Википедија

Pangea

суперконтинент који је постојао током палеозоика и мезозоика

Pangea (grč. Πᾶνγαία — „svezemlje“, od grč. πᾶν — „sve“ i grč. Γαῖα — „Zemlja„)[1] je naziv za superkontinent koji je postojao tokom paleozoika i mezozoika,[2] pre nego što ga je proces tektonike ploča razdvojio na Lauraziju na severnoj Zemljinoj polulopti, i Gondvanu na južnoj Zemljinoj polulopti.[3][4] Ta dva novonastala kontinenta je razdvajao okean Tetis, a oni su se dalje delili na današnje kontinente. Ime je skovao Alfred Vegener, vodeći promoter ideje pomicanja kontinenata iz 1915. godine. Vodena masa koja je opruživala Pangeu se naziva Pantalasa (od grč. θάλασσα — „more“).[5]

Pangea, najmlađi superkontinent, postojao je od pre 300 do pre 180 miliona godina. Na karti su naznačene konture današnjih kontinenata

Poreklo koncepta uredi

 
Animacija raspada Pangee
 
Mapa sveta Pangee koju je napravio Alfred Vegener da ilustruje svoj koncept

Ime „Pangaea“ je izvedeno od starogrčkog pan (πᾶν, „sve, celokupan, ceo“) i Gaja ili Gaea (Γαῖα, „Majka Zemlja, zemlja“).[6][11] Alfred Vegener, začetnik naučne teorije pomeranja kontinenata, u svojoj publikaciji Poreklo kontinenata (Die Entstehung der Kontinente) iz 1912. izneo je hipotezu da su kontinenti nekada činili susednu kopnenu masu, uz potkrepljujuće dokaze.[12] On je proširio svoju hipotezu u svojoj knjizi Poreklo kontinenata i okeana (Die Entstehung der Kontinente und Ozeane) iz 1915. godine, u kojoj je pretpostavio da su, pre nego što su se raspali i pomerili na svoje sadašnje lokacije, svi kontinenti formirali jedan superkontinent koji je on pod nazivom Urkontinent.

Ime „Pangaea“ se pojavljuje u izdanju Die Entstehung der Kontinente und Ozeane iz 1920. godine, ali samo jednom, kada Vegener naziva drevni superkontinent „Pangeom karbona“.[13] Vegener je koristio germanizovani oblik „Pangäa“, ali je ime ušlo u nemačku i englesku naučnu literaturu (1922[14] i 1926. godine) u latinizovanom obliku „Pangaea“ (od grčkog „Pangaia“), posebno zbog simpozijuma Američkog udruženja geologa nafte u novembru 1926.[15]

Vegener je prvobitno predložio da je raspad Pangee bio posledica centripetalnih sila usled Zemljine rotacije koje deluju na visokim kontinentima. Međutim, lako se pokazalo da je ovaj mehanizam fizički neuverljiv, što je odložilo prihvatanje hipoteze Pangee.[16] Artur Holms je predložio verovatniji mehanizam konvekcije plašta,[17] koji je, zajedno sa dokazima dobijenim mapiranjem okeanskog dna posle Drugog svetskog rata, doveo do razvoja i prihvatanja teorije tektonike ploča. Ova teorija pruža sada široko prihvaćeno objašnjenje za postojanje i raspad Pangee.[18]

Dokazi o postojanju uredi

 
Raspodela fosila širom kontinenata je jedan od dokaza koji ukazuje na postojanje Pangee.

Geografija kontinenata koji se graniče sa Atlantskim okeanom bila je prvi dokaz o postojanju Pangee. Naizgled blisko uklapanje obala Severne i Južne Amerike sa Evropom i Afrikom primećeno je skoro čim su ove obale ucrtane. Prvi koji je sugerisao da su ovi kontinenti nekada bili spojeni, a kasnije razdvojeni, možda je bio Abraham Ortelije 1596. godine.[19] Pažljive rekonstrukcije su pokazale da je neusklađenost na konturi od 500 hvati (3.000 stopa; 910 metara) bila manja od 130 km (81 mi), i tvrdilo se da je to previše dobro da bi se pripisivalo slučaju.[20]

Dodatni dokazi za Pangeu nalaze se u geologiji susednih kontinenata, uključujući podudaranje geoloških trendova između istočne obale Južne Amerike i zapadne obale Afrike. Polarna ledena kapa iz perioda karbona pokrivala je južni kraj Pangeje. Ledene naslage, posebno gromade ilovače, iste starosti i strukture nalaze se na mnogim odvojenim kontinentima koji bi bili zajedno na kontinentu Pangea.[21] Kontinuitet planinskih lanaca pruža dodatne dokaze, kao što je lanac Apalačkih planina koji se proteže od jugoistočnih Sjedinjenih Država do Kaledonida Irske, Britanije, Grenlanda i Skandinavije.[22]

Reference uredi

  1. ^ „Pangaea”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. 
  2. ^ „Pangea”. Encyclopædia Britannica Inc. 2015. 
  3. ^ „Šta znači Pangea”. Šta znači. Pristupljeno 20. 1. 2020. 
  4. ^ Rogers, J.J.W.; Santosh, M. (2004), Continents and Supercontinents, Oxford: Oxford University Press, str. 146, ISBN 978-0-19-516589-0 
  5. ^ „Pangea”. Britannica. Pristupljeno 20. 1. 2020. 
  6. ^ „Pangaea”. Online Etymology Dictionary. 
  7. ^ Vergilius Mario, Publius. Georgicon, IV.462
  8. ^ Lucan. Pharsalia, I.679
  9. ^ Lewis, C.T. & al. "Pangaeus" in A Latin Dictionary. (New York), 1879.
  10. ^ Usener, H. Scholia in Lucani Bellum Civile, Vol. I. (Leipzig), 1869.
  11. ^ As "Pangaea", it appears in Greek mythology as a mountain battle site during the Titanomachia. As "Pangaeus", it was the name of a specific mountain range in southern Thrace. "Pangaea" also appears in Vergil's Georgics[7] and Lucan's Pharsalia[8][9] The scholiast on Lucan glossed Pangaea id est totum terra—"Pangaea: that is, all land"—as having received its name on account of its smooth terrain and unexpected fertility.[10]
  12. ^ Alfred Wegener: Die Entstehung der Kontinente. Dr. A. Petermann's Mitteilungen aus Justus Perthes' Geographischer Anstalt, 58(1): Gotha 1912
  13. ^ See:
    • Wegener, Alfred, Die Entstehung der Kontinente und Ozeane, 2nd ed. (Braunschweig, Germany: F. Vieweg, 1920), p. 120: "Schon die Pangäa der Karbonzeit hatte so einen Vorderrand ... " [Already the Pangaea of the Carboniferous era had such a leading edge ...] (In the 1922 edition, see p. 130.)
    • Wegener, A.; Krause, R.; Thiede, J. (2005). "Kontinental-Verschiebungen: Originalnotizen und Literaturauszüge"(Continental drift: the original notes and quotations). Berichte zur Polar- und Meeresforschung (Reports on Polar and Marine Research) 516. Alfred-Wegener-Institut: Bremerhaven, p. 4, n. 2
  14. ^ Jaworski, Erich (1922). „Die A. Wegenersche Hypothese der Kontinentalverschiebung”. Geologische Rundschau. 13 (3): 273—296. Bibcode:1922GeoRu..13..273J. S2CID 131160418. doi:10.1007/bf01799790. 
  15. ^ Willem A. J. M. van Waterschoot van der Gracht (and 13 other authors): Theory of Continental Drift: a Symposium of the Origin and Movements of Land-masses of both Inter-Continental and Intra-Continental, as proposed by Alfred Wegener. X + 240 S., Tulsa, Oklahoma, United States, The American Association of Petroleum Geologists & London, Thomas Murby & Co.
  16. ^ Kearey, Philip; Klepeis, Keith A.; Vine, Frederick J. (2009). Global tectonics (3rd izd.). Oxford: Wiley-Blackwell. str. 5. ISBN 978-1-4051-0777-8. 
  17. ^ Holmes, A. (1. 1. 1931). „XVIII. Radioactivity and Earth Movements”. Transactions of the Geological Society of Glasgow. 18 (3): 559—606. S2CID 122872384. doi:10.1144/transglas.18.3.559. 
  18. ^ Kearey, Klepeis & Vine 2009, str. 5–8. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFKeareyKlepeisVine2009 (help)
  19. ^ Kearey, Klepeis & Vine 2009, str. 2. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFKeareyKlepeisVine2009 (help)
  20. ^ Bullard, Edward; Everett, J.E.; Smith, A. Gilbert (28. 10. 1965). „The fit of the continents around the Atlantic”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences. 258 (1088): 41—51. Bibcode:1965RSPTA.258...41B. S2CID 27169876. doi:10.1098/rsta.1965.0020. 
  21. ^ Murck, Barbara W.; Skinner, Brian J (1999). Geology Today: Understanding Our Planet, Study Guide. Wiley. ISBN 978-0-471-32323-5. 
  22. ^ Merali, Zeeya; Skinner, Brian J (2009). Visualizing Earth Science. Wiley. ISBN 047174705X. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Pangaea na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пангеа&oldid=27553403”