Parmen
Parmen je bio jedan od Sedamdesetorice apostola, i jedan od sedam đakona koje su Dvanaestorica apostola odabrali, kako je opisano u novozavetnim Delima Apostolskim.
A u ove dane, kad se umnožiše učenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan.
Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo učenika, rekoše: Nije prilično nama da ostavimo reč Božju pa da služimo oko trpeza. Nađite dakle, braćo, među sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje ćemo postaviti nad ovim poslom. A mi ćemo u molitvi i u službi reči ostati.
I ova reč bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije.(Dela 6:1-5).
— Citat
Prema crkvenom predanju Parmen je sa posebnim žarom služio apostolima i crkvi. Propovedao je Jevanđelje u Maloj Aziji. Parmen je pretrpeo mučeništvo 98. godine, u vreme progona hrišćana od strane cara Trajana.[1]
Pravoslavna Crkva spominje đakona Parmena 17. januara na dan Sabora Apostola i 10. avgusta, zajedno sa ostalim apostolima - đakonima, - Prohorom, Nikanorom i Timonom.