Parohija

Parohija je od najranijih hrišćanskih vremena označavala lokalnu hrišćansku zajednicu. Kao takva, pojavljuje se i u spisima Otaca Crkve kao i u kanonima prvih Sabora. Izvorna grčka reč je PAROIKIA i ona znači „privremeno“ ili „drugo po važnosti“ obitavalište. Večni Dom, Kuća, uvek se označava kao OIKOS.

Za hrišćane, ovaj Dom je Carstvo Božije, Hram u kome Bog boravi, Novi Jerusalim. Bog, međutim, sve dok se tamo ne nađemo, za nas na zemlji ustanovljuje privremeni dom - skiniju (šator) u kojem Isus, Ovaploćeni Logos živi sa nama u Duhu Svetome, kao što je, takođe, živeo i sa Jevrejima u pustinji, kada su putovali u Zemlju Obećanja. Ali, u Starom zavetu je ovo božansko prisustvo u Skiniji bilo samo simbolički izraženo kroz Kovčeg Zaveta. U Novom zavetu zajedničarenje sa Bogom je neposredno i realno u Telu i Krvi Hristovoj. Zato nas parohija, PAROIKIA, privodi Domu. Ali ona ovome može da posluži samo ukoliko mi u njoj ne gledamo naše dostignuće, „naš ponos“ ili - još gore od toga - nacionalni klub usmeren ka „stalnom naseljenju“ u OVOM svetu, daleko od Carstva.

Literatura

• Jovan Majendorf: „Vizija Jedinstva“