Osvald Pol
Osvald Pol (nem. Oswald Pohl; Duizburg-Rurort, 30. jun 1892 — Landsberg am Leh, 8. jun 1952) je bio nacistički oficir i član SS-a uključen u masovna ubistva Jevreja u koncentracionim logorima, Jevrejsko pitanje.
| Osvald Pol | |
|---|---|
 Osvald Pol | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 30. jun 1892. |
| Mesto rođenja | Duizburg-Rurort, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 8. jun 1952. (59 god.) |
| Mesto smrti | Landsberg am Leh, Zapadna Nemačka |
Rani period uredi
Osvald Pol je rođen 30. juna 1892. godine u Duizburg-Rurortu kao sin kovača Hermana Otoa Emila Pola i majke Auguste Pol. Bio je peto od ukupno osmoro dece. Nakon školske diplome 1912. godine postao je redovan vojnik u Nemačkoj mornarici. Obuku je vršio u Kilu i Vilhelmshafenu kao i na Karibima i jugoistočnoj Aziji. Tokom Prvog svetskog rata služio je u regionu Baltičkog mora i duž obale Flandrije. Osvald je u isto vreme pohađao i mornaričku školu i postao je blagajnik 1. aprila 1918. godine. Za vreme Prvog svetskog rata, Osvald Pol je većinu vremena proveo u Kilu. 30. oktobra 1918. godine se oženio.
Po završetku rata, Pol je pohađao kurseve u trgovačkoj školi a takođe je započeo studije prava na Kristijan-Albrehts univerzitetu u Kilu. Ubrzo je napustio studije i postao blagajnik za frajkor „brigadu Levenfeld“. Radio je u Berlinu, Gornjoj Šleskoj i Rurskoj oblasti. Godine 1920, poput mnogih koji su bili umešani u Litvic-Kap puču, bio je primljen u novu mornaricu Vajmarske republike, takozvanu Rajhsmarine. Pol je bio prekomandovan u Švineminde 1924. godine.
SS karijera uredi
Godinu dana kasnije, 1925, Pol je postao član Jurišnih odreda (SA), da bi 22. februara 1926. godine pristupio Nacističkoj partiji - NSDAP, sa članskim brojem 30842. Upoznao je Hajnrih Himlera 1933. godine i postao njegov štićenik; bio je postavljen za načelnika upravnog odeljenja u štabu Rajhsfirer-SS i dobio čin SS-štandartenfirer (ekvivalent pukovnika) 1. februara 1934. godine i odmah počeo da utiče na upravu koncentracionih logora.
Svoju karijeru nastavio je unapređenjem u „vervaltungsšefa“ (načelnik uprave) i „rajhskasenferveltera“ (upravnik Trezora Rajha) za SS, na dan 1. juna 1935. godine. Ubrzo je uspostavio Inspekciju koncentracionih logora i njen zadatak je bio da organizuje i nadzire upravu koncentracionih logora. Takođe je osnovao i „Društvo za očuvanje i negu kulturnih spomenika Nemačke“, koje je prevashodno bilo angažovano na restauraciji Vevelsburga, starog zamka koji je trebalo da bude pretvoren u kulturno sedište SS na lični zahtev Himlera.
Osvald Pol je 1935. godine napustio Katoličku crkvu. Juna 1939. godine postao je načelnik Glavnog biroa za upravu i privredu, deo SS, a postao je i načelnik Glavnog biroa za budžet i izgradnju, dela Ministarstva unutrašnjih poslova Rajha. 1. februara 1942. godine obe ustanove su spojene u SS-Wirtschafts-Verwaltungshauptamt (SS-WVHA) - Glavni biro za privrednu upravu SS, na čelu sa Polom. Između ostalog, Glavni biro za privrednu upravu SS bio je nadležan za organizovanje koncentracionih logora, odlučivanje o raspoređivanju zarobljenika u razne logore kao i iznajmljivanje zarobljenika za prinudni rad, sve do 1944. godine.
Pol je unapređen u SS-obergrupenfirera (ekvivalent generala) i generala Vafen SS-a 20. aprila 1942. godine. Na dan 12. decembra 1942. godine, posle razvoda od svoje supruge, oženio se Eleonorom fon Brining, udovicom Ernsta Brininga, koji je inače bio sin jednog od osnivača preduzeća „Hehster Farbverke“ koje je tokom 1925. godine postalo deo preduzeća „IG Farben“.
Pol prestaje da bude nadležan za koncentracione logore 1944. godine, posle preuzimanja ovog posla od strane Rüstungsministerium - Ministarstva za naoružanje. U isto vreme Glavni biro za privrednu upravu SS je takođe izuzet od odgovornosti za izgradnju. Pol je ostao nadležan za upravu Vafen-SS-a sve do kraja rata.
Posle rata uredi
_Pohl-Frank-Fanslau-Loerner-Eirenschmalz-Sommer-Pook.jpg)
Po završetku Drugog svetskog rata 1945. godine Pol se najpre krio u Gornjoj Bavarskoj a zatim u blizini Bremena. Britanski vojnici su ga uhapsili 27. maja 1946. godine, da bi ga 3. novembra 1947. godine američki vojni sud osudio na smrt posle suđenja pred vojnim tribunalom za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i članstvo u kriminalnoj organizaciji, kao i za masovna ubistva i zločine počinjene u koncentracionim logorima, kojima je upravljao Glavni biro za privrednu upravu SS, a na čijem je čelu bio on sam. Pol nije odmah pogubljen.
Godine 1950. Polova knjiga Credo. Mein Weg zu Gott - „Kredo. Moj put ka Bogu“ je objavljena uz dozvolu Katoličke crkve, čiji je član Pol ponovo postao. Sve do svoje smrti u Landsbergu na Lehu, 7. juna 1951. godine gde je obešen posle dugog niza ponovnih suđenja, Pol je insistirao na tome da je nevin, govoreći da je bio samo običan funkcioner.
