Palata oranžerije
Palata oranžerije (nem. Orangerieschloss) je palata koja se nalazi u parku Sasusi u Potsdamu, u Nemačkoj. Poznata je i kao Nova oranžerija na Klausbergu, ili samo Oranžerija. Sagrađena je po nalogu „Romantičara na prestolu“, kralja Fridriha Vilhelma IV od 1851. do 1864.[1]
| Palata oranžerije | |
.jpg) | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija |  , Potsdam, Nemačka
|
| Status | završena |
| Sagrađena | 1851-1864. |
| Vlasnik | po nalogu Fridriha Vilhelma IV |
| Upravljanje | Stiftung Preußische Schlösser und Gärten Berlin-Brandenburg |
Pozadina
urediIzgradnja Oranžerije je počela planom za glavnu ulicu ili ulicu trijumfa. Trebalo je da počne kod trijumfalne kapije, istočno od parka Sasusi, i da se završi kod Belvedera na Klausbergu. Visinska razlika je trebalo da se izbalansira vijaduktima.
Osvrćući se na severnu stranu Galerije slika i Nove odaje Sasusi palate iz vremena Fridriha Velikog, Fridrih Vilhelm IV je skicirao još novih zgrada, koje bi krasile njegovu dva kilometra dugu Via Triumphalis.
Zbog političkih nemira u tom periodu (Nemačka revolucija) i nedostatka finansijskih sredstava, gigantski projekat nikada nije ostvaren. Samo su Palata Oranžerije i Trijumfalna kapija realizovani.
Palata
urediIzgradnja Palate oranžerije počela je po nacrtima arhitekata Fridriha Avgusta Štulera, Fridriha Ludviga Perzijusa i Ludviga Ferdinanda Hesea.[2]
Zgrada, sa 300 metara dugačkim frontom, izgrađena je u stilu italijanske renesanse, po ugledu na Vilu Mediči u Rimu i Ufici u Firenci.
Srednja zgrada sa svojim kulama bliznakinjama je prava palata. Ova zgrada je spojena sa 103 metra dugačkom i 16 metara širokom salom za biljke, sa prozorima skoro od plafona do poda na južnoj strani. U zapadnoj sali još uvek je prisutan i funkcioniše originalni sistem podnog grejanja. U nišama duž baštenske strane aneksa zamka nalaze se alegorijske figure meseci i godišnjih doba. U ugaonoj zgradi na kraju Oranžerije bili su kraljevski stanovi i odaje za poslugu.
Ispred peristila, Elizabeta, žena Fridriha Vilhelma IV, naložila je da se podigne statua kralja in Memoriam nakon njegove smrti 1861.
Unutrašnjost Oranžerije
urediIza portika, u srednjoj zgradi, nalazi se Rafaelova dvorana na dva sprata. Zasnovana je na Kraljevskoj sali (Sala Regia) u Vatikanu. Preko velikog svetlarnika na visokom zamagljenom plafonu, svetlost pada u salu Muzeja. Na zidovima obloženim crvenom svilom visi preko pedeset kopija renesansnih slika i fresaka. Fridrih Vilhelm IV nasledio je dela od svog oca, pruskog kralja Fridriha Vilijama III, i sakupio ih ovde.
Kraljevski stanovi bili su opremljeni u drugom stilu rokokoa, povezani na obe strane Rafaelove dvorane. Predviđene su kao sobe za goste, cara Nikolaja I i njegovu suprugu Aleksandru Fjodorovnu. Carica je bila omiljena sestra Fridriha Vilhelma IV, Šarlota, koja se odrekla svog imena zajedno sa svojom domovinom kada se udala.
Između 1949. i 2010. godine u palati su se nalazile i prostorije Glavnog arhiva Brandenburga u istočnom krilu.
Izgradnja vrtova
uredi
Vrtovi su stilizovani u stilu italijanske renesanse od strane baštenskog arhitekte Petera Džozefa Lenea. Na zapadu, ispod aneksa, projektovao je Rajski vrt 1843 - 1844. Sadrži mnogo egzotičnog cveća i lišćara. Atrijum, mala zgrada u sredini kompleksa, projektovana u antičkom stilu, izgrađena je po planovima Ludviga Persijusa 1845. godine. Sadašnju botaničku baštu, sa svojom sistematski uređenom sadnjom, Univerzitet u Potsdamu koristi kao nastavnu baštu.
Nordijski i sicilijanski vrtovi leže na istoku. Ove potpuno različite baštenske delove je postavio Lene između 1857. i 1860. godine. Mračna, efektna nordijska bašta, sa svojim borovima, trebalo je da bude element planirane trijumfalne ulice.
Sicilijanski vrt, sa svojim palmama, mirtama, lovorima, cvećem, arkadama i fontanama, okrenut je ka jugu.
Svetska baština
urediOd 1990. godine Oranžerija je deo UNESKO-ve Svetske baštine „Palate i parkovi Potsdama i Berlina“. Palata je pod upravom Stiftung Preußische Schlösser und Gärten Berlin-Brandenburg.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Streidt, Gert; Frahm, Klaus (1996). Leuthäuser, Gabriele; Feierabend, Peter, ur. Potsdam. Köln: Könemann Verlagsgesellschaft mbH. str. 232—243. ISBN 9783895082382.
- ^ Streidt, Gert; Frahm, Klaus (1996). Leuthäuser, Gabriele; Feierabend, Peter, ur. Potsdam. Köln: Könemann Verlagsgesellschaft mbH. str. 232—243. ISBN 9783895082382.
Dodatna literatura
uredi- Paul Sigel, Silke Dähmlow, Frank Seehausen und Lucas Elmenhorst, Architekturführer Potsdam - Architectural Guide, Dietrich Reimer Verlag, Berlin. . 2006. ISBN 3-496-01325-7. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Gert Streidt, Klaus Frahm: Potsdam. Die Schlösser und Gärten der Hohenzollern. Könemann Verlagsgesellschaft mbH, Köln. Streidt, Gert; Frahm, Klaus; Leuthäuser, Gabriele; Feierabend, Peter (1996). Châteaux et jardins des Hohenzollern. Könemann. ISBN 3-89508-238-4.
- Waltraud Volk: Potsdam. Historische Straßen und Plätze heute. 2nd edition, 1993. Verlag für Bauwesen Berlin-München. Volk, Waltraud (1993). Potsdam. Verlag für Bauwesen. ISBN 3-345-00488-7.
