i obaveštajnih aktivnosti u Evropi počeo je pre više od dva veka, a u Srbiji početkom XIX veka, pre i tokom Prvog srpskog ustanka. U to vreme se javila svest o potrebi da se više sazna o namerama i pokretima turskih jedinica, kao i o raspoloženju među Turcima, pa je počelo sistematičnije prikupljanje podataka neophodnih za procenu političke i vojne situacije. Tada su zabeleženi prvi primeri dvojnih igara, odnosno prevrbovanja turskih agenata.

Prvi pravni akt u kome se na celovit način definišu pitanja bezbednosne zaštite vojske – Vojni zakon donet je 12. novembra (31. oktobra po julijanskom kalendaru) 1839. godine.

Drugi period – od 1941. godine do 13. marta 1946. godine

Proglašenjem Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), 2. novembra 1945. godine, i donošenjem Ustava FNRJ, 31. januara 1946. godine, OZNA je reorganizovana i od nje je formirana Uprava državne bezbednosti (UDB), koja je do 1952. godine imala vojnu formaciju i strukturu.

Treći period – od 13. marta 1946. godine do 23. marta 1955. godine

Marta 1946. ukinut je odsek OZNA i od njega formirana kontraobaveštajna služba (KOS). KOS je oformio svoju školu i kurseve za obrazovanje svojih kaddrova.

Četvrti period – od 23. marta 1955. godine do 2. jula 2002. godine

Kontraobaveštajna služba je 1955. godine preimenovana u Organe bezbednosti. Osnovni zadatak Organa bezbednosti bio je da preduzimaju mere za otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerene protiv bezbednosti JNA i njene borbene gotovosti, kao i za zaštitu vojne tajne.

Peti period – od 2. jula 2002. godine do 1. januara 2004. godine

Godine 2002, Organi bezbednosti su preimenovani u Vojnu službu bezbednosti, koja je izmeštena iz Generalštaba u Ministarstvo odbrane.

Šesti period – od 1. januara 2004. godine

Prema naredbi ministra odbrane, formirana je Vojnobezbednosna agencija (VBA) koja je nalazi u okviru Ministarstva odbrane, od 29. septembra 2003. godine. Sama agencija zvanično funkcioniše od 1. januara 2004. godine.

Poslovi i zadaci VBA

Vojnobezbednosna agencija (VBA) je nadležna za bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru koje obavlja bezbednosne, kontraobaveštajne i ostale poslove, u skladu sa zakonima i propisima.

U okviru opštebezbednosnih poslova, VBA u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije:

• vrši procenu bezbednosnih rizika koji mogu ugroziti njihovo funkcionisanje;
• planira, organizuje i kontroliše bezbednosnu zaštitu snaga, objekata i sredstava;
• planira, organizuje i kontroliše mere bezbednosti u realizaciji zadataka, poslova i aktivnosti;
• primenjuje i kontroliše primenu mera zaštite tajnosti podataka;
• vrši bezbednosne provere;
• izdaje bezbednosne sertifikate (dozvole i odobrenja);
• vrši poslove iz oblasti industrijske bezbednosti;
• vrši poslove bezbednosti informacionih sistema i računarskih mreža, sistema veza i kriptozaštite;
• učestvuje u bezbednosnoj zaštiti drugih subjekata sistema odbrane;
• obavlja druge opštebezbednosne poslove i zadatke. (Član 6 Zakona)

U okviru kontraobaveštajnih poslova i zadataka, VBA:

otkriva, prati i onemogućava obaveštajno delovanje, subverzivne i druge aktivnosti stranih država, stranih organizacija, grupa ili lica usmerenih protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije;

• otkriva prati i onemogućava unutrašnji i međunarodni terorizam, ekstremizam i druge oblike ogranizovanog nasilja usmerenog protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije;
• otkriva istražuje i dokumentuje krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS, krivična dela protiv čovečnosti i dobara zaštićenih; međunarodnim pravom, krivična dela organizovanog kriminala, krivično delo pranja novca, kao i krivična dela korupcije;
• otkriva, istražuje i prikuplja dokaze za krivična dela kojima se ugrožavaju tajni podaci i krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka, propisana Krivičnim zakonikom, zakonom koji uređuje tajnost podataka kao i drugim zakonima;
• planira, organizuje i sprovodi kontraobaveštajnu zaštitu lica, objekata, aktivnosti i tajnih podataka Ministarstva odbrane i Vojske Srbije;
• prikuplja, analizira obrađuje i procenjuje kontraobaveštajne podatke iz svoje nadležnosti;
• obavlja druge poslove i zadatke iz kontraobaveštajne delatnosti. (Član 6 Zakona)

Prikupljanje podataka

Vojnobezbednosna agencija (VBA) je ovlašćena da u okviru svoje nadležnosti tajno prikuplja podatke primenom posebnih postupaka i mera kada se podaci ne mogu prikupiti na drugi način ili je njihovo prikupljanje rizično po život i zdravlje ljudi ili imovinu. Posebni postupci i mere tajnog prikupljanja podataka iz nadležnosti VBA je:

• Operativni prodor u organizacije, grupe i institucije ;
• Tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta;
• Tajni uvid u evidenciju podataka, u skladu sa zakonom;
• Tajno praćenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korišćenje tehničkih sredstava;
• Tajni elektronski nadzor telekomunikacionih i informacionih sistema;
• Tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava;
• Tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući tajni elektronski nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema;
• Tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta.

Primenu navedenih posebnih mera i postupaka uređuje ministar odbrane, na predlog direktora Vojnobezbednosne agencije, uz mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Ukoliko navedeti Savet ne dostavi mišljenje u roku od 30 dana smatraće se da je mišljenje potvrdno, tj. pozitivno. (Član 12 Zakona)

Direktor

Radom VBA rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru odbrane.

Direktor VBA ima zamenika, koji za svoj rad odgovara direktoru.

Direktora VBA i njegovog zamenika postavlja i razrešava predsednik Republike ukazom na predlog ministra odbrane, ako se radi o profesionalnom vojnom licu, odnosno Vlada, na predlog ministra odbrane, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika.

Direktor VBA i njegov zamenik postavljaju se na period od pet godina.

Direktor VBA i njegov zamenik ne mogu biti članovi političke stranke, niti obavljati drugu javnu funkciju. Za direktora VBA i njegovog zamenika može biti postavljeno lice koje je završilo generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane. (Član 37 Zakona)

Direktor VBA:

• daje naloge i instrukcije za rad organa i pripadnika Agencije;
• odgovara za zakonito i stručno funkcionisanje Agencije;
• odgovara za namensko korišćenje finansijskih i drugih sredstava;
• predlaže ministru odbrane plan razvoja, opremanja i godišnji plan rada;
• vrši izbor i odlučuje o prijemu i prestanku rada u Agenciji, u skladu sa propisanim kriterijumima;
• predlaže nadležnom organu oslobađanje pripadnika Agencije od obaveze čuvanja tajne;
• podnosi izveštaj o radu;
• predlaže ministru odbrane donošenje propisa iz nadležnosti agencije;
• obavlja i druge poslove i zadatke utvrđene zakonom i podzakonskim aktima. (Član 38 Zakona)

Vojnoobaveštajna agencija (VOA)

Vojnoobaveštajna agencija (VOA) je deo bezbednosno-obaveštajnog sistema, kao funkcionalno objedinjenog podsistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Istorijat

Istorijat Vojnoobaveštajne agencije možemo, načelno, podeliti u tri celine:

1) istorijat razvoja VOS pre Prvog svetskog rata, što predstavlja početke stvaranja službe na našim prostorima;

2) istorijat razvoja između dva svetska rata, kada se služba institucionalizuje i

3) istorijat VOS posle Drugog svetskog rata do današnjih dana.

Na osnovu člana 24. Zakona o Vojsci Srbije određeno je da se Dan Vojnoobaveštajne agencije obeležava 5. marta. Odluka je objavljena u Službenom vojnom listu 27. jula 2015. godine.

Poslovi i zadaci VOA

U okviru svoje nadležnosti VOA:

• prikuplja i proverava podatke i informacije, obrađuje ih, analizira, procenjuje i dostavlja nadležnim organima;
• sarađuje i razmenjuje informacije i podatke sa službama, organizacijama i institucijama Republike Srbije koje se bave bezbednosno-obaveštajnim poslovima kao i sa službama drugih zemalja i organizacija u skladu sa bezbednosnom politikom;
• čuva prikupljene podatke i informacije u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima i štiti ih od neovlašćenog otkrivanja,davanja, korišćenja;
• planira, organizuje i sprovodi bezbednosnu zaštitu svojih aktivnosti, lica, objekata i dokumenata;
• štiti opremu i sredstva koja se koriste u radu od neovlašćenog pristupa;
• pribavlja, razvija i kontroliše informacione sisteme, sisteme veza i sisteme za prenos podataka, kao i sredstva za zaštitu informacija;
• organizuje obuku pripadnika VOA, organizuje specijalizovane kurseve, vrši instraživanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja;
• sprovodi unutrašnju kontrolu rada pripadnika VOA;
• planira, oprema i vrši nabavku stvari za svoje potrebe;
• obavlja ostale poslove iz svoje nadležnosti. (Član 25 Zakona)

Prikupljanje podataka

VOA je u okviru svojih nadležnosti ovlašćena da prikuplja podatke:

• iz javnih izvora;
• od fizičkih i pravnih lica;
• razmenom podataka sa drugim službama bezbednosti;
• primenom posebnih postupaka i mera.

Posebni postupci i mere za tajno prikupljanje podataka su:

• tajna saradnja sa fizičkim i pravnim licima radi prikupljanja podataka i informacija za koje je VOA nadležna;
• tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta;
• operativni prodor u organizacije, institucije i grupe;
• preuzimanje mera na prikrivanju identiteta i svojine;
• osnivanje pravnih lica i uređenje njihovog rada na način koji ih ne dovodi u vezu sa VOA;
• prikriveno korišćenje imovine i usluga fizičkih i pravnih lica uz naknadu;
• korišćenje posebnih dokumenata i sredstava kojima se štiti VOA, njeni pripadnici, prostorije i sredstva.

Primenu posebnih mera i postupaka uređuje ministar odbrane, na predlog direktora Vojnobezbednosne agencije (VOA), uz prethodno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost. Ukoliko se mišljenje ne dostavi u roku od 30 dana od dana prijema podnetog zahteva, smatraće se da je mišljenje pozitivno. (Član 27 Zakona)

Direktor

Radom VOA rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru odbrane.

Direktor VOA ima zamenika, koji za svoj rad odgovara direktoru.

Direktora VOA i njegovog zamenika postavlja i razrešava predsednik Republike ukazom na predlog ministra odbrane, ako se radi o profesionalnom vojnom licu, odnosno Vlada, na predlog ministra odbrane, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika.

Direktor VOA i njegov zamenik postavljaju se na period od pet godina.

Direktor VOA i njegov zamenik ne mogu biti članovi političke stranke, niti obavljati drugu javnu funkciju.

Za direktora VOA i njegovog zamenika može biti postavljeno lice koje je završilo generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane. (Član 37 Zakona)

Direktor VOA:

• daje naloge i instrukcije za rad organa i pripadnika Agencije;
• odgovara za zakonito i stručno funkcionisanje Agencije;
• odgovara za namensko korišćenje finansijskih i drugih sredstava;
• predlaže ministru odbrane plan razvoja, opremanja i godišnji plan rada;
• vrši izbor i odlučuje o prijemu i prestanku rada u Agenciji, u skladu sa propisanim kriterijumima;
• predlaže nadležnom organu oslobađanje pripadnika Agencije od obaveze čuvanja tajne;
• podnosi izveštaj o radu;
• predlaže ministru odbrane donošenje propisa iz nadležnosti agencije;
• obavlja i druge poslove i zadatke utvrđene zakonom i podzakonskim aktima. (Član 38 Zakona)

Komentari na aktuelni Zakon o VBA i VOA

Pojedini zaposleni u vojnim službama bezbednosti u proteklih dvadeset godina retko su pozivani na odgovornost. Prekoračenje nadležnosti i povezanost sa kriminalnim organizacijama pratile su rad vinovnika afera koje su privlačile značajnu pažnju javnosti.

Problem kontrole aktuelizovan je nacrtom Zakona o VOA i VBA. Razloge zbog kojih je kontrola i odgovornost ovih službi zabranjena tema, treba tražiti i u prirodi posla kojim se bave. Zbog principa tajnosti na osnovu kojeg sve službe bezbednosti u svetu rade, veoma je teško kontrolisati njihov rad. Deo razloga valja tražiti i u tome što pripadnici službi poseduju dosta tajnih informacija, te znaju ko ima „putera na glavi“. To pomaže da se oni koji bi trebalo da pokrenu procese od toga ustručavaju.

Zakon o VBA i VOA uređuje unutrašnju kontrolu, odnosno kontrolu službi od strane izvršne vlasti. Glavni organ je Generalni inspektor kog postavlja Vlada na period od pet godina, a na predlog ministra odbrane kome je i odgovoran.

Da bi Generalni inspektor mogao efektivno da ispuni sve zadatke, neophodno je da ima mogućnost potpunog uvida u izveštaje i dokumenta agencija, da ima pravo da obavlja razgovore sa čelnicima i službenicima bezbednosno-obaveštajnih službi, te da su agencije dužne da omoguće pomenute postupke i radnje kontrole.

Međutim, Nacrtom zakona ovako nešto nije predviđeno. U Nacrtu zakona se doduše kaže da „način vršenja unutrašnje kontrole VBA i VOA, kao i druga pitanja od značaja za rad generalnog inspektora propisuje ministar odbrane”. Međutim, najveći problem predstavlja primena zakona. Ni pripadnici opozicije ne koriste mehanizme kontrole službi kako bi napadali vlast, već se tim problemima bave na estradni način. (Petrović, 2009)

Zakonski propisi korišćeni pri pisanju članka

• Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS”)
• Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji („Službeni glasnik RS”, broj 88/09)
• Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 116/07 i „Službeni glasnik RS”, broj 72/2012)

Spoljašnje veze

• Bezbednosno-informativna agencija - zvanični sajt
• Vojnobezbednosna agencija - zvanični sajt
• Vojnoobaveštajna agencija - zvanični sajt