Osiguranje

Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće društvo, uz plaćanje premije osiguranja. Entitet koja pruža osiguranje je poznat kao osiguravatelj, osiguravajuće društvo, nosilac osiguranja ili pokrovitelj. Osoba ili entitet koji kupuje osiguranje je poznat kao osiguranik ili kao ugovaratelj. Osiguranje podrazumeva da osiguranik preuzima garantovani i poznati relativno mali gubitak u vidu plaćanja osiguravatelju u zamenu za obećanje osiguravača da će osiguraniku nadoknaditi štetu u slučaju pokrivenog gubitka. Gubitak može ili ne mora biti finansijski, ali mora biti sveden na finansijske uslove, i obično uključuje nešto u čemu osiguranik ima osigurani interes koji je ustanovljen vlasništvom, posedovanjem ili već postojećim odnosom.

Osiguranik dobija ugovor, koji se naziva polisa osiguranja, u kojem se detaljno navode uslovi i okolnosti pod kojima će osiguravač kompenzovati osiguranika. Iznos novca koji je osiguravač naplatio osiguraniku za pokrivenost navedenu u polisi osiguranja naziva se premija. Ako osiguranik doživi gubitak koji je potencijalno pokriven polisom osiguranja, osiguranik podnosi zahtev osiguravatelju koji prosleđuje regulator potraživanja. Osiguravatelj može ograditi svoj sopstveni rizik uzimanjem reosiguranja, pri čemu druga osiguravajuća kompanija prihvata da snosi deo rizika, posebno ako primarni osiguravatelj smatra da je rizik prevelik za njega da nosi.

Osnovna logika osiguranja

Osnovna ideja koja leži iza osiguranja je povezivanje rizika velikog broja sličnih agenata u jedan fond, tako da zakon verovatnoće/zakon velikih brojeva obezbedi da se samo relativno mali broj nepovoljnih događaja ostvari u jednoj godini. Trošak tog malog broja događaja može lako biti podnet od strane velikog broja osiguranika. Na primer, pojedinci znaju da je rizik požara u njihovoj kući mali, ali ga se boje zato što bi posledice bile veoma nepovoljne; stoga su spremni da plate osiguranje protiv požara; osiguravajuća društva primaju uplatu premija zašto što znaju, a na osnovu statistike, da će se kod velike grupe agenata dogoditi mali broj požara; stoga je i osiguravajuća premija za požare obično niska. Neke organizacije imaju praksu da povećaju trošak iznosa ako klijent zatraži da plaćanje podeli sa šest meseci, kvartalno. Veličina doprinosa povećava se za 10-20%.

Tipovi osiguranja

Postoje brojni tipovi osiguranja. Najvažnija podela je na:

• životno osiguranje (osiguranje života, rentno, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja) i
• neživotno osiguranje (osiguranje od posledica nezgode, dobrovoljno penzijsko osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i osiguranje od opšte odgovornosti za imovinu).

Osiguranje postoji praktično za sve vrste nepovoljnih događaja za koje: a) vreme i mesto događaja nisu izvesni, b) učestalost, odnosno stopa nepovoljnog događaja je predvidljiva, v) gubitak od događaja mora biti znatan, ali ne i katastrofalan, kako bi osiguravajuća društva i mogla i imala interes da organizuju osiguranje.

Najčešći tipovi osiguranja su:

• osiguranje automobila, koje može obuhvatati kako osiguranje od štete na vozilu osiguranog, tako i osiguranje od njegove odgovornosti za pričinjenu štetu,
• životno osiguranje, koje predviđa isplatu novca u slučaju smrti nasledniku ili onom koga je osigurani naznačio,
• zdravstveno osiguranje, koje pokriva predviđene troškove lečenja, lekova i pomagala za osiguranoga,
• osiguranje imovine, koje obezbeđuje osiguranje od požara, provale, zemljotresa, poplave i sličnih događaja,
• putničko osiguranje, koje obično pokriva osiguranje od nesreće na putu, od krađe i bolesti,
• rente, a to je fiksni tok dohotka tokom određenog vremena,
• penzijsko osiguranje, slično renti, ono obezbeđuje dohodak u starosti,
• osiguranje od odgovornosti, koje pokriva tužbene zahteve protiv osiguranog. Na primer, za lekara koji je osiguran će eventualnu štetu po sudskoj presudi platiti osiguravajuće društvo,
• osiguranje od finansijskih gubitaka u užem smislu, koje obuhvata osiguranje od kursnih promena, od neuspeha naplate potraživanja itd.

Osiguranje i igre na sreću

Kao i igre na sreću, i osiguranje prenosi rizik i dobitak (ili gubitak). Ali tu je sličnostima kraj. Igre na sreću nude mogućnost dobitka ili gubitka. Osiguranje ne omogućava dobitak. Osiguranje obezbežuje samo finansijsku naknadu gubitka. Kockari mogu da ulažu i gube rizikujući dotle dok mogu da plate. Osigurana suma koja se može ugovoriti ograničena je vrednošću stvari koje se osiguravaju. Igre na sreću mogu da unište imovinu, pa i samog igrača. Osiguranje smanjuje finansijski teret i tako pomaže oporavak oštećenih. Osiguranje obezbeđuje novac za trenutak kada je ljudima najpotrebniji, neposredno posle nezgode i posle gubitka.

Kockanje, iako stvara i dobitnike i gubitnike, ne nudi podršku gubitnicima ni njihovim porodicama. Naknade iz osiguranja su korist ne samo za pojedinca; osiguranje sprečava da cela jedna klasa mogućih gubitnika postane socijalno ugrožena kategorija. Kada se dogodi šteta, osiguranje obezbeđuje novac da se ponovo izgradi ono što je već jednom postojalo ili da finansijski nadoknadi nepovratni gubitak. Kockanje preusmerava novac ne mareći za sposobnost ili odgovornost primaoca; bez obzira na način na koji dobitnik raspolaže novcem. Osiguranje daje novac onome ko je već dostigao nivo finansijske odgovornosti potrebne za plaćanje premije i preduzimanje koraka kojima će umanjiti posledice velikih gubitaka. Kockanje povećava rizik. Stvara novi rizik koji nije morao nastati. Osiguranje preuzima postojeći rizik i upravlja njime kako bi osiguranik umanjio rizik koji nema načina da izbegne.

Rizik koji nastaje pri kockanju nema nikakve veze sa ličnim i porodičnim prilikama kockara. Kupci osiguranja moraju imati valjan razlog: obično neki spoljašnji razlog - porodični ili ekonomski. Kockari žele i traže rizik. Kupci osiguranja žele da rizik izbegnu ili bar da ublaže posledice velikih gubitaka. Ponašanje kockara ne utiče na rezultat igre. Međutim, da bi se kupilo osiguranje od požara moraju se imati instalirani protivpožarni aparati i alarm. U protivnom je naknada u slučaju štete umanjena. Kockanje je tradicionalno smatrano za rizik koji se ne može osigurati. Ipak, u poslednje vreme pronalaze se i patentiraju oblici osiguranja protiv gubitaka u igrama na sreću. Primer je patent 6.869.362 SAD: „Method and apparatus for providing insurance policies for gambling losses.” Osiguranje, izbegavanje, ublažavanje i prenos rizika, smanjuju neizvesnost pojedinca i organizacija. Osiguranjem se omogućava inteligentno upravljanje rizikom, postizanje stabilnosti i razvoja.

Istorija

Rani metodi

Trgovci su tragali za metodama za smanjenje rizika od ranih vremena. Na slici, Guverneri ceha trgovaca vinom, Ferdinand Bol, v. 1680.

Metode za prenos ili distribuciju rizika praktikovali su vavilonski, kineski i indijski trgovci još u 3. odnosno 2. milenijumu pre nove ere. Kineski trgovci koji putuju varljivim rečnim brzacima preraspodelili bi svoju robu na mnogo plovila kako bi ograničili gubitak usled prevrtanja bilo kog broda.

Zakon o Hamurabijevom kodeksu 238 (oko 1755–1750. p. n. e.) propisuje da je pomorski kapetan, upravnik broda ili zakupac broda koji je spasio brod od potpunog gubitka bio dužan da plati samo jednu polovinu vrednosti broda vlasniku broda. U Digesta seu Pandectae (533), drugom tomu kodifikacije zakona koju je naredio Justinijan I (527–565), uključeno je pravno mišljenje rimskog pravnika Paula 235. godine o Lex Rhodia („Rodski zakon”). On artikuliše opšti prosečan princip pomorskog osiguranja koji je uspostavljen na ostrvu Rodos između 1000. i 800. p. n. e., verovatno od strane Feničana tokom predložene invazije Dorijana i pojave navodnih Naroda mora tokom grčkog mračnog doba (oko 1100 - oko 750).

Vidi još

• Socijalno osiguranje
• Zdravstveno osiguranje
• Aktuar (osiguranje)

Literatura

• Dickson, P. G. M. (1960). The Sun Insurance Office 1710–1960: The History of Two and a half Centuries of British Insurance. London: Oxford University Press. str. 324. 
• Memorial Publications of the Prudential Insurance Company of America (1915). The Documentary History of Insurance, 1000 B.C. - 1875 A.D. Newark, New Jersey: Prudential Press. Pristupljeno 11. 8. 2017 — preko Internet Archive. 
• Alborn, Timothy (2009). Regulated Lives: Life Insurance and British Society, 1800–1914. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9781442697348. doi:10.3138/9781442697348. 
• Buley, R. Carlyle (1953). The American Life Convention, 1906–1952: A Study in the History of Life Insurance. Appleton-Century-Crofts. 
• Chapin, Christy Ford (2015). Ensuring America' s Health: The Public Creation of the Corporate Health Care System. Cambridge University Press. ISBN 9781107622876. 
• Evenden, William L. (1989). German Fire Marks. VVW Karlsruhe. ISBN 9783884871904. 
• Feldman, Gerald D. (2006). Allianz and the German Insurance Business, 1933–1945. Cambridge University Press. ISBN 9780521809290. 
• Keller, Morton (1999). The Life Insurance Enterprise, 1855–1910: A Study in the Limits of Corporate Power. ISBN 9781583484456. 
• Kingston, Christopher (jun 2007). „Marine Insurance in Britain and America, 1720–1844: A Comparative Institutional Analysis”. The Journal of Economic History. Cambridge University Press. 67 (2): 379—409. JSTOR 4501157. doi:10.1017/S0022050707000149. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Levy, Jonathan (2012). Freaks of Fortune: The Emerging World of Capitalism and Risk in America. Harvard University Press. ISBN 9780674047488. 
• Murphy, Sharon Ann (2010). Investing in Life: Insurance in Antebellum America. Johns Hopkins University Press. ISBN 9781421411941. 
• Murray, John E. (2007). Origins of American Health Insurance: A History of Industrial Sickness Funds. Yale University Press. ISBN 9780300120912. 
• Pearson, Robin, ur. (2010). The Development of International Insurance. Pickering & Chatto Publishers. ISBN 9781848930766. 
• Pearson, Robin (2004). Insuring the Industrial Revolution: Fire Insurance in Great Britain, 1700–1850. Routledge. ISBN 9780754633631. 
• Raynes, Harold E. (1948). A History of British Insurance. Pitman Publishing. ISBN 9780273416418. 
• Stalson, J. Owen (1942). Marketing Life Insurance: Its History in America. Harvard University Press. 
• Zelizer, Viviana (1979). Morals and Markets: The Development of Life Insurance in the United States. Columbia University Press. ISBN 9780878559299. 

Spoljašnje veze

• Congressional Research Service (CRS) Reports regarding the US Insurance industry
• Federation of European Risk Management Associations
• Osiguranje na sajtu Curlie
• Insurance Bureau of Canada
• Insurance Information Institute
• National Association of Insurance Commissioners
• The British Library – finding information on the insurance industry (UK focus)