Otava
Otava (engl. Ottawa) je glavni grad Kanade. Nalazi se u Otavskoj dolini na istoku provincije Ontario, odnosno 400 km istočno od Toronta i 190 km zapadno od Montreala. Reka Otava deli Otavu od grada Gatino na drugoj obali, u provinciji Kvebek. Tu se u ovu reku uliva kanal Rido otvoren 1832.
| Otava engl. Ottawa | |
|---|---|
 Kolaž gradskih znamenitosti Otave | |
 Zastava
.svg) Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Kanada |
| Pokrajina |  Ontario |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2011. | 883.391 |
| — gustina | 316,6 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 45° 25′ 00″ S; 75° 42′ 00″ Z / 45.416667° S; 75.7° Z |
| Vremenska zona | Eastern Time Zone |
| Aps. visina | 70 m |
| Površina | 2.790,22 km2 |
  Otava Otava na karti Kanade | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Mark Satklif |
| Poštanski broj | K0A, K1A-K4C |
| Veb-sajt | |
| www.ottawa.ca | |
Prema rezultatima popisa 2011. u gradu je živelo 883.391 stanovnika, a populacija oblasti Otava-Gatino ima oko 1.142.700 žitelja (podatak iz 2004). Ova aglomeracija je četvrti grad Kanade po veličini. Gradonačelnik Otave je od novembra 2022. Mark Satklif (engl. Mark Sutcliffe).[1]
Gradska uprava je dvojezična,[2] ali pokrajina Ontario još nije proglasila grad kao celinu zvanično dvojezičnim.[3] 82,3% stanovništva govori engleski kao prvi jezik, a 16,4% francuski (podaci iz 2011. godine). Većina stanovnika koji govore francuski kao prvi jezik govori i engleski, ali to nije slučaj i obratno.[4]
Između centra grada oko kanala Rido i reke Otava nalazi se Parlament hil, brdo na kojem je između 1865. i 1927. izgrađen Parlament Kanade.
Međunarodni aerodrom Makdonald-Kartije (oznaka YOW) nalazi se 10 km južnije od grada.
Najpoznatiji sportski tim iz Otave je hokejaški tim Otava senatorsi koji igra u NHL. Od 2020. godine Otava ima i profesionalni fudbalski tim, Atletiko Otava (povezan sa Atletikom Madrid), koji igra u Kanadskoj premijer ligi.[5]
Istorija uredi
Otava je osnovana 1827. pod imenom Bajtaun, po imenu osnivača Džona Baja. Kraljica Viktorija je 31. decembra 1857. odredila ovaj grad za prestonicu Kanade i izabrala njegovo novo ime - Otava. Otava znači trgovac na jeziku lokalnih Algonkvin indijanaca. Legenda kaže da je kraljica odabrala ovo mesto čiodom koju je zabola na karti između Toronta i Montreala. Verovatniji razlog izbora ovog grada je to što se nalazi na jezičkoj granici jezički podeljene Kanade. Uz to, mali grad poput Otave je bio lakši za eventualnu odbranu, dok je Toronto svojim položajem uz jezero Ontario bio laka meta Amerikanaca.
Područje današnje Otave izvorno su naseljavali Otava Indijanci. Prema istorijskim dokazima algonkvinski narodi naseljavali su područje reke Otave gde su živeli kao društvo lovaca i sakupljača.[6] Rani evropski istraživači su rečnim putem istraživali ova nova područja u potrazi za prolazom prema Indiji i Aziji, kao i u potrazi za dragocenim metalima i drugim dobrima. Ti rečni putevi preko reke Otave i reke Sent Lorens koristili su se za dopremanje dobara, uglavnom krzna, u Evropu preko Montreala i grada Kvebeka.
Prvi naseljenik u ovom području bio je Filemon Rajt iz Masačusetsa, koji je ovde sa svojom porodicom i radnicima došao 7. marta 1800.[7] kako bi se bavio poljoprivredom na severnoj obali reke Otave kod vodopada. Zato što urodi nisu bili dovoljno uspešni za održavanje ove zajednice, Rajt je počeo da se bavi sečom stabala koje je rečnim putem slao do Montreala i Kvebeka. Njegova prva stabla su u grad Kvebek stigla 1806. godine.
Zbog velike primene drveta američkog borovca u brodogradnji i izradi nameštaja, u ovom području koje je bilo bogato tim drvetom brzo se razvila drvna industrija .[8] Ovo je do 1812, zamenivši trgovinu krznom, postala najvažnija privredna aktivnost na ovom području, a Otava važno središte te aktivnosti u Severnoj Americi.
Nakon britansko-američkog rata 1812, ovde je smeštena vojska i njihove porodice. Vlada je počela da podstiče naseljavanje u ovo područje, zbog čega se narednih nekoliko godina doselio veliki broj Iraca u ove krajeve. Zajedno sa Frankokanađanima iz Kvebeka, ove dve grupe su sačinjavale najveći deo radnika na kanalu Rido koji je dodatno podstakao trgovinu drvetom i ekonomski razvio ovo područje.
Izgradnju kanala vodio je britanski pukovnik Džon Baj, koji je završio projekat 1832, Nakon čega je značajno porastao broj stanovnika u ovoj oblasti. Kanalom je stvorena sigurna veza između Montreala i Kingstona na jezeru Ontario. Za vreme izgradnje, pukovnik Baj je postavio vojne barake na onom što je danas Parliament Hil čime je osnovan Bajtaun, tj. današnja Otava.
Kanal je podelio mesto na dva dela: gornji grad gde se nalaze zgrade parlamenta, te donji grad koji je bio montažno selo u kom su često vladale epidemije bolesti, kao što je izbijanje kolere 1832. i tifusa 1847. godine. Bajtaun je preimenovan u Otavu 1855. kada dobija i status grada.[9]
Glavni grad Kanade uredi
Dana 31. decembra 1857. kraljica Viktorija je kao glavni grad Provincije Kanade (današnji Ontario i Kvebek) izabrala Otavu. Iako je danas Otava četvrti po veličini grad u Kanadi, u to vreme bila je malo selo koja je znatno bila udaljena od velikih kanadskih gradova kao što su Kvebek i Montreal na istoku, te Kingston i Toronto na zapadu.
Postoji više razloga zašto su kraljičini savetnici kao glavni grad predložili Otavu: kao prvo, ovo je bilo jedino značajnije selo na granici zapadne i istočne Kanade (Ontario i Kvebek), čime je bio prihvatljiv kompromis za britansku i francusku zajednicu koje su živele u koloniji; drugi razlog je bila rastojanje ovog grada od američke granice i izolovanost gustim šumama, što je bilo vrlo važno u to vreme nedugo nakon rata sa SAD-om; kao treće, vlada je ovde posedovala veliki deo privlačnog zemljišta kod reke Otave. Prednost Otave bila je lakša odbrana od mogućih napada, te saobraćajna veza rekom Otava i kanalom Rido sa istokom i zapadom kolonije. Zbog male veličine grada nisu bile izgledne pobune stanovništva i napadi na vladine zgrade, kao što je to bio slučaj sa ostalim prestonicama Kanade. Rečna mreža grada omogućavala je vezu Kingstona i Montreala bez dodira sa tada opasnom kanadsko-američkom granicom.
Nakon Prvog svetskog rata, zbog neodržavanja drvenih građevina je veliki deo prestonice bio u rasulu. Izvorna glavna zgrada parlamenta uništena je u požaru 1916. godine. Za obnovu i izgradnju prestonice zadužen je francuski urbanista Žak Greber.[10] Žak Greber je osmislio izgradnju zelenog pojasa prestonice (Greenbelt) te mnoge ostale projekte u Regionu nacionalne prestonice. Gornji i donji dom parlamenta preseljeni su za to vreme u zgradu današnjeg Kanadskog prirodnjačkog muzeja. Centralna zgrada novog parlamenta (Centre Block) završena je 1922. godine. Toranj mira na zgradi postao je novi simbol grada.
Dana 5. septembra 1945, nedugo nakon završetka Drugog svetskog rata, ovde se odvio incident koji mnogi smatraju da je označio početak Hladnog rata. Sovjetski kriptograf Igor Guzenko prebegao je iz sovjetske ambasade sa stotinjak dokumenata.[11] Prvobitno je kanadska policija odbila da preuzme ova dokumenta, budući da je SSSR još uvek bio saveznik Kanade i Velike Britanije. Kad su naposletku ipak preuzeli dokumente, nađeni su dokazi o velikoj sovjetskoj špijunskoj mreži u zapadnim zemljama, te o izgradnji sovjetske atomske bombe.
Pre 1969. Otava je bila deo okruga Karlton, da bi onda bila spojena u regionalnu opštinu Otava-Karlton. Godine 2001, Otavi (350.000 stan.) su upravno pridružena predgrađa Nepean (135.000), Kanata (85.000), Gloster (120.000), Roklif Park (2.100), Kamberlend (55.000), Orleans (84.695) i ruralna naselja Vest Karlston (18.000), Osgud (13.000), Rido (18.000) i Golborn (24.000).
Geografija uredi
Klima uredi
| Klima Otave (Centralna eksperimentalna farma), 1981–2010 normale, ekstremi 1872–sadašnjost[a] | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 15,6 (60,1) |
12,7 (54,9) |
26,7 (80,1) |
31,2 (88,2) |
35,2 (95,4) |
36,7 (98,1) |
37,8 (100) |
37,8 (100) |
36,7 (98,1) |
29,4 (84,9) |
23,3 (73,9) |
17,2 (63) |
37,8 (100) |
| Maksimum, °C (°F) | −5,8 (21,6) |
−3,1 (26,4) |
2,4 (36,3) |
11,4 (52,5) |
19,0 (66,2) |
24,1 (75,4) |
26,6 (79,9) |
25,4 (77,7) |
20,5 (68,9) |
12,8 (55) |
5,5 (41,9) |
−2,0 (28,4) |
11,4 (52,5) |
| Prosek, °C (°F) | −10,2 (13,6) |
−7,9 (17,8) |
−2,2 (28) |
6,5 (43,7) |
13,5 (56,3) |
18,7 (65,7) |
21,2 (70,2) |
19,9 (67,8) |
15,3 (59,5) |
8,4 (47,1) |
2,0 (35,6) |
−5,6 (21,9) |
6,6 (43,9) |
| Minimum, °C (°F) | −14,4 (6,1) |
−12,5 (9,5) |
−6,8 (19,8) |
1,5 (34,7) |
8,0 (46,4) |
13,3 (55,9) |
15,7 (60,3) |
14,5 (58,1) |
10,1 (50,2) |
4,0 (39,2) |
−1,5 (29,3) |
−9,2 (15,4) |
1,9 (35,4) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −37,8 (−36) |
−38,3 (−36,9) |
−36,7 (−34,1) |
−20,6 (−5,1) |
−7,2 (19) |
0,0 (32) |
3,3 (37,9) |
1,1 (34) |
−4,4 (24,1) |
−12,8 (9) |
−30,6 (−23,1) |
−38,9 (−38) |
−38,9 (−38) |
| Količina padavina, mm (in) | 62,9 (2,476) |
49,7 (1,957) |
57,5 (2,264) |
71,1 (2,799) |
86,6 (3,409) |
92,7 (3,65) |
84,4 (3,323) |
83,8 (3,299) |
92,7 (3,65) |
85,9 (3,382) |
82,7 (3,256) |
69,5 (2,736) |
919,5 (36,201) |
| Količina kiše, mm (in) | 23,0 (0,906) |
17,9 (0,705) |
28,8 (1,134) |
63,2 (2,488) |
86,6 (3,409) |
92,7 (3,65) |
84,4 (3,323) |
83,8 (3,299) |
92,7 (3,65) |
83,1 (3,272) |
67,5 (2,657) |
31,9 (1,256) |
755,5 (29,744) |
| Količina snega, cm (in) | 44,3 (17,44) |
34,7 (13,66) |
29,1 (11,46) |
7,2 (2,83) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
2,9 (1,14) |
16,0 (6,3) |
41,3 (16,26) |
175,4 (69,06) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.2 mm) | 16,0 | 11,7 | 11,5 | 13,2 | 14,5 | 12,4 | 11,6 | 11,2 | 12,9 | 14,9 | 15,2 | 15,6 | 160,7 |
| Dani sa kišom (≥ 0.2 mm) | 3,7 | 3,5 | 5,5 | 11,5 | 14,4 | 12,4 | 11,6 | 11,2 | 12,9 | 14,6 | 11,6 | 5,5 | 118,3 |
| Dani sa snegom (≥ 0.2 cm) | 14,1 | 9,7 | 7,4 | 2,7 | 0,08 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,81 | 5,1 | 12,2 | 52,0 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 99,3 | 131,3 | 167,1 | 189,8 | 229,8 | 254,2 | 279,0 | 249,3 | 177,6 | 139,4 | 84,3 | 82,6 | 2.083,7 |
| Sunčano vreme — mesečni procenti | 35,0 | 44,9 | 45,3 | 46,9 | 49,9 | 54,3 | 58,9 | 57,1 | 47,1 | 41,0 | 29,4 | 30,3 | 45,0 |
| Izvor: Životna sredina Kanade[12][13][14][15][16][17][18][19][20] | |||||||||||||
| Klima Međunarodnog aerodroma Otava, 1981–2010 normale, ekstremi 1938–sadašnjost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Indeks subjektivne toplote | 13,9 | 15,1 | 30,0 | 35,1 | 41,8 | 44,0 | 47,2 | 47,0 | 42,5 | 33,9 | 26,1 | 18,4 | 47,2 |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 12,9 (55,2) |
12,4 (54,3) |
27,4 (81,3) |
31,1 (88) |
35,8 (96,4) |
36,1 (97) |
36,7 (98,1) |
37,8 (100) |
35,1 (95,2) |
27,8 (82) |
23,9 (75) |
17,9 (64,2) |
37,8 (100) |
| Maksimum, °C (°F) | −5,8 (21,6) |
−3,4 (25,9) |
2,5 (36,5) |
11,6 (52,9) |
19,0 (66,2) |
24,1 (75,4) |
26,5 (79,7) |
25,3 (77,5) |
20,4 (68,7) |
12,7 (54,9) |
5,4 (41,7) |
−2,3 (27,9) |
11,3 (52,3) |
| Prosek, °C (°F) | −10,3 (13,5) |
−8,1 (17,4) |
−2,3 (27,9) |
6,3 (43,3) |
13,3 (55,9) |
18,5 (65,3) |
21,0 (69,8) |
19,8 (67,6) |
15,0 (59) |
8,0 (46,4) |
1,5 (34,7) |
−6,2 (20,8) |
6,4 (43,5) |
| Minimum, °C (°F) | −14,8 (5,4) |
−12,7 (9,1) |
−7,0 (19,4) |
1,0 (33,8) |
7,5 (45,5) |
12,9 (55,2) |
15,5 (59,9) |
14,3 (57,7) |
9,6 (49,3) |
3,3 (37,9) |
−2,4 (27,7) |
−10,1 (13,8) |
1,4 (34,5) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −35,6 (−32,1) |
−36,1 (−33) |
−30,6 (−23,1) |
−16,7 (1,9) |
−5,6 (21,9) |
−0,1 (31,8) |
5,0 (41) |
2,6 (36,7) |
−3,0 (26,6) |
−8,0 (17,6) |
−21,7 (−7,1) |
−34,4 (−29,9) |
−36,1 (−33) |
| Indeks subjektivne hladnoće | −47,8 | −47,6 | −42,7 | −26,3 | −10,9 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | −6,4 | −13,3 | −29,5 | −44,6 | −47,8 |
| Količina padavina, mm (in) | 65,4 (2,575) |
54,3 (2,138) |
64,4 (2,535) |
74,5 (2,933) |
80,3 (3,161) |
92,8 (3,654) |
91,9 (3,618) |
85,5 (3,366) |
90,1 (3,547) |
86,1 (3,39) |
81,9 (3,224) |
76,4 (3,008) |
943,4 (37,142) |
| Količina kiše, mm (in) | 25,0 (0,984) |
18,7 (0,736) |
31,1 (1,224) |
63,0 (2,48) |
80,1 (3,154) |
92,8 (3,654) |
91,9 (3,618) |
85,5 (3,366) |
90,1 (3,547) |
82,2 (3,236) |
64,5 (2,539) |
33,5 (1,319) |
758,2 (29,85) |
| Količina snega, cm (in) | 53,9 (21,22) |
43,3 (17,05) |
38,3 (15,08) |
11,3 (4,45) |
0,2 (0,08) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
3,7 (1,46) |
20,2 (7,95) |
52,5 (20,67) |
223,5 (87,99) |
| Dani sa padavinama (≥ 0.2 mm) | 16,6 | 13,1 | 12,7 | 12,4 | 13,4 | 13,2 | 11,9 | 11,0 | 12,3 | 14,3 | 15,2 | 17,4 | 163,6 |
| Dani sa kišom (≥ 0.2 mm) | 4,4 | 3,9 | 6,7 | 10,9 | 13,4 | 13,2 | 11,9 | 11,0 | 12,3 | 13,7 | 11,0 | 6,0 | 118,4 |
| Dani sa snegom (≥ 0.2 cm) | 16,1 | 12,1 | 8,8 | 3,5 | 0,17 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 1,1 | 6,8 | 14,7 | 63,3 |
| Relativna vlažnost, % | 67,5 | 61,3 | 56,6 | 50,2 | 49,9 | 53,1 | 53,7 | 55,0 | 59,1 | 61,6 | 68,1 | 72,2 | 59,0 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 122,4 | 114,1 | 168,5 | 187,5 | 210,5 | 274,0 | 301,4 | 231,9 | 211,5 | 148,8 | 92,4 | 68,8 | 2.131,7 |
| Sunčano vreme — mesečni procenti | 43,1 | 39,0 | 45,7 | 46,3 | 45,7 | 58,6 | 63,7 | 53,1 | 56,1 | 43,7 | 32,2 | 25,2 | 46,0 |
| Izvor: Životna sredina Kanada[21][22][23][24][25][26] | |||||||||||||
Stanovništvo uredi
Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011. u gradu je živelo 883.391 stanovnika, što je za 8,8% više u odnosu na popis iz 2006. kada je registrovano 812.129 žitelja.[27]
| 2006. | 2011. | 2016. |
|---|---|---|
| 812.129 | 883.391 | 934.243 |
Privreda uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi uredi
Obrazovanje uredi
Otava je poznata kao grad sa visokim obrazovanjem u celoj Kanadi, sa više od pola stanovništva koje je diplomiralo na koledžu ili univerzitetu. Najviše inženjera, naučnika i doktora nauka u celoj Kanadi su žitelji Otave. Grad ima dva glavna javna univerziteta: Univerzitet Karlton i Univerzitet u Otavi, i dva glavna javna koledža: Koledž Algonkvin i Site koležjal. Takođe ima i dva hrišćanska univerziteta: Dominikanski univerzitetski koledž i Univerzitet sveti Pavle.
Vidi još uredi
Napomene uredi
- ^ Extreme high and low temperatures in the table below were recorded at Ottawa from March 1872 to October 1889 and at Ottawa CDA from November 1889 to present.
Reference uredi
- ^ https://www.cbc.ca/news/canada/ottawa/new-mayor-mark-sutcliffe-city-council-sworn-in-1.6652271
- ^ „Bilingualism Policy”. Arhivirano iz originala 11. 7. 2015. g. Pristupljeno 10. 7. 2015. Tekst „ City of Ottawa ” ignorisan (pomoć)
- ^ Reevely: Official bilingualism for Ottawa is off the table | Ottawa Citizen
- ^ „Portrait of Official Languages Groups in the Ottawa Area | Office of the Commissioner of Official Languages”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2018. g. Pristupljeno 03. 11. 2018.
- ^ https://ottawa.ctvnews.ca/ottawa-s-new-soccer-team-is-called-atletico-ottawa-1.4807305
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2010. g. Pristupljeno 24. 01. 2016.
- ^ David Lee, Lumber Kings & Shantymen, James Lorimer & Company, Publishers, Toronto. 2006. str. 16..
- ^ David Lee, Lumber Kings & Shantymen, James Lorimer & Company, Publishers, Toronto. 2006. str. 21..
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2010. g. Pristupljeno 24. 01. 2016.
- ^ „Landmarks and attractions in Canada's Capital[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2011. g. Pristupljeno 24. 01. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Soviet Spy Scandal, from CBC's "Canada: A People's History".
- ^ „Ottawa CDA”. Environment Canada. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for May 2010”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for January 1874”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for November 1875”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for August 1884”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for February 2011”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for March 2012”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for December 2012”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for February 2017”. Environment Canada. Pristupljeno 25. 2. 2017.
- ^ „Canadian Climate Normals 1981–2010 Station Data: Ottawa, Ontario”. Environment Canada. Pristupljeno 17. 5. 2016.
- ^ „1981 to 2010 Canadian Climate Normals”. Environment Canada. 2. 7. 2013. Climate ID: 6106000. Arhivirano iz originala 18. 07. 2020. g. Pristupljeno 19. 7. 2013.
- ^ „Daily Data Report for October 2015”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Climate ID: 6106000. Pristupljeno 9. 2. 2016.
- ^ „Daily Data Report for March 2012”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Climate ID: 6106000. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Daily Data Report for December 2012”. Environment Canada. 22. 9. 2015. Climate ID: 6106000. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Electricity use to hit highest in years this week in Ontario”. The Weather Network. 2. 7. 2018. Pristupljeno 3. 7. 2018.
- ^ „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2011 and 2006 censuses (Ontario)”. Statistics Canada. 8. 2. 2012. Pristupljeno 22. 10. 2012.
Literatura uredi
- Brault, Lucien (1946). „Ottawa Old and New”. Ottawa Historical Information Institute. OCLC 2947504.
- Hale, James (2011). Frommer's Ottawa. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-470-68158-9.
- Keshen, Jeff; St-Onge, Nicole (2001). Ottawa—making a capital. University of Ottawa Press. ISBN 978-0-7766-0521-0.
- Lee, David (2006). Lumber kings & shantymen: logging and lumbering in the Ottawa Valley. James Lorimer & Company. ISBN 978-1-55028-922-0.
- Legget, Robert (1986). Rideau Waterway. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-6591-9.
- Martin, Carol (1997). Ottawa: a colourguide. Formac Publishing Company. ISBN 978-0-88780-396-3.
- Mika, Nick; Mika, Helma (1982). Bytown: The Early Days of Ottawa. Mika Publishing Company. ISBN 978-0-919303-60-7.
- Taylor, John H. (1986). Ottawa: An Illustrated History. J. Lorimer. ISBN 978-0-88862-981-4.
- Van de Wetering, Marion (1997). An Ottawa album: glimpses of the way we were. Dundurn Press Ltd. ISBN 978-0-88882-195-9.
- Woods, Shirley E. Jr. (1980). Ottawa: The Capital of Canada. Doubleday Canada. ISBN 978-0-385-14722-4.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb-sajt
- Informacije o Otavi
- Fotografije i atrakcije Otave
- Informativni centar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. april 2013)
