Википедија

Papirus Edvina Smita

Papirus Edvina Smita jedn je od sačuvanih egipatskih medicinskih papirusa datiran na drugi prelazni period (oko 1782-1570. godine p. n. e.). ovaj papirus je kopija ranijeg dela verovatno napisanog u Starom kraljevstvu (oko 2613-2181. p. n. e.). Napisan je hijeratskim pismom i datiran u 1600. godinu p. n. e.

Papirus Edvina Smita
Papirus Edvina Smita (prikaz istorija bolesti pod brojem 12-20).
Papirus Edvina Smita (prikaz istorija bolesti pod brojem 12-20).
Period između 1782. i 1570. godine p. n. e.
Kultura Egipatska
Mesto otkrića Egipat

To je najstarije poznato delo o hirurškim tehnikama i verovatno je napisano za trijažne hirurge u poljskim bolnicama. Rad se fokusira na praktičnoj primeni ublažavanja bola i postavljanja slomljenih kostiju.[1] Papirus Edvina Smita otkriva zadivljujuću veštinu posmatranja kada se razmatraju metode i granice drevnih vremena. Ovi lekari su uspeli da prepoznaju mnoge simptome i da im dodele prognostičku vrednost.[1]

Autorstvo uredi

O autorstvu papirusa Edvina Smita se i danas raspravlja. Većinu papirusa napisao je jedan pisar, a samo male delove je kopirao drugi pisar. Papirus se naglo završava na sredini reda, bez ikakvog navođenja autora. Smatra se da je papirus nepotpuna kopija starijeg referentnog rukopisa iz Starog kraljevstva, o čemu svedoče arhaična gramatika, terminologija, obrazac i komentar.

 
Papirus Edvina Smita - kolumna 13 (slučajevi 38-41) Originalni papirus (levo), transliteracija hijeroglifa (desno).

Neki naučnici među kojima je i Džejms Henri Brested smatra – ali i naglašava da je ovo čista pretpostavka koja nije zasnovana na bilo kakvim dokazima – da bi autor papirusa mogao biti Imhotep (oko 2667 - 2600. godin p. n. e.) poznatiji kao arhitekti Džoserove stepenaste piramide sagrađene pred kraj ranog dinastičkog perioda u Egiptu (oko 3150 – oko 2613. godine p. n. e.). Tu pretpostavku oni zasnivaju na činjenici da je Imhotep bio veoma poštovan zbog svojih medicinskih rasprava u kojima se tvrdilo da je bolest delo prirode, a ne kazna bogova ili rezultat zlih duhova.

Pošto se papirus Edvina Smita fokusira na pragmatične tretmane povreda, Imhotepove tvrdnje bi barem uticale na delo čak i da nije on napisao original. Neki naučnici smatraju da su osam čarolija koje se pojavljuju na zadnjoj strani kasniji dodatak svitku.

Istorija uredi

Papirus Edvina Smita datira iz dinastija 16–17 iz Drugog prelaznog perioda, kada se Egiptom tada vladalo iz Tebe, pa je verovatno papirus potekao odatle.  Papirus Edvina Smita, otkriven je 1862. izvan Luksora u Egiptu, i najstariji je poznati hirurški tekst u istoriji civilizacije. Preživeli svitak je kopija ranijeg teksta iz oko 3000 godina pre nove ere. Ona daje izvanredan uvid u medicinsku praksu starih Egipćana u dolini reke Nil tokom praskozorja civilizacije.[2]

Kako je egipatska civilizacija opadala tokom sledećeg milenijuma, učenja papirusa su vremenom bila izgubljena. Tek 300. godine pre nove ere Hipokrat i njegovi učenici u staroj Grčkoj su ponovo oživeti logiku u medicinskom razmišljanju i učenju. Veruje se da su stari Grci znali za sadržaj papirusa Edvina Smita i njegovog učenja i da su ih koristili kao osnovu za svoje spise.

Kako je Evropa ulazila u mračno doba srednjeg veka, tako je i medicina ponovo ulazila u mrak, vraćajući se čarolijama i molitvama umesto rasuđivanja i razuma. Iako su Hipokratova učenja bila priznata od strane nekih naučnika tokom srednjeg veka, ona nisu činila osnovu za opšte medicinsko znanje srednjovekovnih lekara.

Sa osvitom renesanse, medicina će se konačno očistiti od svojih prošlih natprirodnih osnova. Hipokratova učenja su ponovo aktuealna i korišćena su da formiraju osnovu moderne medicine, a pioniri medicine u 17 veku proučavali su drevne grčke tekstove kao polaznu osnovu svojih ideja. Mnogi koncepti koje lekari i pacijenti danas shvataju kao opšte poznate, zapravo potiču iz papirusa Edvina Smita.[2] u našu savremenu bazu medicinskog znanja. To je racionalno, logično i napredno razmišljanje izloženo u papirusu Edvina Smita ono što zahteva poštovanje od savremenih otorinolaringologa i svih lekara.

Pri tome su savremeni lekari iz Papirus Edvina Smita odbacili preovlađujuću magiju i misticizam tog vremena u korist logike i deduktivnog zaključivanja. Autori pokušavaju da otkriju neke od ovih fundamentalnih ideja i prate ih kroz vreme do njihovog uključivanja.

Papirus je dekodirao Edvin Smit, američki egiptolog, rođen u Konektikatu 1822. – iste godine kada je egipatsko hijeroglifsko pismo ekodirano. Smit je papirus kupio u Luksoru u Egiptu 1862. godine od egipatskog trgovca po imenu Mustafa Aga. Papirus je bio u posedu Smita do njegove smrti, kada je njegova ćerka poklonila papirus Njujorškom istorijskom društvu. Tamo je njen značaj prepoznala Kerolajn Rensom Vilijams, koja je pisala Džejmsu Henriju Brestidu 1920. godine o „medicinskom papirusu iz kolekcije Smit“ u nadi da bi on mogao da radi na njegovom proučavanju. Prvi prevod papirusa završen je 1930. godine, uz medicinski savet dr Arno-a B. Luckhardt-a od strane Breastidova, koji je promenio razumevanje istorije medicine. To pokazuje da egipatska medicinska nega nije bila ograničena samo na magične načine lečenja prikazane u drugim egipatskim medicinskim izvorima, većda je oristila i racionalnu, naučnu praksu, zasnovanu na posmatranju i ispitivanju.

Od 1938. do 1948. papirus je bio u Bruklinskom muzeju. Godine 1948. Njujorško istorijsko društvo i Bruklinski muzej poklonili su papirus Medicinskoj akademiji u Njujorku, gde se i danas nalazi.

Od 2005. do 2006. godine, papirus Edvina Smita bio je na izložbi u Metropoliten muzeju u Njujorku. Džejms P. Alen, kustos egipatske umetnosti u muzeju, objavio je novi prevod dela, koji se podudara sa izložbom. Ovo je bio prvi kompletan engleski prevod od Brestedovog iz 1930. godine Ovaj prevod nudi modernije razumevanje hijeratike i medicine.

Opšte informacije uredi

 
Anatomija tela u papirusu Edvina Smita

Racionalna i praktična priroda papirusa ilustrovana je u 48 istorija bolesti, koje su navedene prema svakom organu.[3] Prikazani slučajevi su tipični, a ne pojedinačni.[4] Papirus počinje tako što se bavi povredama glave (pošpto su traumatska povreda mozga (TPM) verovatno stare koliko i ljudska bića,), a nastavlja se sa tretmanima za povrede vrata, ruku i trupa,[5] sa detaljima o povredama u opadajućem anatomskom redosledu poput modernog anatomskog izlaganja.[4] Papirus Edvina Smita je prva rasprava koja opisuje lečenje pacijenata sa TPM i omogućava uvid u medicinski pregled i lečenje pacijenata sa povredom glave u starom Egiptu. Metodički, slučajevi i prikaz svakog slučaja su uredno klasifikovani unutar papirusa. Papirus sadrži prvi opis mozga, pulsacije, kontuzije kao rezultat TPM, dure i cerebrospinalne tečnosti, otkrivajući manje ili više sofisticirano znanje o cerebralnoj anatomiji. Štaviše, drevni lekari su pregledali rane, frakture, znake fraktura bazalne lobanje i povezane neurološke ili infektivne simptome i klasifikovali obrazac povreda prema njihovoj prognozi. Međutim čini se da su terapijske mogućnosti ovih lekara u ovom trenutku bile ograničene.[1]

 
Hijeroglif koji označava mozak ili lobanju

Naslov svakog slučaja u papirusu Edvina Smita detaljno opisuje prirodu traume, kao što su „Vežbe za zjapeću ranu u njegovoj glavi, koja je prodrla do kosti i probila lobanju“.[6]

Među tretmanima su zatvaranje rana šavovima (za rane usne, grla i ramena),[traži se izvor] previjanje, udlage, obloge, sprečavanje i lečenje infekcije medom i zaustavljanje krvarenja sirovim mesom.[6]

Imobilizacija se savetuje kod povreda glave i kičmene moždine, kao i kod drugih preloma donjeg dela tela. Papirus takođe opisuje realistična anatomska, fiziološka i patološka posmatranja.[3]

Papirus je od značaja je za istoriju neurologije jer sadrži najranije pominjanje i prve opise u orijentalnoj literaturi lobanjskih struktura, moždanih ovojnica, spoljašnje površine mozga, likvora i intrakranijalnih pulsacija.[4] Od značaja je i za istoriju neurologije jer sadrži najranije pominjanje u orijentalnoj literaturi kalvarijalnih i cervikalnih povreda i povrede pršljenova, koje su prikazane u detaljima, uključujući patologiju, simptomatologiju, lečenja i prognozu i funkcionalne lokalizacije u mozgu i kičmi.[7]

Postupci navedeni u ovom papirusa pokazuju egipatski nivo znanja o lekovima koji je prevazišao nivo znanja o lekovima u odnsu na Hipokrata, koji je živeo 1000 godina kasnije,[8]   koja su dokumentovana i obrazložena za dijagnozu i lečenje povreda kičme, koja se i dana mogu smatrati najsavremenijim obrazloženjem za savremenu kliničku praksu. Prepoznaje se uticaj povreda mozga na delove tela, kao što je paraliza. Zabeležen je i odnos između mesta povrede lobanje i zahvaćene strane tela, dok je primećeno da povrede pri gnječenju pršljenova narušavaju motoričke i senzorne funkcije.[3] Zbog svoje praktične prirode i vrste istraženih trauma, veruje se da je papirus služio kao udžbenik za lečenja trauma nastalih u vojnim bitkama.[6]

Tekst nalaže lekaru da pregleda pacijenta i potraži vidljive fizičke znakove koji mogu ukazivati na ishod povrede. U tom smislu proces objektivnog pregleda[3] je uključivao vizuelni, slušni i manuelni pregledi (auskultacija, palpacija i merenje pulsa). Nakon pregleda sledi dijagnoza i prognoza, gde lekar procenjuje šanse pacijenta da preživi i postavlja jednu od tri dijagnoze:

  • „Bolest koju ću lečiti“.
  • „Bolest sa kojom ću se boriti.“
  • „Bolest koju ne treba da lečim“.

Kako u savremenoj medicini uzimamo zdravo za gotovo da korišćenje fizičkog pregleda i racionalnog razmišljanja dovode do tačnog zaključka, pre 5.000 godina, ovo je bilo izvanredno.

Na kraju teksta, nude se opcije lečenja. U mnogim slučajevima, detaljnija objašnjenja traume su uključena da bi se pružila dodatna jasnoća.[6]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v Kamp, M. A.; Tahsim-Oglou, Y.; Steiger, H.-J.; Hänggi, D. (2012). „Traumatic brain injuries in the ancient Egypt: insights from the Edwin Smith Papyrus”. Journal of Neurological Surgery. Part A, Central European Neurosurgery. 73 (4): 230—237. ISSN 2193-6323. PMID 22271381. doi:10.1055/s-0032-1313635. 
  2. ^ a b Stiefel, Marc; Shaner, Arlene; Schaefer, Steven D. (2006). „The Edwin Smith Papyrus: the birth of analytical thinking in medicine and otolaryngology”. The Laryngoscope. 116 (2): 182—188. ISSN 0023-852X. PMID 16467701. doi:10.1097/01.mlg.0000191461.08542.a3. 
  3. ^ a b v g Guerra, Francisco (1964). „Magic and Medical Science in Ancient Egypt, Paul Ghalioungui, London, Hodder and Stoughton, 1963, pp. xvi, 189, illus., 30s.”. Medical History. 8 (4): 391—392. ISSN 0025-7273. doi:10.1017/s0025727300029999. 
  4. ^ a b v Wilkins, Robert H.; American Association of Neurological Surgeons, ur. (1992). Neurosurgical classics. Park Ridge, Ill: American Assoc. of Neurological Surgeons. ISBN 978-1-879284-09-8. 
  5. ^ Nunn, John F. (1996). Ancient Egyptian Medicine. Vol. 113. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. pp. 57–68. ISBN 978-0-8061-2831-3. LCCN 95039770. PMID 10326089
  6. ^ a b v g Allen, James P.; Metropolitan Museum of Art, ur. (2005). The art of medicine in ancient Egypt: ... published in conjunction with the exhibition "The art of medicine in ancient Egypt," held at The Metropolitan Museum of Art, New York, from September 13, 2005, to January 15, 2006. New Haven: Yale Univ. Press. ISBN 978-0-300-10728-9. 
  7. ^ Helgason, C. M. (1987). „Commentary on the significance for modern neurology of the 17th century B.C. Surgical Papyrus”. The Canadian Journal of Neurological Sciences. Le Journal Canadien Des Sciences Neurologiques. 14 (4): 560—563. ISSN 0317-1671. PMID 3319119. 
  8. ^ Guerra, Francisco (1964). „Magic and Medical Science in Ancient Egypt, Paul Ghalioungui, London, Hodder and Stoughton, 1963, pp. xvi, 189, illus., 30s.”. Medical History. 8 (4): 391—392. ISSN 0025-7273. doi:10.1017/s0025727300029999. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папирус_Едвина_Смита&oldid=27762537”