Очеви и деца
"Očevi i deca" (rus. Отцы и дети) je roman ruskog pisca Ivana Sergejeviča Turgenjeva, koji je napisan u vremenu između 1860. i 1861. godine. U ovom romanu Ivan Turgenjev prvi put definiše pojam nihilizam kome suprotstavlja "pozitivnog heroja“.
| Očevi i deca | |
|---|---|
 Naslovna strana drugog izdanja, Lajpcig, Nemačka, 1880. g. | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Otcы i deti |
| Autor | Ivan Turgenjev |
| Zemlja | Rusija |
| Jezik | ruski |
| Sadržaj | |
| Lokalizacija | Rusija; leto 1859. godine |
| Izdavanje | |
| Datum | 1862 |
Radnja uredi
Radnja romana započinje 20. maja 1859. godine. Otac, Nikolaj Kirsanov, dočekuje sina Arkadija, koji treba da stigne iz Petrograda, gde je upravo završio Univerzitet. Nakon petosatnog iščekivanja, Arkadije konačno stiže, ali sa sobom dovodi i prijatelja Jevgenija Bazarova, doktora kog veoma ceni i poštuje. Svi zajedno odlaze u Marjino - Nikolajev posed na kome je on proživeo 10 mirnih i lepih godina sa svojom, sada pokojnom, suprugom Mašom i sinom Arkadijem. Sada su se stvari promenile: Maša je umrla, tamo se sada nastanio i Nikolajev brat Pavel Petrovič, a Nikolaj je uspeo da zavoli dragu i milu ženu Fenječku s kojom ima šestomesečnog sina. Već sasvim na početku vidimo neminovni sukob generacija. Nikolaju je veoma neugodno zbog Fenječke, dok Arkadije otvoreno pita o njoj i brzo odlazi da je pozdravi. Takve, i slične nesuglasice zbivaju se među njima, ali velika ljubav između oca i sina i popuštanje s obe strane, ipak ne dopušta pravu svađu. Međutim pravi sukob nastaje između Bazarova i Pavla Petroviča. Dok je Bazarov nihilista, buntovnik koji sve poriče i ništa ne priznaje, Pavle Petrovič je pravi aristokrata, uglađen, konzervativan angloman sa manirima pravog gospodina. Tako dani prolaze u sitnim i većim prepirkama. Nakon dva meseca stiže pismo od Matveja Iljiča, daljeg rođaka Nikolaja, koji poziva Pavla, Nikolaja i Arkadija da dođu u grad. Međutim Pavle i Nikolaj ne žele da slušaju njegova hvalisanja, pa umesto njih odlaze Arkadije i Bazarov koristeći tako ovu priliku da se malo sklone od prepirki koje već pomalo prete kulminacijom. U gradu, na jednom balu, upoznaju Anu Sergejevnu Odincovu, ženu koja ih je odmah očarala, iako Bazarov to ne ispoljava otvoreno. Ona ih poziva u posetu i oni povedeni znatiželjom već sutradan odlaze u apartman u kom je ona odsela, a tri dana kasnije odlaze u Nikoljsko na njeno imanje, gde ostaju 15 dana. Arkadije uživa u dugim razgovorima sa ljupkom i živahnom Aninom sestrom Katjom, iako je malo tužan jer, kako se čini, Ani je zanimljiviji Bazarov. Ali ni Bazarov nije ravnodušan prema Ani i to ga mnogo ljuti, jer za njega je idealna, romantična ljubav potpuna besmislica. Međutim, osećanjima se ne može upravljati, i on joj konačno izjavljuje ljubav. Iako nije ravnodušna prema njemu, ona ga odbija, jer joj je duševni mir ipak draži. Zato oni i odlaze, ovog puta kod roditelja Bazarova. Oni ga dočekuju skoro kao što je Nikolaj Arkadija, vidi se da im je mnogo nedostajao. Međutim tek se ovde nezadovoljstvo i sitno neprijateljstvo među Arkadijem i Bazarovim rasplamsava. Bazarov, nestrpljiv, želi da radi nove eksperimente i seciranja nesmetano, kao kod Kirsanovih, samo ovde to nije moguće, jer ga roditelji nisu videli tri godine. Oni ponovo odlaze u Marjino, gde su im se svi obradovali. Bazarov se ponovo upušta u prepirke s Pavlom Petrovičem, i to konačno dostiže vrhunac: Pavle ga poziva na dvoboj podstaknut Bazarovoljevom sklonošću prema Fenječki, koju je i ovaj potajno zavoleo. U dvoboju Pavle je ranjen u nogu, ali rana je laka i bezopasna, a Bazarov mu pruža lekarsku pomoć i Pavle mu pri odlasku pruža ruku, nastojeći da bude velikodušan. Arkadije je otišao od kuće još pre ovog događaja, pod izgovorom da ima nekog posla u gradu. Zapravo, on odlazi u Nikoljsko, a nisam nije svestan da ga zapravo Katja vuče tamo. Uskoro mu se pridružuje i Bazarov. On se ponovo zbližava s Anom i oboje uživaju u zanimljivim razgovorima. Arkadije je sve više svestan svoje ljubavi prema Katji, i konačno je prosi. Uz Anin blagoslov, Arkadije odlazi kod oca da zatraži i njegovo odobrenje, a Bazarov takođe odlazi svojoj kući. Pri radu sa bolesnicima, zarazio se tifusom, i nema mu pomoći, pa šalje poruku Ani da je na samrti. Ona dolazi već sledećeg dana, i on umire, pa napokon pronalazi svoj mir. Kod Kirsanovih, nekoliko meseci nakon ovog žalosnog događaja, slavi se ženidba Arkadija i Katje, kao i Nikolaja i Fenječke, koji su dobili Pavlov blagoslov, a on ubrzo odlazi i počinje da živi u Drezdenu gde ima poznanike među Englezima i Francuzima. Ana Sergejevna takođe se udala, međutim ne iz ljubavi, već iz uverenja, za jednog od budućih ruskih javnih poslanika, veoma pametnog čoveka, s kojim možda i doživi ljubav. A Bazarovljevi roditelji, puni ljubavi, svakog dana odlaze na sinov grob i gorko plaču nad kamenom pod kojim se nalazi njihov sin.
Likovi uredi
- Jevgenije Vasiljevič Bazarov
- Arkadije Nikolajevič Kirsanov
- Nikolaj Petrovič Kirsanov
- Ana Sergejevna Odincova
- Pavel Petrovič Kirsanov
- Katja Sergejevna Odincova
- Fenječka
Reference uredi
Literatura uredi
- Turgenjev, Ivan Sergejevič, Očevi i deca, EVRO-GIUNTI, Beograd, 2007.
