Paragvajski građanski rat
Paragvajski građanski rat bio je rat u Paragvaju, koji je trajao od 7. marta do 20. avgusta 1947. godine.
| Paragvajski građanski rat | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo [[]] | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Vlada Paragvaja Vojska Paragvaja  Partija Kolorado Podrška:  SAD  Argentina |
 Liberalna partija  Revolucionarna febreristička partija  Paragvajska komunistička partija | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Ihinio Morinigo Alfredo Stresner | Rafael Franko | ||||||
| Jačina | |||||||
| 20.000[traži se izvor] | 3.000[traži se izvor] | ||||||
Istorijat
urediGodine 1940, predsednik Ihinio Morinigo suspendovao je ustav i zabranio političke partije. U znak otpora protiv njegove vladavine dogodili su se opšti štrajkovi i studentske pobune. Godine 1946, Morinigo je legalizovao političke aktivnosti i formirao vladu s koalicijom Febrerista i partije Kolorado. Febreristi su dali ostavku iz koalicije 11. januara 1947, ljuti što je Morinigo više bio naklonjen Koloradu.
Febreristi su proglasili pobunu na čelu s Rafaelom Frankom i izbio je građanski rat, jer je deo vojske otkazao poslušnost.
Na strani pobunjenika bile su sve političke partije osim Kolorada, većina bankara i administrativnog osoblja i 80% oficira. Od jedanaest vojnih formacija, četiri su se pridružile pobunjenicima. Ključno je bilo, što je vladi Paragvaja podršku dala Argentina na čelu s Huanom Peronom.
Dana 27. aprila, mornarica se pridružila pobunjenicima i bombardovala glavni grad Asunsion. U toj bici vladinim snagama zapovedao je Alfredo Stresner, kasniji diktator Paragvaja od 1954. do 1989. godine.
Borbe su trajale do avgusta 1947, kada je Vlada ponovno preuzela kontrolu nad Paragvajem. Trećina stanovništva je pobegla iz države.