Оружане снаге (roman)
Oružane snage (engl. Men at Arms; izdat 1994) je petnaesti roman Terija Pračeta o Disksvetu. Ovo je drugi roman o Gradskoj straži Ank-Morporka.
| Oružane snage | |
|---|---|
 Korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Men at Arms |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Lokalizacija | Disksvet; rani Novi vek[a] |
| Izdavanje | |
| Datum | 1993. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Aleksandar Milajić |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Straža! Straža! |
| Naslednik | Glinene noge |
Radnja uredi
U velikom gradu Ank-Morporku neprikosnoveni vladar je lord Vetinari, jer su kraljevi odavno prevaziđeni. Međutim, to nije prihvatljivo i za mladog plemića Edvarda D’Smrta, koji je prepoznao nesuđenog kralja u Kerotu, kaplaru noćne straže koji je „tehnički gledano“ patuljak, jer su ga patuljci pronašli negde u planinama i odgajili kao svog člana, te poslali u veliki grad da nađe pošten posao. Opčinjen idejom da svrgne lorda i postavi kralja na svoje mesto, Edvrad otpočinje seriju ubistva uz pomoć prvog i jedinog ručnog topa, gotovo magijskog predmeta koji je ukrao iz esnafa ubica, a koji je osmislio genijalni Leonard da Kvirm. Noćna straža, kojoj pripada i sam Kerot, zarad političke i vrsne korektnosti u svoje redove prima nove članove, pripadnike patuljaka, trolova i nemrtvih i kreće u otkačenu istragu ubistva u koju su mnogi uključeni i koja postaje sve zamršenija. Ipak, istraga mora da se završi do podneva, jer se tada Semjuel Vajms, kapetan noćne straže venčava i odlazi u penziju...
Citati uredi
Iako je bio u Straži svega nekoliko dana, Kadi je već usvojio jednu važnu i suštastvenu činjenicu: gotovo je nemoguće da neko bude na ulici, a da nije prekršio zakon. Policajac koji želi da ubije dan s prolaznikom ima pregršt optužbi na raspolaganju, od tumaranja s predumišljajem, pa sve do opiranja vešanja u stanju pogrešne boje/oblika/vrste/pola. Na trenutak pomisli da bi svakoga ko ne utekne kada ugleda Detritusa u punoj brzini trebalo uhapsiti zbog kršenja akta o neverovatnoj gluposti iz 1581. Ali već je bilo prekasno za tu optužbu. Neko je već bežao, oni su ga jurili, a on je bežao jer su ga oni jurili.[1]
„Jeste li videli njegov portret Mone Og? ... Njeni zubi vas jednostavno prate po sobi. Neverovatno. U stvari, neki ljudi su tvrdili da su ih pratili i van sobe, pa niz ulicu.“[2]
Ali one zaista dobre čizme trajale su godinama. Onaj ko može odjednom da izdvoji pedeset dolara dobija čizme u kojima će mu noge biti suve i posle deset godina, dok će siromašak koji sebi može da priušti samo one jeftine, za isto to vreme potrošiti sto dolara, a noge će mu opet stalno biti mokre. To je bila Vajmsova Čizmarska teorija socioekonomske nepravde.[3]
Napomene uredi
- ^ Vreme na Disksvetu može se približno odrediti na osnovu opisanog društvenog uređenja i postojeće tehnologije: države na Disksvetu su ili feudalne monarhije ili aristokratske gradske republike, esnafi u gradovima i feudalni odnosi na selu su čvrsto ukorenjeni, a hladno oružje i oklopi dostigli su vrhunac razvoja - samostreli, helebarde i sablje prisutni su svuda, dok vatreno oružje još ne postoji (jedini prototip ručnog topa izmislio je nedavno Leonardo od Kvirma). Sve ove činjenice stavljaju zbivanja na Disksvetu u vreme ekvivalentno 15. veku u renesansnoj Evropi.