Opsada Beograda (1688)
Opsadu Beograda izvršili su Austrijanci 1688. godine. Deo je Velikog bečkog rata, a završena je austrijskim osvajanjem grada.
| Opsada Beograda 1688. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Veliki bečki rat | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Sveto rimsko carstvo |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Maksimilijan II Emanuel | Jegen Osman-paša | ||||||
| Jačina | |||||||
| 34.000 | 25.000-30.000 | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 4000 mrtvih | 5000 mrtvih | ||||||
Uvod uredi
Posle niza poraza u Austrijsko-turskom ratu (1683—1699), deo tuske vojske (25-30.000 ljudi) se prebacio 1688. godine na desnu obalu Save i Dunava kod Beograda. Pošto je iskoristio previranje u Turskoj izazvano poslednjim porazima, Jegen Osman-paša je zbacio komandanta trupa kod Beograda, Hasan-pašu, i proglasio se glavnim komandantom. Odredio je 7-10.000 vojnika pod komandom Oki Abdur Ahmed-paše za posadu Beograda koja je trebalo da dočeka Austrijance. Pod svojom komandom je zadržao oko 16.000 vojnika na Vračaru, a oko 1000 je postavio na Velikoj adi ciganliji i 300 kod Ostružnice. Južni deo bedema tvrđava ojačao je sa dva mala bastiona, a kod zapadnog podgrađa i ispred cvingera podigao je 3 platforme i artiljeriju.
Opsada uredi
Austrijsku vojsku je predvodio Maksimilijan II Emanuel. Ukupno je brojala 45.000 ljudi i 98 topova. Vojska je u Zemun stigla 6. avgusta. Noću 7/8. avgusta srpski šajkaši prebacili su na desnu obalu 2000 vojnika koji su obrazovali uži mostobran. Prebačene snage su brzo ojačane sa oko 6000 ljudi. Turci su 8. avgusta napali mostobran, ali su odbačeni. Istog dana, Jegen-paša je ponovo napao mostobran sa oko 16.000 ljudi kako bi sprečio dalje prebacivanje vojnika. Međutim, time su turske snage na Adi-ciganliji ugrožene, pa se Jegen morao povući. Jegen-paša je odlučio da se povuče u Smederevo, a Oki Ahmed-paši ostavi 10.000 vojnika za odbranu Beograda. Austrijanci 11. avgusta opsedaju Beograd s ukupno 54 puka.
Opsadni radovi započeti su sledećeg dana. Izrađene su četiri paralele. Ispadima od 12. do 15. avgusta Turci nisu postigli ništa. Radovi su završeni 19. avgusta. Noću 22/3. avgusta izgrađen je most na Dunavu. Time je Turcima presečena odstupnica rekom.
Napad i zauzimanje tvrđave uredi
Turci su 28. avgusta izvršili ispad prema paralelama, ali su ih u borbi prsa u prsa Austrijanci odbili. Potom su formirali pet jurišnih kolona: prve dve (po 1050 vojnika) da ovladaju brešama ispred paralela, treća (400 vojnika) da zauzme Dunavsku, a četvrta (700 vojnika) Savsku kapiju. Peta (400 vojnika) trebalo je da izvrši desant na Dunavsku varoš. Ostatak vojske privučen je bliže varoši pod neposrednom komandom Maksimilijana. Neposrednu pripremu juriša izvršila je atiljerija. Juriš je izvršen 6. avgusta. Da bi se spasli smrti, Turci su ispred sebe postavili tri reda zatvorenika Srba, Mađara i Jevreja. Austrijanci obustavljaju napad. Paša se sa ostatkom vojske predao Austrijancima pod uslovom da ga Maksimilijan ne izruči Srbima. Preživelo je svega 1300 Turaka. Gubici Austrijanaca iznosili su oko 700 ljudi. Austrijanci su zaplenili 77 topova, 3 haubice, 6 merzera i drugo.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Veselinović, Rajko (1993). „Srbi u Velikom ratu 1683-1699”. Istorija srpskog naroda. knj. 3, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 491—574.
- Vojna enciklopedija, tom 1 (561-2)