Papa Zefirin
Sveti Zefirin (ili Serafim) je bio 15. papa. Njegov episkopat trajao je od 199. do 217. godine.
Bio je episkop u poslednjim godinama cara Septimija Severa a najveći deo njegovog episkopata odvijao se tokom vladavine cara Karakale. Car je bio ljubitelj javnih fešti a pošto hrišćani nisu voleli ove manifestacije caru je to bio razlog za progone.
Čim je izabran za episkopa Zefirin je za svoga sekretara uzeo Kalista. Kalist je bio zadužen da sredi veliko groblje na putu Vija Salarija ( Via Salaria) kao i na novoj lokaciji Vija Apija (Via Appia) koje će biti tradicionalno groblje za sahrane rimskih episkopa sve do 314. godine. Tokom Zafirinovog episkopata brojni bogatiji hrišćani zaveštaće svoja imanja crkvi čime je ona materijalno ojačala.
Zefirinov episkopat karakterišu nove žestoke teološke rasprave. Ponajviše o značaju pojedinih subjekata u Svetom trojstvu. Najviše inicijativa za raspravu dolazilo je sa Istoka i iz Afrike. U teološkoj igri bilo je više varijanti jer je trojstvo za mnoge vernike, pa i za teologe, bilo složena kategorija vere. Kao prvo tražilo se razrešenje o razlici između Boga oca, Boga sina i Svetog duha. Nije bilo lako jasno razdvojiti ova tri subjekta. I za samog rimskog episkopa to je bilo složeno pitanje. Uticaj na Zefirina imao je izvesni Sabelion koji je oko 215. u Rim došao iz Libije a koji je još više komplikovao pitanje tvrdeći da između Sina i Svetog duha nema realne razlike već su to pojavnost jedne iste osobe.
Baš sa aspekta pristupa ovoj teološkoj materiji Zefirinu su upućivane kritike da je više nego popustljiv prema svom sekretaru Kalistu koji ima nepravilna shvatanja o istom problemu. Ali bilo je to tek doticanje tema koja će u hrišćanstvu postati veliki teološki problem. Veliki protivnik Zefirinu i Kalistu bio je Hipolit koji je vrlo detaljno poznavao ovu materiju i koji je čak i samog Zafirina držao za neznalicu.
Zafirin je umro 217. godine i sahranjen je u skromnom mauzoleju iznad Kalistovog groblja.
