Opcija (finansije)
U finansijama, opcija je ugovor između prodavca i kupca koji daje kupcu pravo – ali ne i obavezu – da kupi ili proda određeno dobro (podložno dobro) nekog kasnijeg datuma po dogovorenoj ceni. Opcije spadaju u grupu derivativnih hartija od vrednosti, što znači da predstavljaju izvedene finansijske instrumente.
Za davanje opcije, prodavac zauzvrat prilikom sklapanja ugovora prikuplja od kupca novčanu naknadu (premiju). Kupovna opcija (kol opcija) daje kupcu pravo da kupi podložno dobro; prodajna opcija (put opcija) daje kupcu opcije pravo da proda podložno dobro. Ukoliko kupac odluči da iskoristi ovo pravo, prodavac je dužan da proda ili kupi dobro po dogovorenoj ceni. Kupac može da izabere da ne iskoristi pravo i da pusti da opcija istekne. Podložno dobro može biti nekretnina, zemlja ili kakvo drugo vlasništvo, deonice akcionarskog kapitala ili neke druge hartije od vrednosti, kao što su, između ostalog, terminski ugovori (fjučersi). Na primer, kupovina kupovne opcije daje pravo da se kupi zacrtana količina hartije od vrednosti po zacrtanoj dogovorenoj ceni, koja je poznata kao izvršna (strajk) cena, u neko vreme sve do dana isteka opcije, dok kupovina prodajne opcije daje pravo da se proda. Prilikom izbora vlasnika opcije da iskoristi (izvrši) opciju, strana koja je prodala, odnosno napisala, opciju, mora ispuniti uslove ugovora.
Teorijska vrednost opcije se može izračunati prema nekoliko modela. Ovi modeli, koje razvijaju kvantitativni analitičari, pokušavaju da predvide kako će se vrednost opcije menjati kao odgovor na okolnosti koje se menjaju. Tako se rizici spojeni sa davanjem, posedovanjem, ili trgovanjem opcijama, mogu kvantifikovati i njima upravljati, moguće, sa većim stepenom preciznosti nego što je to slučaj sa nekim drugim investicijama. Opcije kojima se trguje na berzama čine važnu klasu opcija koje imaju standardizovane osobine ugovora i njima se trguje na javnim berzama, čime se olakšava trgovanje između međusobno nezavisnih strana. Vanberzanskim (engl. over-the-counter) opcijama se trguje između privatnih strana, često dobro kapitalizovanih institucija koje su međusobno izdogovarale zasebne aranžmane o trgovanju i kliringu. Druga važna klasa opcija, posebno u SAD, su deoničke opcije zaposlenih, koje kompanija dodeljuje svojim zaposlenim kao oblik motivacione naknade. U mnogim finansijskim ugovorima postoje druge vrste opcija; na primer, opcije nepokretnosti se često koriste da okupe velike parcele zemlje, dok hipotekarni zajmovi obično uključuju opcije plaćanja pre roka. Međutim, mnogi principi vrednovanja i upravljanja rizikom su primenjivi na sve finansijske opcije.
