O novom svetu
O novom svetu (lat. De Orbe Novo decades, doslovno Dekade o Novom svetu) ili punim imenom Dekade o stvarima okeana i Novog sveta[a] (lat. De rebus oceanis et Orbe Novo decades), prva na svetu istorija otkrića i kolonizacije Amerike, koju je napisao Pjetro Martire de Angijera, italijanski humanista koji je radio na španskom dvoru. Prva dekada štampana je na italijanskom 1504, a na španskom 1511. godine, prve tri dekade štampane su zajedno 1516, a četvrta posebno 1521. Delo u celini (svih 8 dekada pisanih 1493-1525) objavljeno je 1530. godine. [1][2][3]
Pozadina uredi
Martire je bio u dobroj poziciji da posmatra događaje koji su se odigrali nakon Kolumbovog trijumfalnog povratka sa njegovog prvog putovanja. Kao član Saveta Indije, u koji je imenovan 1518, mogao je da dopuni usmene izveštaje iz prve ruke istraživača koji su se vratili iz Amerike (uključujući samog Kolumba), konkvistadora i trgovaca robovima - izveštajima, peticijama i zvaničnim dokumentima u vezi sa događajima koje opisuje.[2]
Njegova dva glavna dela o Novom svetu sastoje se od pisama pisanih pokroviteljima i prijateljima. Zbirka pisama (lat. Opus epistolarum) sadrži osamdeset tri pisma, pisana od 1488. do 1525. Martire prvo daje vesti (u pismu napisanom 13. septembra 1493) o „novom otkriću“ i o Kolumbovom povratku „bezbedno i zdravo“ sa izveštajima o „čudesnim stvarima“ uključujući zlato kao „dokaz o postojanju rudnika“ koje je pronašao.[2]
Delo uredi
Kompozicija uredi
O stvarima okeana i Novog sveta (lat. De rebus oceanis et Orbe Novo decades) se sastoje od osam odeljaka, ili dekada (ciklusa od po 10 pisama), koji sadrže pisma pisana tokom trideset dve godine (1493-1525) i upućena šestorici mecena, uključujući i kardinala Askanija Sforcu, njegog starog pokrovitelja iz Rima[2]
Prikaz američkih starosedelaca uredi
Knjiga O novom svetu je popularizovala takozvani„mit o Americi” prenošenjem u Novi svet grčko-rimskih ideja o prošlom zlatnom veku čovečanstva i plemenitim divljacima koji su živeli u čovekovom prirodnom stanju. U ovoj knjizi narodi Novog sveta su predstavljeni ili kao plemeniti divljaci iz prethodnog doba čovečanstva koji žive „bez zakona“ u mirnom „zlatnom svetu o kome su antički pisci govorili“ ili kao kanibali koji su „divlji i monstruozni“.[2]
Ova tumačenja poslužila su da oblikuju sliku američkih Indijanaca kao divljaka bez prave kulture i civilizacije, a samim tim i da legitimišu društvenu dominaciju dolazećih evropskih doseljenika nad domorodačkim narodima Novog sveta.[2]
Značaj uredi
Godine 1520, Martire je postavljen za dvorskog istoriografa u znak priznanja za knjigu O novom svetu. Godine 1524. kralj ga je imenovao za opata ostrva Santjago na Jamajci. Martire nikada nije kročio na Jamajku ili u bilo koji deo Novog sveta o kome je pisao. Međutim, dok gde su njegovi opisi prepuni klasičnih citata i utvrđenih obrazaca klasične književnosti, oni su bili ispresecani izveštajima u prvom licu koji su sveže izvučeni iz usta učesnika koji su se vraćali iz Amerike i kroz prizmu njihovih kulturnih percepcija. To je ono što ovoj knjizi daje jedinstven i nezamenljiv kvalitet izveštaja iz prve ruke, kako ga vidi jedna od strana u velikom sukobu koja se odigrao između dva sveta koji su ostali nesvesni postojanja jedan drugog sve dok nije, kako počinje knjiga, „izvesni Kristifor Kolumbo, Đenovljanin, predložio katoličkom kralju i kraljici, Ferdinandu i Izabeli, da otkriju ostrva koja dodiruju Indiju.[2]
Sadržaj uredi
Prva dekada uredi
Prva dekada, koju sam pisac naziva Okeanska dekada, sastoji se od 10 pisama, napisanih od 15. novembra 1493. do kraja 1502. godine, i obuhvata istoriju otkrića i kolonizacije Zapadne Indije u tom periodu. Ovaj period obuhvata sva 4 Kolumbova putovanja i kolonizaciju Hispanjole, prve ratove sa američkim starosedeocima i uspon i pad Kolumba kao guvernera Zapadne Indije. Objavljena je kao samostalno delo na italijanskom (1504) i španskom (1511) i bila veoma popularna širom Evrope.[4] Prve dve glave su pisma upućena kardinalu Askaniju Sforci, a ostala kardinalu Ludoviku od Aragona, sestriću kralja Fernanda od Aragona, savladara Španije.
Prva knjiga (str.55-68) datirana je 15. novembra 1493, neposredno nakon polaska Kolumba na svoje drugo putovanje. Opisuje prvo Kolumbovo putovanje u Ameriku. Sadrži najranije podatke o narodu Taino i njihovom jeziku. Druga knjiga (str. 69-84), datirana 3. maja 1494, opisuje drugo Kolumbovo putovanje, po svedočenju mornara koji su se početkom aprila 1494. vratili u Španiju. Ovde se prvi put pominju indijanske poglavice Gvakanagari i Kaonabo. Treća knjiga (str. 85-104) opisuje Kolumbovo istraživanje Hispanjole i otkriće zlatom bogate oblasti Sibao u unutrašnjosti, kao i otkriće Kube, za koju je Kolumbo do kraja života verovao da je deo azijskog kopna. Četvrta knjiga (str. 105-115) datirana u 1501. godinu, opisuje neslogu među kolonistima koji se tuže kraljevskom dvoru na Kolumba i Kolumbovu upravu na Hispanjoli. Opisani su prvi sukobi kolonista sa Indijancima u oblasti Sibao (Kaonabo opseda utvrđenje San Tomas koje brani Alonso de Oheda)[b], prvi pomen poglavice Gvarioneksa i Kaonabovo hapšenje, otvaranje zlatnih rudnika u oblasti Sibao, kao i podizanje tvrđave Konsepsion. Završava se Kolumbovim povratkom u Španiju, 10. marta 1496 (koje pisac pogrešno datira 20. marta 1495). Peta knjiga (str.116-129) opisuje upravu Bartolomea Kolumba na Hispanjoli u admiralovom odsustvu. Opisano je preseljenje kolonije iz Isabele u Santo Domingo, prva pošiljka indijanskih robova u Španiju, uspostavljanje prijateljskih odnosa sa poglavicama zapadnog Haitija (prvi put se pominju Behečio i Anakaona) i pobuna španskih kolonista na zapadnom delu ostrva pod vođstvom Fransiska Roldana protiv Kolumba. Takođe se opisuje pobuna poglavice Gvarioneksa protiv kolonista. Šesta knjiga (str. 130-140) opisuje treće Kolumbovo putovanje. Sedma knjiga (str. 141-149) opisuje Kolumbov povratak na Hispanjolu, traženje vojne pomoći iz Španije protiv Roldanovih pobunjenika i uspešno gušenje Gvarioneksove pobune. Završava se kratkim obaveštenjem o dolasku novog guvernera u Hispanjolu i hapšenju Kolumba i njegovog brata, koji su u lancima vraćeni u Španiju. Autor iskreno kaže da su mu uzroci ovog događaja nepoznati, i misli da se radilo o intrigama pobunjenika i njihovih prijatelja na dvoru, koji su optuživali braću Kolumbo za lično bogaćenje i prisvajanje kraljevske vlasti, i nezadovoljstvu na dvoru zbog male količine zlata koja je do tada stigla iz kolonija.[v]Osma knjiga (str. 150-157) opisuje ekspediciju u Venecuelu koju je organizovao Pedro Alonso Ninjo 1499-1500. Deveta knjiga u prvom delu (str. 158-166) opisuje ekspediciju Vinsenta Janeza Pinzona u Brazil 1499-1500. Drugi deo glave (str.166-177) opisuje verovanja i religiju Taino Inijanaca sa Hispanjole. Deseta knjiga (str. 178-185) je epilog Prve dekade i ukratko nabraja najvažnije događaje u periodu 1500-1510: kolonizaciju Hispanjole, pokrštavanje, eksploataciju i postepeni nestanak Indijanaca na Haitiju. Pisac navodi da je prve dve glave napisao 1493-1494 na zahtev kardinala Sforce, koji je zatočen nakon pada njegovog brata, vojvode Milana, u italijanskim ratovima. Potom je prekinuo pisanje, da bi ga nastavio 1500. na zahtev napuljskog kralja Federiga od Aragona, koji je pročitao prve dve knjige, koje su bile kod Sforce. Na zahtev potkralja Granade, Vinsenta Lopeza Mendoze, pristao je da nastavi pisanje i napiše Drugu dekadu,
Druga dekada uredi
Druga dekada (str. 189-277) napisana je u decembru 1514. kao izveštaj upućen papi Lavu X. Prva knjiga (str. 189-203) opisuje neuspeli pokušaj Alonsa de Ohede (1509-1510) da kolonizuje Novu Andaluziju (južnoameričku obalu istočno od zaliva Uraba) i osnivanje prve kolonije San Sebastijan de Uraba, koja je napuštena zbog napada lokalnih plemena. U ovom pokušaju poginuo je Huan de la Kosa, a prvi put se istakao Francisko Pisaro. Preživeli kolonisti, uz pojačanje koje je stiglo sa Hispanjole, osnovali su novu koloniju Santa Marija la Antigva del Darijen na zapadnoj obali zaliva Uraba. Druga knjiga (str. 204-212) opisuje neuspeli pokušaj Dijega Nikese da osnuje koloniju Veragva u današnjoj Panami, kao i uspon Vaska Nunjeza de Balboe u novoj koloniji u Darijenu. Treća knjiga (str. 213-223) opisuje kako je 1511. Balboa uspeo da protera Dijega Nikesu i sudiju Ensisa i postane vođa kolonista u Darjenu, a zatim se umešao u borbe lokalnih plemena i neke pokorio, a sa nekima sklopio saveze. Četvrta knjiga (str. 224-230), opisuje kako su kolonisti iz Darijena poslali 18. januara 1511. na Hispanjolu kraljevu petinu svog plena, u iznosu od 300 zlatnih maraka (1 marka=50 zlatnika, kasteljanosa ili pezosa, od kojih 30 ide u jednu funtu zlata).[5]
Četvrta dekada uredi
Četvrta dekada opisuje otkriće Jukatana i meksičkog kopna, kao i sam početak Kortesove ekspedicije (do osnivanja Verakruza 1519). Martire navodi da je lično ispitao Kortesovog navigatora Alaminosa i njegove kapetane Alonsa Ernandeza Portokarera i Fransiska de Monteha, koji su doneli Kortesove darove kralju 1519. godine. Prve dve knjige (tom 2, str. 3-11) opisuju ekspediciju Fransiska Ernandesa de Kordobe (1517), a knjige III i IV (tom 2, str. 12-21) ekspediciju Huana de Grihalve (1518) na Jukatan. Šesta knjiga (tom 2, str. 26-31) opisuje početak ekspedicije Ernana Kortesa (1519), osvajanje ostrva Kosumel i oslobođenje Heronima de Agilara iz indijanskog ropstva.[6]
Peta dekada uredi
Peta dekada (tom 2, str. 55-207) opisuje Kortesovo osvajanje Meksika (1519-1521), sa izuzetkom 7. knjige (tom 2, str. 151-171), koja opisuje Magelanovu ekspediciju (1519-1522) i 9. knjige (tom 2, str. 179-190), koja se bavi događajima u Panami i na ostrvima. Izvori podataka za ovu dekadu jesu Kortesova pisma Karlu V (drugo pismo datirano 30. oktobra 1520) i svedočanstva Kortesovih oficira Dijega de Ordasa, Benevidesa i Huana Ribere, sa kojima je Martire lično razgovarao, kao i svedočanstva preživelih Magelanovih mornara, koji su saslušani pred Kraljevskim većem Indije.[7]
Napomene uredi
- ^ Reč dekade odnosi se na cikluse od po 10 knjiga, poređanih hronološki, od kojih je knjiga sastavljena.
- ^ Autor tvrdi da je u sukobima sa Indijancima poginulo oko 30 Španaca.
- ^ U vreme Kolumbovog smenjivanja i hapšenja (1499), proizvodnja zlata na Hispanjoli bila je tek u začetku. Autor navodi da je u prva dva meseca 1501, kada je pisana četvrta glava, na Hispanjoli izvađeno preko 1.200 maraka (1 marka=50 zlatnih kasteljanosa ili pezosa) zlata.
Izvori uredi
- ^ Djurant 2000, str. 222-223.
- ^ a b v g d đ e Bedini 1992, str. 22-24.
- ^ Martire 1 1912, str. 2–43.
- ^ Martire 1 1912, str. 55–185.
- ^ Martire 1 1912, str. 189–277.
- ^ Martire 2 1912, str. 3-54.
- ^ Martire 2 1912, str. 55–207.
Literatura uredi
- Djurant, Vil (2000). REFORMACIJA, Istorija evropske civilizacije od Viklifa do Kalvina: 1300-1564. Beograd: Narodna knjiga-Alfa.
- Bedini, Silvio A., ur. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia. Basingstoke, Hants: Macmillan. ISBN 978-0-333-55899-7.
- d’Anghiera, Pietro Martire (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World [O novom svetu, tom 1]. 1. Prevod: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons.
- d’Anghiera, Pietro Martire (1912). De Orbe Novo, The Eight Decades of New World [O novom svetu, tom 2]. 2. Prevod: MacNutt, Francis Augustus. New York: G. P. Putnam's Sons. OCLC 1043023930.