Википедија

Onjega (jezero)

слатководно језеро у Русији, друго по величини у Европи
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Onjega (višeznačna odrednica).

Onjega (poznato i kao Onego; rus. Оне́жское озеро, Онего; fin. Ääninen, Äänisjärvi) je jezero u evropskom delu Rusije. Površina jezera je 9.894 km², njegova zapremina 280 km³, prosečna dubina je 30 metara, a maksimalna dubina 120 m. Na jezeru se nalazi 1.369 ostrva i njihova ukupna površina je 250 km². Jezero Onjega je drugo po veličini u Evropi (odmah posle jezera Ladoga) i sedamnaesto u svetu.

Onjega
Koordinate61° 30′ S; 35° 45′ I / 61.5° S; 35.75° I / 61.5; 35.75
61° 30′ S; 35° 45′ I / 61.5° S; 35.75° I / 61.5; 35.75
Tipprirodno
Zemlje basena Rusija
Maks. dužina248[1] km
Maks. širina80 km
Površina9.894 [2] km2
Maks. dubina120 [3] m
Zapremina280 km3
DRV01040100611102000016332
Onjega na karti Karelije
Onjega
Onjega
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero je povezano sa Belim morem preko Belomorsko-baltičkog kanala.

Na ostrvu Kiži, koje se nalazi u sevrnom delu jezera, se nalazi nekoliko drvenih crkava koje su deo Uneskove Svetske baštine.

Na jezeru je dosta zastupljeno jedrenje. Sem toga jezero ima veliki ekonomski značaj zbog razvijenog ribolova i transporta.

Voda jezera Onjega koristi se za pogon velike hidroelektrane Svirstroja.

Reke uredi

U jezero se uliva 58 reka, a glavne su:

Iz jezera ističe reka Svir koja ga povezuje sa jezerom Ladoga, a preko njega sa rekom Nevom, Lenjingradom i Finskim zalivom.

Gradovi uredi

 
Drvena crkva na ostrvu Kiži

Petrozavodsk (rus. Петрозаво́дск), glavni grad Republike Karelija, se nalazi na zapadnoj obali jezera Onjega. Karelija okružuje jezero sa zapada, severa i istoka, a sa južni deo jezera pripada Lenjingradskoj oblasti i Vologradskoj oblasti.

Sem njega na jezeru se nalaze još i gradovi:

Geološka istorija uredi

Jezero je glacijalno-tektonskog porekla i predstavlja mali ostatak veće vode koja je postojala na ovim prostorima tokom ledenog doba.[4] U geološkom smislu, jezero je prilično mlado, nastalo je – kao i skoro sva jezera u severnoj Evropi – kroz aktivnost ukopavanja unutrašnjeg ledenog pokrivača u drugom delu poslednjeg ledenog doba, pre oko 12.000 godina: u paleozojskoj eri (400. – pre 300 miliona godina) cela teritorija savremenog basena jezera bila je prekrivena morskim pragom koji se nalazio u blizini drevnog, skoro ekvatorskog baltičkog kontinenta. Sedimenti u to vreme – peščar, pesak, glina i krečnjak – formiraju sloj od 200 m-thick (660 ft) koji pokriva Baltički štit koji se sastoji od granita, gnajsa i zelenog kamena. Povlačenje glečera iz ledenog doba formiralo je Litorinsko more.[5] Njegov nivo je prvo bio 7—9 m (23—30 ft) viši nego sada, ali se postepeno spuštao, smanjujući tako površinu mora i formirajući nekoliko jezera u baltičkom regionu.[6][7]

Topologija i hidrografija uredi

Onješko jezero ima površinu od 9,700 km2 (3,745 sq mi) bez ostrva i zapreminu od 280 km3 (67 cu mi); njegova dužina je oko 245 km (152 mi), a širina oko 90 km (56 mi). To je drugo po veličini jezero u Evropi i 18. po površini jezero na svetu. Njegove južne obale su uglavnom niske i neprekidne, dok su severne obale kamenite i neravne.[8] One sadrže brojne izdužene uvale zbog kojih obris jezera izgleda kao džinovski rak. U severnom delu leži veliko Zaonežje poluostrvo (rus. Заонежье); južno od njega je Veliko Klimenecko (rus. Большой Клименецкий) ostrvo. Zapadno od njih leži duboka (dublja od 100 m [330 ft]) oblast Velike Onjege (rus. Большое Онего) koja sadrži Kondopožski (rus. Кондопожская губа, dubina do 78 m [256 ft]), Ilem-Gorskajski (42 m [138 ft]), Ližemskojski (82 m [269 ft]) i Unickojski (44 m [144 ft]) zaliv. Jugozapadno od Velike Onjege nalazi se Petrozavodska Onjega (rus. Петрозаводское Онего) koje sadrži veliki zaliv Petrozavodsk i mali zaliv Jalguba i Pinguba. Istočno od Zaonježja nalazi se zaliv čiji se severni deo naziva Povenecki zaliv, i južni Zaonješki zaliv. Tu se smenjuju duboki delovi sa obalama i ostrvima koji cepaju zaliv na nekoliko delova. Njihov najjužniji deo, Mala Onega, dubok je 40—50 m 40—50 m (130—160 ft). Sve obale su kamenite.[4][9]

Pogled na Onješko jezero iz svemira, maj 2002
 
 Brojevi označavaju:
  1. Svirski zaliv
  2. Petrozavodski zaliv i grad Petrozavodsk
  3. Veliki zaliv Onjeg
  4. Kondopozski zaliv
  5. Zaliv Mali Onjeg
  6. Zaoneški zaliv
  7. Povenetski zaliv
  8. Kiži ostrvo
  9. Jezero Vodlozero i Vodlozerski nacionalni park
  10. Ivinski izliv i reka Svir
  11. Rt Bešov Nos („Đavolji nos“)
  12. Veliko Klimenetsko ostrvo

Prosečna dubina jezera je 31 m (102 ft), a najdublje mesto od 127 m (417 ft) nalazi se u severnom delu. Prosečna dubina je 50–60 m u sredini i penje se do 20–30 m u južnom delu. Dno je vrlo neravnog profila, prekriveno je muljem, a u severnom delu sadrži brojne rovove različitih veličina i oblika. Rovovi su odvojeni velikim plitkim obalama. Ovakva struktura dna je pogodna za ribu, a obale se koriste za privredni ribolov.[10][11]

Ekologija uredi

Dok je područje jezera nekada bilo čisto, nivo zagađenja se postepeno povećava, posebno u severozapadnim i severnim delovima gde se nalaze industrijski objekti Petrozavodsk, Kondopoga i Medvežjegorsk. U ovim oblastima je koncentrisano oko 80% stanovništva i više od 90% industrije basena. Zagađenje iz ova tri grada iznosi oko 190 miliona kubnih metara (6,7 milijardi kubnih stopa) kanalizacionih i drenažnih voda i 150 t (170 short tons) emisija godišnje. Ljudska aktivnost rezultira sa oko 315 miliona kubnih metara (11,1 milijardi kubnih stopa) drenažne vode godišnje, od čega 46% otpada na industrijsku vodu i vodu za domaćinstvo, 25% otpada na atmosferske vode, a 16% na melioraciju. Ova drenaža sadrži 810 t (890 tons) fosfora i 17,000 t (18,739 tons) azota; 280 i 11.800 t respektivno, ovih elemenata se uklanja rekom Svir, dok se ostatak akumulira u jezeru. Brodovi i motorni čamci (oko 8.000 jedinica) donose naftno zagađenje na nivou od oko 830 t (910 tons) po godini plovidbe, kao i fenole (500 kg [1.100 lb]), olovo (100 kg [220 lb]) i okside sumpora, azota i ugljenika.[12]

Ekonomija uredi

Bazen jezera je glavni izvor granita, mermera i crnog škriljaca u Rusiji koji su eksploatisani u ovoj oblasti od ranog 18. veka.[13] Napredna je i metalurgija, posebno u oblasti Petrozavodska koja proizvodi oko 25% industrijskih proizvoda Karelije.[14][15] Vodostaj jezera kontrolišu hidroelektrane Nižnesvirskaja (rus. Нижнесвирская ГЭС, „Donji Svir“) i Vernesvirskaja (rus. Верхнесвирская ГЭС, „Gornji Svir“). Prva je izgrađena između 1927. i 1938. i ima vršnu snagu od 99 MW. Izgradnja Vernesvirske elektrane počela je 1938. godine, ali je prekinuta Drugim svetskim ratom i rad je nastavljen tek 1947. godine. Postrojenje je završeno 1952. godine i davalo je 1600 MW električne energije.[16] Povezana sa postrojenjem Verknesvirska akumulacija ima površinu od 9.930 km2 (3.830 sq mi) i zapreminu od 260 km3 (62 cu mi), odnosno skoro isto kao i jezero Onjega. Njenovom konstrukcijom nivo vode jezera je podignut za 0,5 m (20 in).[17]

Jezero sadrži dobro razvijen sistem plovidbe koji je deo Volško-Baltičkog plovnog puta[18][19][20] i Belomorsko-baltičkog kanala, koji povezuje basene Baltičkog, Kaspijskog i severnog mora. Ovi kanali omogućavaju vodeni transport robe iz jezera u zemlje od Nemačke do Irana; najveći promet ide u Finsku, Švedsku, Nemačku i Dansku.[21] Kanal Onjega koji prolazi duž južne obale jezera trenutno se ne koristi.[4] Teretni saobraćan na Onješkom jezeru iznosi 10–12 miliona tona godišnje, od čega su oko 10.300 putovanja brodom.[12] Obale jezera sadrže dve luke (Petrozavodsk i Medvežjegorsk), 5 pristaništa (Kondopoga, Povenec, Šala, Vitegra i Vaznesenje (rus. Вознесенье)) i 41 pristanište.[9]

Ribarstvo je važna aktivnost na jezeru. Komercijalno se lovi oko 17 vrsta, uglavnom evropska zlatoperka, čagljevka, bela riba, žutoperka, manić, smuđ, grgeč, balavac, šaran, deverika, jezerski losos, štuka i nešto manje jaz, lipljen, klenić, keder i karaš.[4][21][22]

Dok na jezeru nema redovnog putničkog saobraćaja, ima nekoliko turističkih putovanja dnevno na rutama Petrozavodsk–Kiži, Petrozavodsk–Velika Guba i Petrozavodsk–Šala. Njima upravljaju hidrogliseri i motorni brodovi, a koriste se i za prevoz putnika.[23][24] Pored toga, putnički brodovi idu na relaciji Petrozavodsk – Šala.[25]

Jedrenje je popularna aktivnost na jezeru, a u Petrozavodsku postoji jedriličarski klub. Od 1972. godine, svake godine krajem jula jezero je domaćin najveće regate u Rusiji („rus. Онежская парусная регата“) koja je Otvoreno prvenstvo Rusije u ruskoj klasi krstarećih jahti „Open800“. Regata ima međunarodni status.[26]

 
 
 
Brodovi na pristaništu „Kiži” Teretna luka Petrozavodsk Petrozavodsk 1915.

Reference uredi

  1. ^ Podatak za dužinu i širinu se navodi na sajtu russia.rin.ru, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  2. ^ Mala enciklopedija Prosveta iz 1959. godine navodi površinu jezera 9.900 km², ali podaci variraju i do 9.700 km²
  3. ^ Mala enciklopedija Prosveta iz 1959. godine navodi ovu brojku, ruska vikipedija navodi 127 metara
  4. ^ a b v g S.V. Kislovskiy Did you know? The gazetteer of the Leningrad region. LA: Lenizdat, 1974, pp. 104–105
  5. ^ Wefer, Gerold (2002). Climate Development and History of the North Atlantic Realm. Springer. str. 217–219. ISBN 3-540-43201-9. 
  6. ^ A.V. Darinskii (1975). Leningrad Oblast. Lenizdat. str. 14—26. 
  7. ^ Gerold Wefer (2002). Climate development and history of the North Atlantic realm. Springer. str. 217—219. ISBN 3-540-43201-9. 
  8. ^ Encyclopedic Dictionary of Geography: Geographical names – Moscow: Soviet Encyclopedia. 1983, p. 319.
  9. ^ a b Lake Onega. russia.rin.ru. Retrieved on 2013-03-22.
  10. ^ Darinskii AV (1975). Leningrad Oblast. Lenizdat. str. 43—45. 
  11. ^ Karelia. Tourist portal Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2015). Ticrk.ru (2010-03-31). Retrieved on 2013-03-22.
  12. ^ a b Anthropogenic influences on the ecosystem of Lake Onega. Novgen.freeservers.com. Retrieved on 2013-03-22.
  13. ^ Onega Lake (in Russian)
  14. ^ Petrozavodsk in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
  15. ^ Administration of Petrozavodsk. Official website Arhivirano 2011-07-26 na sajtu Wayback Machine (in Russian)
  16. ^ „Verkhnesvirskaya GES”. Great Soviet Encyclopedia. 
  17. ^ „Verkhnesvirsk Reservoir”. Great Soviet Encyclopedia. 
  18. ^ „VOLGO-BALTIЙSKIЙ VODNЫЙ PUTЬ • Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя - эlektronnaя versiя”. Arhivirano iz originala 10. 10. 2022. g. Pristupljeno 13. 02. 2023. 
  19. ^ „Volgo-Baltiйskiй vodnый putь”. 
  20. ^ „Struktura upravleniя i postroeniя VVP”. 
  21. ^ a b Onežskoe ozero in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
  22. ^ Lake Onega (Karelia). Fishing in the Onega. Fish and their habitat Arhivirano 2010-05-07 na sajtu Wayback Machine. Vedlozero.ru. Retrieved on 2013-03-22.
  23. ^ Intercity (Water transport Petrozavodsk and Karelia) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jul 2018). Ptz-trans.ru. Retrieved on 2013-03-22.
  24. ^ Traffic Information on passenger vessels. Kizhi about. Valaam, Fr. Solovki Arhivirano 2010-04-10 na sajtu Wayback Machine. Ticrk.ru. Retrieved on 2013-03-22.
  25. ^ Vesti Karelia. Comets go to Shalu Arhivirano 2011-07-20 na sajtu Wayback Machine. Vesti.karelia.ru. Retrieved on 2013-03-22.
  26. ^ The Onego Regatta. Gov.karelia.ru. Retrieved on 2013-03-22.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Onjega na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оњега_(језеро)&oldid=27552145”