Pavel Edmund Stšelecki

Pavel Edmund Stšelecki (rođen 20. jula 1797. u Glušini, preminuo 6. oktobra 1873 . u Londonu) — poljski putnik, geolog, geograf i istraživač. Bio je prvi Poljak koji je samostalno oplovio svet u naučne svrhe. Obišao je sve kontinente osim Antarktika.

Pavel Edmund Stšelecki
Datum rođenja	(1797-07-20)20. jul 1797.
Mesto rođenja	Glušina, Poljska
Datum smrti	6. oktobar 1873.(1873-10-06) (76 god.)
Mesto smrti	London, Velika Britanija
Zanimanje	geograf

Biografija

Pavel Edmund Stšelecki je rođen 1797. godine u Glušini (danas deo Poznanja). Njegov otac Franćišek Stšelecki je bio učesnik Košćuškovog ustanka, studirao je geografiju i geologiju u Hajdelbergu i verovatno Edinburgu (ova informacija nije potvrđena). Sam Pavel Edmund Stšelecki nije imao visoko obrazovanje. Bio je samouk.

U periodu od 1814. do 1817, Stšelecki je boravio u Krakovu, koji je na početku njegovog boravka pripadao Varšavskom vojvodstvu, a od 1815. predstavljao je formalno nezavisnu celinu poznatu kao Slobodni Grad Krakov. Zajedno sa bratom Pjotrom 1817. odlazi u Skubarčev, gde je živela njihova sestra Izabela sa svojim mužem. Stšelecki je verovatno kasnije posetio Krakov, jer se sećao Košćuškove humke, koja je podignuta u periodu 1820–1823. Ubrzo po povratku, porodica ga je poslala u prusku vojsku, ali je posle godinu dana podneo ostavku i vratio se sestrinoj kući .

Od detinjstva je sanjao da putuje. Odredište njegovih prvih ekspedicija bila je zapadna Evropa: Austrija, Češka, Švajcarska, Italija i Dalmacija. U Italiji je upoznao magnata Franćišeka Sapjehu, koji mu je poverio upravljanje svojim velikim imanjem Bihovce kod Mogiljeva. Stšelecki je navodno odlično obavio ovaj posao i tako prikupio kapital za dalja planirana putovanja.

Putovanja i otkrića

Godine 1829. Stšelecki napušta Poljsku. Od 1830. do 1831. je boravio u Francuskoj, a od novembra 1831. do juna 1834. živeo je u Velikoj Britaniji.

Godine 1834. krenuo je iz Liverpula na devetogodišnje putovanje oko sveta. Sve troškove je pokrio sam. Tokom ovog putovanja:

• od 1834. do 1835. sproveo je prirodnjačka istraživanja u Severnoj Americi (Apalačija, Florida, Meksiko). Najvažnija otkrića iz ovog perioda uključuju otkriće ležište rude bakra u Kanadi (na jezeru Ontario), koje se i danas eksploatiše. Dalje je nastavio preko Meksika, Kube i Brazila, Urugvaja i Argentine, sve do Čilea . U Južnoj Americi proučavao je lokalne vulkane i mineralna nalazišta (Argentina, Peru, Ekvador).
• 1836. godine vršio je geološka istraživanja i meteorološka posmatranja u Južnoj Americi (Brazil, Urugvaj, Čile).
• 1838. godine nastavio je svoja istraživanja na Havajima i na ostrvima Polinezije.
• od 1839. do 1843. istraživao je Australiju, Novi Zeland i Tasmaniju.

Tokom svog boravka u Australiji istražio je najviši planinski lanac ovog kontinenta Velike razvodne planine, a njegov najviši vrh, koji je osvojio 12. marta 1840. godine, nazvao je Košćuško (Mount Kosciuszko) u čast vođe ustanka 1794.

Stšelecki je takođe ostavio trag otkrićem zemlje Gipslend, kojoj je dao ime po tadašnjem guverneru Novog Južnog Velsa Džordžu Gipsu (danas glavni stočarski region Australije), kao i otkrićem doline Latrobe (nazvana u čast podguvernera Šarla La Trobea), gde se nalaze neka od najvećih svetskih nalazišta lignita, nafte i zlata.

Stšelecki je takođe razvio detaljnu i prvu izuzetno preciznu geološku kartu Novog Južnog Velsa i Tasmanije. Tokom svojih geoloških istraživanja, Poljak je otkrio i opisao nekoliko nalazišta uglja. Štaviše, u okrugu Sorel u blizini Azbestnog lanca (sada Naravntapu) pronašao je nalazišta bakra i kvarca prožetog zlatom.

Zbog zdravstvenih problema, vratio se u Evropu u oktobru 1843, gde je dve godine kasnije u Londonu objavio prvu monumentalnu naučnu studiju Australije: Fizički opis Novog Južnog Velsa i Van Dimenove zemlje. Rad Stšeleckog, koji sadrži rezultate njegovih geoloških, mineraloških i etnografskih istraživanja, podatke o klimi, poljoprivredi, fauni, flori i kolonijalnoj istoriji Australije i Tasmanije, bio je nezamenljiv izvor znanja o tom delu sveta skoro polovinu veka.

Godine 1845. prihvatio je britansko državljanstvo i od tada se potpisivao kao „Pol Edmund de Stšelecki“. Godinu dana kasnije dobio je zlatnu medalju, a godine 1853. i postao član Londonskog kraljevskog društva .

Aktivnost u Irskoj

Stšelecki je bio izvršni direktor Britanske asocijacije za pomoć u nevolji u Irskoj i škotskim visoravnima, koju je osnovala grupa aristokrata, bankara i filantropa, a koja je pomagala gladnima u Irskoj tokom Velike gladi. Ovo udruženje, osnovano na inicijativu barona Lajonela de Rotšilda i u saradnji sa britanskom vladom, dobilo je dotacije i podršku mnogih poznatih političara, ali i kraljevske porodice, uključujući kraljicu Viktoriju. Britanska vlada je priznala da bi Irci, zbog netrpeljivosti između dva naroda, više verovali članu britanske elite koji je Poljak i katolik. Pavel Stšelecki je postao administrator fonda u Irskoj i početkom januara 1847. otišao je u Dablin, odakle je krenuo na sever ka okruzima Majo, Slajgo i Donegal.

Za razliku od drugih agenata, Stšelecki se fokusirao na ishranu i pružanje materijalne pomoći deci, a ne odraslima. Osvojio je simpatije i protestantskog i katoličkog sveštenstva, koje je od tada trebalo da pomaže deci bez obzira na njihovu veru. Poljak je pokazao organizacioni talenat i posle pola godine postavljen je za nadzornika Generalne agencije sa sedištem u Dablinu. Pod sobom je imao četrdeset vladinih činovnika, čiji je zadatak bio da nadgledaju izvršenje uredbi u provincijama. Na svom vrhuncu, sredinom 1848. godine, program školske ishrane obuhvatao je preko 200.000 dece. Za svoje zasluge, Pavel Edmund Stšelecki je upisan u galeriju narodnih heroja Irske.

Stšelecki je umro 1873. u Londonu od hepatocelularnog karcinoma. Njegov pepeo je 1997. godine donet u Poljsku i smešten u Kriptu zaslužnih Velikopoljaka u podrumu crkve Sv. Vojćeha u Poznanju .

Nagrade i priznanja

Kao istaknuti putnik i istraživač, odlikovan je visokim ordenima i engleskim medaljama.

• 1846: Kraljevsko geografsko društvo dodelilo mu je zlatnu medalju - Zlatna medalja za otkrivače
• 1849: odlikovan je kao jedan od prvih civila Ordenom viteškog velikog krsta najčasnijeg reda pročišćenih
• 1860: Univerzitet Oksford mu je dodelio počasni doktorat iz oblasti građanskog prava
• 1869: Kraljica Viktorija ga je imenovala za viteza komandanta Reda Sv. Mihaila i Sv. Georgija

Komemoracija

Po njemu je nazvano više od 20 mesta u Australiji, uključujući planinski venac, 2 vrha, jezero, reku, gradić:

• Stšeleckove planine (Stšeleckovi lanci) – Viktorija ,
• Planina Stšelecki – 636 mnv – Severna teritorija ,
• Strzeleckov vrh – 756 mnv – ostrvo Flinders ,
• Reka Stšelecki – 190 km dužine Južna Australija ,
• Pustinja Stšelecki – zapadno od jezera Eire ,
• Rezervat prirode Stšelecki (Regionalni rezervat Stšelecki) u oblasti pustinje Stšelecki,
• u severnoj Kanadi – zaliv Stšelecki,
• pokrovitelj 305. Krakovske izviđačke tima „Otkrivači nepoznatih staza“,
• pokrovitelj 26. izviđačkog tima Lođ,
• pokrovitelj 3. izviđačkog tima iz Sjemjanovica,
• pokrovitelj Osnovne škole br. 53 u Poznanju, dodeljeno 1960. godine zahvaljujući dugogodišnjem zalaganju prvog posleratnog direktora škole, gospodina Česlava Gžeškovjaka,
• pokrovitelj Osnovne škole sa integracionim odeljenjima br. 154 u Varšavi,
• spomenik Pavelu Edmundu Stšeleckom u Lazažu u Poznanju - minijatura spomenika iz Jindabinea u Australiji,
• spomenik Pavelu Edmundu Stšeleckom u Poznanju,
• 1997. godine, Narodna banka Poljske izdala je set kovanica povodom 200 godina od rođenja Stšeleckog,
• jedna od vrsta eukaliptusa dobila je ime po Stšeleckom - Eucalyptus strzeleckii,
• postoji populacija koala jugoistočno od Melburna pod nazivom „Koala Stšelecki“.

Odlukom Sejma Republike Poljske 9. mandata od 22. jula 2022. odlučeno je da se 2023. ustanovi za Godinu Pavela Edmunda Stšeleckog.

Literatura

• Gieysztorowa I., Polscy podróżnicy, [w:] M. Krępiec (red.), Wkład Polaków do kultury świata, Lublin,1973.
• Paszkowski L., Sir Paul Edmund de Strzelecki. Reflections of his life, Melbourne: Australian Scholary Publishing, 1997.
• Paszkowski L., Paweł Edmund Strzelecki. Podróżnik. Podróżnik – odkrywca – filantrop, Wydawnictwo Naukowe UAM, Poznań, 2021
• Słabczyński W., Paweł Edmund Strzelecki. Pisma wybrane, PWN, Warszawa, 1960.
• Słabczyński W., Słabczyński T., Słownik podróżników polskich, Wiedza Powszechna, Warszawa, 1992.