Википедија

Orašasti plodovi

Orašasti plodovi (ili koštunjavo voće) predstavljaju plodove pojedinih biljaka sa tvrdom ljuskom unutar koje se nalazi semenka, koja je uglavnom jestiva za čoveka. Kod ovih biljaka se plod ne otvara da bi se oslobodilo seme. Primer ovakvih plodova su lešnik,[1] kesten, žir, orah i drugi.

Raznovrsni orašasti plodovi
Neki uobičajeni „kulinarski orasi“, uključujući lešnike[1] (koji su takođe botanički orasi), brazilski orasi[2][3] (koji nisu botanički orasi, nego su seme čahura[4][5]), kesteni, pekani,[6][7] i bademi (koji nisu botanički orasi nego su seme koštunica[8][9]).

U opštem smislu, veliki broj sušenog semena se takođe naziva orasima, ali u botaničkom aspektu postoje i dodatni uslovi da bi se oni ubrajali u orašaste plodove, između ostalih i da se ljuska ne otvara kako bi ispustila seme. Korištenje pojma orah je uglavnom manje ograničavajuće, te su mnogi orašasti plodovi, kao što su brazilski orah[2][3] (Bertholletia excelsa), pekan (Carya illinoinensis),[6][7] badem (Prunus dulcis), pistać (Pistacia vera) te obični orah (Juglans spp.),[10] nisu orašasti u botaničkom smislu. Uobičajena upotreba pojma često se odnosi na jestivo jezgro takvih plodova u čvrstoj ljusci.[11] U mnogim jezicima, prevođenje reči orah često zahteva parafraziranje, jer je u tim jezicima ona uopštena ili višeznačna.

Orašasti plodovi su važan izvor hranljivih materija, a često se koriste u kulinarstvu ili za grickanje u sirovom ili prerađenom stanju. Pojedine vrste, uključujući badem i pistać, sačinjavale su bitan deo ljudske ishrane milenijumima. Ljudi su u pleistocenu osmislili niz oruđa namenjenog lomljenju ovih tvrdih plodova.[12] Kalifornijska plemena jedu lokalnu vrstu kestena za vreme nestašice hrane, s tim što prethodno otklone otrovne materije.

Kesten se na britanskim ostrvima koristi za igru sličnu klikerima.[13]

Botanička definicija uredi

 
Orah, levo i njegovo seme desno, nakon što su odvojeni iz svog perikarpa.
 
Seme korejskog bora, sa semenjačom, gore; i bez nje, ispod

Pod pojmom orah u botanici se podrazumeva jednostavni suvi plod koji sadrži jedno (vrlo retko dva) semena, pri čemu zid plodnika tokom sazrevanja postaje vrlo čvrst i tvrd perikarp, dok seme ostaje nepričvršćeno ili slobodna unutar perikarpa. Većina orašastih plodova nastaje iz tučka sa podcvetnim plodnikom i svi su nepucajući (tj. ne otvaraju se nakon sazrevanja). Prave orašaste plodove, na primer, imaju i neke biljne porodice iz reda Fagales.[14]

Red Fagales (sve vrste ne proizvode prave orašaste plodove)

Mali orašasti plod se ponekad naziva i oraščić. U botanici, taj pojam se konkretno odnosi na pirenu, odnosno seme koje je prekriveno kamenastim slojem, kao što je jezgra koštunjičavog voća. Orasi i uopšteno vrste iz porodice oraha (Juglandaceae[16]) imaju plodove koje je vrlo teško klasifikovati. Oni se smatraju pravim orašastim plodovima po nekim definicijama, a u nekim izvorima se navode kao koštunjičavi orasi. „Trima“ je specijalizirani naziv za plodove biljaka iz ove porodice.

Kulinarska definicija i upotreba uredi

 
Kesten je orah u oba opisana smisla
 
Sveže odrezani brazilski plodovi oraha
 
Sirovi mešani orasi, u prodaji kao snak hrana. Ovo je mešavina koja ne uključuje kikiriki.
 
Idealizovani mešoviti orasi, USDA
 
Različite vrste orašastih plodova i semenki (orasi, bademi, indijski orasi, lebleblije, pistaći, semenke bundeve) na Egipatskom bazaru u Istanbulu

Kulinarska definicija orašastog ploda nešto se razlikuje od one stručne. Botanički gledano, orah je prost suvi plod sa jednim, ređe dva semena. Seme je pričvršćeno za plodnik tučka, koji sa sazrevanjem očvršćuje, postaje koštunjav. Ovakav plod ima red bukvi (Fagales), u koji spadaju i kesten, hrast, lešnik (preciznije leska), grab i druge vrste.[17]

Međutim, kulinarski orah je svako jezgro ploda ili semena, koje obično sadrži visok procenat masti. Zbog dosta lipida, koštunjavo voće veoma je hranjiv i energetski bogao činalac u ishrani.[18] Dosta semenja je jestivo, pa se konzumira sirovo, kuvano, pečeno, kao glavni obrok, užina ili posebni začin, čak i u kozmetici. Posebnu ulogu nalazi i u ishrani životinja, poput veverica, koje sakupljaju žireve kako bi preživele zimu.[19]

Međutim, bilo botanički ili kulinarski, orašasti plodovi su česti alergeni.[17]

Od plodova koji ne zadovoljavaju botaničku definiciju koštunjavog voća, ali jesu orasi u kulinarskom smislu, prema neretkoj upotrebi u ishrani i pripremi obroka izdvajaju se sledeći: badem (botanički koštunica, čiji se perikarp otklanja pre konzumacije), brazilski orah (botanički čahura), indijski orah (seme zbirnog ploda), makademija (kremasto belo jezgro meška), pekan (seme koštunice), kikiriki (seme mahune), borovo seme, pistać (seme tanke koštunice), orahovo seme.[20]

Orasi su važni izvori hranjivih sastojaka. Pošto takvi plodovi pretežno imaju visoki udeo masnoća, vrlo su cenjeni kao hrana i izvor energije. Veliki broj semenki upotrebljivih za ljudsku ishranu mogu se jesti sirove, kuvane ili pržene, kao i ceđene zbog ulja koje se koristi za kuhanje i kozmetiku. Orašasti plodovi su važan izvor hrane i za divlje životinje. Ovo posebno dolazi do izražaja u umjerenim klimatskim zonama gde neke životinje poput veverica ili kreja skladište žireve i druge orašaste plodove tokom jeseni kako bi ih sačuvali za prehranu tokom zimskih i proletnih meseci. Orašasti plodovi, bilo da su pravi ili ne u botaničkom smislu, spadaju među najčešće alergene namirnice.[21]

Neko voće i semenke koje ne zadovoljavaju botaničku definiciju orašastog ploda su orasi u kulinarskom smislu:

  • Bademi su jestivo seme koštunjičavog voća — kožnato „meso“ se uklanja pri branju.
  • Brazilski orah je seme iz čaure.
  • Kukui (Aleurites moluccanus, korišten za ulje) je semenka.
  • Indijski orah je seme[22] zbirnog ploda.
  • Čileanski lešnjak (Gevuina avellana)
  • Makadamija je kremasto belo jezgro folikulskog (mešak) tipa voća.
  • Malabarski kesten (Pachira aquatica)
  • Pekan je semenka koštunjičavog voća
  • Mongongo (Schinziophyton rautanenii)
  • Kikiriki je semenka leguminoznog tipa voća (iz porodice Fabaceae)
  • Koštice bora je seme nekoliko vrsta bora (zimzelenog drveća Pinophyta)
  • Pistacija je delimično oljuštena semenka tanko okoštene koštunjice
  • Orah (Juglans spp.) je semenka koštunjičavog voća
  • Cordeauxia edulis je semenka jednog pustinjskog grma

Hranjivost uredi

 
Grafik na kome je predstavljena hranjivost pojedinih predstavnika orašastih plodova i semenja[23]

Orašasti plodovi su izvor energije i hranjivih sastojka za novu biljku. Oni sadrže relativno velike količine kalorija, esencijalnih nezasićenih i mononezasićenih masnoća uključujući linolnu i linoleinsku kiselinu, vitamine i esencijalne aminokiseline. Mnogi od njih su i dobri izvori vitamina E i B2, folata, vlakana i esencijalnih minerala poput magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra i selena.[24] Orasi su najzdraviji u svojoj sirovoj, neprženoj formi,[25] jer se do 15% masnoća uništi tokom procesa prženja. Neprženi orasi imaju dvostruko više antioksidansa od drugog orašastog voća ili semenki.[25] Međutim, određeni izvori se ne slažu u mišljenju da li povećani unos detalnih antioksidansa pomaže ili šteti organizmu.[26][27]

Ova tabela prikazuje postotak različitih hranjivih sastojaka kod četiri nepržene vrste semenki.

Naziv Protein Ukupno masti Zasićene masti Polinezasićene masti Mononezasićene masti Ugljeni hidrati
Bademi 21,26 50,64 3,881 12,214 32,155 28,1
Orasi 15,23 65,21 6,126 47,174 8,933 19,56
Kikiriki 23,68 49,66 6,893 15,694 24,64 26,66
Pistacije 20,61 44,44 5,44 13,455 23,319 34,95
 
Seme California Buckeye u svojoj ljusci

Koristi uredi

Veći broj epidemioloških studija pokazao je da ljudi koji konzumiraju orašaste plodove imaju manje šanse da obole od koronarne bolesti srca.[28] Ova pogodnost jedenja oraha prvi put je uočena 1993.[29] U narednih dvadeset godina sprovedeno je više istraživanja koja su pokazala da koštunjavo voće smanjuje koncentraciju LDL holesterola u krvi. Smatra se da najveći doprinos ovom efektu imaju omega-3 masne kiseline.[30]

Koštunjavo voće je dobar izvor vitamina E i B2, kao i proteina, folata, vlakana i esecijalnih minerala poput magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra i selena.[24] Najzdravije je sirovo. Naime, neprerađeni orasi imaju dva puta više antioksidanata nego u prerađenom stanju.[31] Ima nizak glikemijski indeks,[32] tako da se preporučuje osobama koje pate od otpornosti na insulin ili šećerne bolesti tipa 2.[33][34] Prema jednoj studiji, ljudi koji jedu orašaste plodove u proseku žive dve do tri godine duže.[35] Međutim, treba imati u vidu da isti konzumiraju manje količine brze hrane.[36]

Istorijska upotreba uredi

Mnogi orašasti plodovi, kao što su žirevi, pistacije, vodeni kesteni, divlji badem i slično, su bili vrlo značajan deo ljudske ishrane hiljadama godina. Praistorijski ljudi razvili su široki raspon alata za otvaranje (razbijanje) orašastih plodova tokom perioda pleistocena.[37] Aesculus californica[38] (poznat kao kalifornijski konjski kesten) koristilo je američko domorodačko stanovništvo u današnjoj Kaliforniji tokom suše i gladi, nakon što su iscedili otrovne sastojke iz njegovog ploda.[39][40]

Reference uredi

  1. ^ a b Martins, S.; SimAues, F.; Matos, J.; Silva, A. P.; Carnide, V. (2014). „Genetic relationship among wild, landraces, and cultivars of hazelnut (Corylus avellana) from Portugal revealed through ISSR and AFLP markers”. Plant Systematics and Evolution. 300 (5): 1035—1046. doi:10.1007/s00606-013-0942-3. 
  2. ^ a b Nelson, B. W.; Absy, M. L.; Barbosa, E. M.; Prance, G. T. (1985). „Observations on flower visitors to Bertholletia excelsa H. B. K. and Couratari tenuicarpa A. C. Sm.(Lecythidaceae).”. Acta Amazonica. 15 (1): 225—234. Pristupljeno 08. 04. 2008. [mrtva veza]
  3. ^ a b Moritz, A. (1984). „Estudos biológicos da floração e da frutificação da castanha-do-Brasil (Bertholletia excelsa HBK)”. 29. Arhivirano iz originala 17. 08. 2009. g. Pristupljeno 08. 04. 2008. 
  4. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Capsule”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
  5. ^ Simpson 2011, Simple fruit types pp. 384–386
  6. ^ a b „Carya illinoinensis (Wangenh.) K. Koch”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 29. 10. 2007. Arhivirano iz originala 08. 05. 2009. g. Pristupljeno 15. 10. 2009. 
  7. ^ a b Flora of North America: Carya illinoinensis
  8. ^ Stern 1997
  9. ^ Kiger, Robert W. & Porter, Duncan M. (2001). „Find term 'drupaceous'”. Categorical Glossary for the Flora of North America Project. Pristupljeno 14. 08. 2015. 
  10. ^ Cesarettin, Alasalvar; Fereidoon, Shahidi (2009). Tree Nuts: Composition, Phytochemicals, and Health Effects (Nutraceutical Science and Technology). CRC. str. 143. ISBN 978-0-8493-3735-2. 
  11. ^ Black Michael H.; Peter, Halmer (2006). The encyclopedia of seeds: science, technology and uses. Wallingford, UK: CABI. str. 228. ISBN 978-0-85199-723-0. 
  12. ^ „Remains of seven types of edible nuts and nutcrackers found at 780,000-year-old archaeological site”. Scienceblog. 2002. Arhivirano iz originala 28. 04. 2013. g. Pristupljeno 08. 01. 2014. 
  13. ^ Black & Halmer 2006, str. 228.
  14. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 05. 2017. g. Pristupljeno 06. 07. 2013. 
  15. ^ Manos, Paul S.; Cannon, Charles H.; Oh, Sang-Hun (2008). „Phylogenetic relationships and taxonomic status of the paleoendemic Fagaceae of Western North America: recognition of a new genus, Notholithocarpus” (PDF). Madrono. 55 (3): 181—190. doi:10.3120/0024-9637-55.3.181. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 03. 2017. g. Pristupljeno 13. 06. 2017. 
  16. ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  17. ^ a b „Common Food Allergens”. Food Allergy Network. Arhivirano iz originala 16. 01. 2014. g. Pristupljeno 08. 01. 2014. 
  18. ^ „Nut Varieties & Lipids”. Healthy Eating. Pristupljeno 08. 01. 2014. 
  19. ^ „Researchers Tackle The Nutty Truth On Acorns And Squirrels”. Science Daily. Pristupljeno 08. 01. 2014. 
  20. ^ „Recipes --> Nuts”. Jewish Recipes. Arhivirano iz originala 27. 09. 2013. g. Pristupljeno 08. 01. 2014. 
  21. ^ „Common Food Allergens”. Food Allergy & Anaphylaxis Network. Arhivirano iz originala 13. 06. 2007. g. Pristupljeno 13. 06. 2017. 
  22. ^ Sequeira, Lina. Certificate Biology 3. East African Publishers. str. 130—. ISBN 978-9966-25-331-6. Pristupljeno 29. 7. 2010. 
  23. ^ All data is from National Nutrient Database (NDB) for Standard Reference, version SR18, compiled by the Nutrient Data Laboratory, Agricultural Research Service, United States Department of Agriculture (USDA) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2015), with the exception of the hemp seed, which information came from the product label, and the *soy nut butter (a commercially prepared mixture: I.M. Healthy brand Original Creamy Soynut Butter), for which protein, fat, carbohydrate, fiber, and sugar came from the label and the W-6 fatty-acid content was deduced from total fat content (all soya derived) times the ratio found in the USDA NDB record for soya beans.
  24. ^ a b Kris-Etherton PM, Yu-Poth S, Sabaté J, Ratcliffe HE, Zhao G, Etherton TD (1999). „Nuts and their bioactive constituents: effects on serum lipids and other factors that affect disease risk”. Am J Clin Nutr. 70 (3 Suppl): 504S—511S. PMID 10479223. 
  25. ^ a b „Walnuts are the healthiest nut, say scientists”. BBC News. 27. 3. 2011. Pristupljeno 28. 3. 2011. 
  26. ^ Baillie, J. K.; Thompson, A.A.R.; Irving, J. B.; Bates, M.G.D.; Sutherland, A. I.; MacNee, W.; Maxwell, S.R.J.; Webb, D. J. (2009). „Oral antioxidant supplementation does not prevent acute mountain sickness: double blind, randomized placebo-controlled trial”. QJM. 102 (5): 341—8. PMID 19273551. doi:10.1093/qjmed/hcp026. 
  27. ^ Bjelakovic G, Nikolova D, Gluud LL, Simonetti RG, Gluud C (2007). „Mortality in randomized trials of antioxidant supplements for primary and secondary prevention: systematic review and meta-analysis”. JAMA. 297 (8): 842—57. PMID 17327526. doi:10.1001/jama.297.8.842. 
  28. ^ Kelly JH, Sabaté J (2006). „Nuts and coronary heart disease: an epidemiological perspective”. Br J Nutr. 96: S61—S67. PMID 17125535. doi:10.1017/BJN20061865. 
  29. ^ Sabaté J, Fraser GE, Burke K, Knutsen SF, Bennett H, Linsted KD (1993). „Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men”. Engl J Med. 328 (9): 603—607. doi:10.1056/NEJM199303043280902. 
  30. ^ Rajaram S, Hasso Haddad E, Mejia A, Sabaté J (2009) Walnuts and fatty fish influence different serum lipid fractions in normal to mildly hyperlipidemic individuals: a randomized controlled study. Am J Clin Nutr 2009, 89, 1657S-1663S.
  31. ^ „Walnuts are the healthiest nut, say scientists”. BBC News. 27. 03. 2011. Pristupljeno 08. 01. 2014. 
  32. ^ David Mendosa (2002). „Revised International Table of Glycemic Index (GI) and Glycemic Load (GL) Values”. Pristupljeno 23. 11. 2007. 
  33. ^ Josse AR, Kendall CW, Augustin LS, Ellis PR, Jenkins DJ (2007). „Almonds and postprandial glycemia — a dose response study”. Metabolism. 56 (3): 400—404. PMID 17292730. doi:10.1016/j.metabol.2006.10.024. 
  34. ^ Almonds Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. maj 2013), pristupljeno 31. januara 2016.
  35. ^ "ABC News: The Places Where People Live Longest". pristupljeno 31. januara 2016.
  36. ^ Fraser GE, Shavlik DJ (2001). „Ten years of life: Is it a matter of choice?”. Arch Int Med. 161 (13): 1645—1652. PMID 11434797. doi:10.1001/archinte.161.13.1645. 
  37. ^ „Remains of seven types of edible nuts and nutcrackers found at 780,000-year-old archaeological site”. Scienceblog.com. 1. 2. 2002. Arhivirano iz originala 28. 04. 2013. g. Pristupljeno 13. 9. 2010. 
  38. ^ Anderson, Kat; Roderick, Wayne. California Buckeye, in the USDA NRCS Plant Guide (PDF) (Izveštaj). USDA. Pristupljeno 20. 06. 2011. 
  39. ^ Bakker 1984
  40. ^ Munz & Keck 1973

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Orašasti plodovi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орашасти_плодови&oldid=27556422”