Википедија

Pasha

Pasha (hebr. פֶּסַח)[1] je jevrejski praznik kojim se obeležava izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva pod Mojsijevim vođstvom opisanom u Tori (Druga knjiga Mojsijeva koja se zove Izlazak), odnosno u Starom zavetu.[2] Pasha se kod Jevreja slavila i ranije, pa su u egipatskom ropstvu Mojsije i Aron tražili od faraona da ih pusti na tri dana u pustinju da proslave taj praznik (da prinesu žrtvu Bogu, da ne pošalje na njih pomor ili mač).[3]

Pasha
Sto postavljen za Pashalni seder
TipJevrejski
Zvaničan nazivPesach – פסח (na hebrejskom).
ZnačenjeProslavlja Izlazak, slobodu od ropstva Izraelita iz Drevnog Egipta koje je pratilo Deset pošasti.
Početak 49 dana brojanja Omera
Povezano sa žetvom ječma u proleće.
ObeležavaJevreji
Od15 nisan
Do21 nisan (22 nisan u tradicionalnoj zajednici dijaspore)
Povezan saŠavut („Festival nedelja“) koji sledi 49 dana od druge noći Pashe.

Pasha je pomičan praznik koji uvek pada u proleće,14. dana meseca nisana (mart/april), po jevrejskom kalendaru. Pedeseti dan posle Pashe, slavi se praznik Šavuot.

Ovaj praznik je važan kod pravoslavnih hrišćana za određivanje datuma proslavljanja Vaskrsa.[4] U pravoslavnoj Crkvi Uskrs pada svake godine nakon jevrejske Pashe, dok su katolici odstupili od tog pravila i kod njih se ponekad dešava da Uskrs slave i pre jevrejske Pashe. Pasha je naziv i za Vaskrs. Tako se ta reč i danas u romanskim jezicima koristi za najveći hrišćanski praznik, a Srbi su ranije više koristili naziv Pasha za Vaskrs. Tako se u crkvenom kalendaru iz doba Đurađa Crnojevića 1494. umesto Vaskrsa navodi Pasha.[5]

Etimologija uredi

Hebrejski פֶּסַח je preveden kao tiberijski [pɛsaħ] (  slušaj), a moderni hebrejski: [ˈpesaχ] Pesah, Pesakh. Glagol pasàch (פָּסַח) prvi put se pominje u Torinom izveštaju o Izlasku iz Egipta,[6] i postoje neke rasprave o njegovom tačnom značenju. Uobičajena pretpostavka da to znači „Prešao je preko“ (פסח), u smislu Boga koji je „prolazio“ (ili „preskakao“) kuće Jevreja tokom finala deset egipatskih pošasti, potiče iz datog prevoda u Septuaginti (παρελευσεται [grčki: pareleusetai] u Exodus 12:23, i εσκεπασεν [grčki: eskepasen] u Exodus 12:27). Targum Onkelos prevodi pesach kao ve-yeiḥos (hebrejski: וְיֵחוֹס we-yēḥôs) „smilovao se“ koji potiče iz hebrejskog korena חסה što znači sažaljenje.[7] Srodni jezici daju slične izraze sa različitim značenjima, kao što su „ublažiti, umiriti, stišati“ (akadski passahu), „žetva, komemoracija, udarac“ (egipatski) ili „odvojiti“ (arapski fsh).[8]

Izraz Pesach (hebrejski: פֶּסַח Pesaḥ) takođe se može odnositi na jagnje ili jare koje je označeno kao Pashalna žrtva (nazvano Korban Pesah na hebrejskom). Četiri dana pre Izlaska, Hebrejima je bilo naređeno da odvoje jagnje,[9] i da ga svakodnevno pregledaju da li ima mrlja. Tokom 14. dana nisana trebalo je da zakolju životinju i da njenom krvlju obeleže nadvratnike i stubove vrata. Pre ponoći 15. nisana trebalo je da pojedu jagnje.

Pojam „Pasha“ je prvi put zabeležen na engleskom jeziku u prevodu Biblije Vilijama Tindejla,[10] koji se kasnije pojavljuje i u verziji kralja Jakova. To je doslovni prevod hebrejskog izraza.[11] U verziji kralja Jakova, Izlazak 12:23 glasi:

Poreklo uredi

 
Ilustracija Izlaska iz Egipta, 1907.

Smatra se da obred Pashe vodi poreklo iz apotropejskog obreda, koji nije povezan sa Izlaskom, da bi se osigurala zaštita porodične kuće, obred koji se u potpunosti izvodi u klanu.[13] Miloduh je korišten da namaže krv zaklane ovce na nadvratnicima i stubovima vrata kako bi se osiguralo da demonske sile ne mogu ući u dom.[14]

Dalja hipoteza drži da je, nakon što je objavljen Sveštenički zakonik, narativ o Izlasku preuzeo centralnu funkciju, pošto je apotropejski obred, nesumnjivo, bio spojen sa hananskim poljoprivrednim praznikom proleća koji je bio ceremonija beskvasnog hleba, povezana sa ječmenom žetvom. Kako je motiv Izlaska rastao, izvorna funkcija i simbolika ovog dvostrukog porekla bila su izgubljena.[15] Nekoliko motiva reprodukuje osobine povezane sa mesopotamskim festivalom Akitu.[16] Drugi naučnici, Džon Van Seters, J. B. Segal i Tamara Prošić ne slažu se s hipotezom o stapanju dva festivala.[17]

Izraelska Pasha uredi

U početku Pasha je porodični praznik. Slavi se noću, tokom prolećne ravnodnevice, 14. dana meseca abiba. Jahvi se prinosi mladunče životinje što je rođeno te godine da se izmole Božji blagoslovi stadu. Žrtva je jagnje ili jare, muško, bez mane, a pri žrtvovanju ne sme mu se prebiti nijedna kost.

Njegovom krvlju poprska se ulaz svakog doma, u znak zaštite. Njegovo meso jedu u okviru brze gozbe, čineći da gosti jedu spremni za put. Ova domaća i nomadska obeležja sugerišu da je Pasha vrlo starog porekla: možda je to ona žrtva za koju su Izraelci molili faraona, da im je dopusti da slave u pustinji, tada bi ona bila starija od Mojsija i izlaska iz Egipta.

Pasha i izlazak uredi

Veliko proleće Izrada je ono u kojem ga Bog oslobađa iz egipatskog jarma nizom providnosnih zahvata, kod kojih je najznačajniji zahvat u okviru desetog egipatskog zla. Predanje s tim događajem kasnije povezuje žrtvovanje prvenaca od stada i otkup prvorođenih Izraelaca. To je povezivanje od drugorazredne važnosti. Važna je činjenica da se Pasha poklapa s izbavljenjem Izraelaca: ona postaje komemoracija izlaska, tog najvećeg događaja njihove istorije; podseća na to da je Bog udario Egipat a poštedio svoje verne.

Pasha i praznik beskvasnih hlebova uredi

S vremenom se počeo s Pashom čvrsto povezati još jedan praznik, prvotno različit od nje, ali blizak joj zbog svoga proletnog datuma: to je praznik beskvasnih hlebova. Pasha se slavi 14. u mesecu, a praznik beskvasnih hlebova ustaljuje se najzad u vremenu od 15. do 21. Ti beskvasni hlebovi idu uz prinos prvenaca od žetve. Izbacivanje starog kvasca jeste obred čistoće i svakogodišnje obnove; sporno je da li je nomadskog ili ratarskog nastanka. Nezavisno od toga, izraelsko je predanje takođe povezivalo taj obred s izlaskom iz Egipta. On je sad sećanje na žurbu odlaska, koja je bila tako velika da su Izraelci morali da ponesu sa sobom testo, premda još nije bilo uskislo. Izbavljenje o izlasku na svaki se način aktualizuje u svakogodišnjim Pashama; taj se duboki smisao praznika snažnije oseća na važnim prekretnicama Izraelove istorije: na Sinaju i o ulasku u Kanan u vreme Ezekijinih reformi oko 716. godine, te Jošijinih reformi oko 622. godine u vreme obnove do koje dolazi posle vavilonskog progonstva 515. godine.

Pasha — praznik Hrama uredi

Najvažnija je modifikacija koju donosi Ponovljeni zakon: on staru porodičnu svetkovinu pretvara u praznik Hrama. Možda su počeci tog zakonodavstva došli pod Ezekijom, pod Jošijom je to zakonodavstvo činjenica. Pasha se tako uvrštava u opštu centralizaciju bogosluženja. Obred se Pashe prilagođava; krv izlivaju na žrtveniku sveštenici i leviti su glavni akteri ceremonije. Nakon vavilonskog progonstva Pasha postaje najveći praznik. Izostavljanje Pashe moglo bi za sobom povlačiti, za Židove, pravo izopštenje.

Svi obrezani, i to samo oni, moraju sudelovati u Pashi. U slučaju nužde, ona se može odložiti za mesec dana. Te precizacije odsad uključuju sveštensko zakonodavstvo u nepromenjive pravne propise. Nema sumnje da se Pasha, izvan Svetog grada, tu i tamo, slavila u porodičnom krugu; sigurno je to činila židovska naseobina u Elefantini, u Egiptu. Ali žrtvovanje janjeta polako nestaje iz tih zasebnih svetkovanja, koja odsad zalaze u senu jerusalemske svečanosti.

Pasha i novi izlasci uredi

Izbavljenje iz egipatskog jarma evocira se uvek kad Izrael doživljava druga sužanjstva. Pod asirskim jarmom, oko 710. Isaija pozdravlja oslobođenje kao pašalnu noć u kojoj će Bog poštedeti Jerusalim, stotinu godina kasnije Jeremija slavi oslobođenje izgnanih 721. kao novi izlazak, a grčki jezik Septuaginte pojačaće izraz: kao tačnu godišnjicu prvog oslobođenja; Bog kaže: 'Evo, ja vodim decu Izraelovu u blagdan Pashe! (Jr 31,8) Pod vavilonskim jarmom Jeremija tvrdi da će povratak 597. potisnuti izlazak u sećanju Izraela. Drugi Izaija naveštava svršetak izgnanstva kao odlučni izlazak koji zasenjuje okupljanje raspršenih koji će, osim toga, postati svedok narodima i koji će s pašalnim janjetom služiti kao pralik Spasitelja koji ima doći.

Pasha i mesijanska iščekivanja uredi

Pasha je, postala jednim od velikih hodočašća liturgijske godine. U židovstvu ona dobija vrlo bogat smisao, koji do kraja razjašnjava Targum o Izl 12,42: Izrael izvučen iz ropstva podseća na svet izvučen iz haosa, na Isaka izvučenog iz lomače i čovečanstvo što ga očekivani Mesija izvlači iz bede. Te perspektive nalaze u Bibliji mnogobrojne oslonce. Stvaranje i otkupljenje zaista se često povezuju, posebno u velikom uskrsnom Halelu: Ako Bog može razdvojiti Crveno more, može to zato što je u početku razdvojio iskonski okean.

Spasiti Jakovljeve sinove, može to zato što je najpre spasao njegove pretke. Abraham, smatra se, očekuje izlazak, a zalog tog izlaska za njega je Isakov spas. Izak pak, smatra se, prinesen je na Sionu, kao i kasnije pashalno jagnje, on je pošteđen od mača, kao kasnije Izrael. Izaka je spasio ovan, Izraela jagnje; Izak svojim obrezivanjem proliva krv, krv već bogatu pomirnom vrednošću, kao što će to kasnije biti krv pashalnih žrtava. Svi Božji zahvati u prošlosti bude nadu da će u budućnosti nastupiti onaj odlučni zahvat. Konačni spas ukazuje se kao novo stvaranje, kao neopozivi izlazak, kao posvemašnja pobeda nad zlom, kao opet nađeni raj. Božji izaslanik kome je zadatak da izvede taj preobražaj sveta često je viđen kao Mesija, tako da židovi svake pashalne noći očekuju njegov dolazak. U rimsko doba uprava bdije da održi red za vreme pashalnih svetkovina i prokurator svake godine dolazi tom prigodom u Jerusalim.

Pasha u hrišćanstvu uredi

Hrišćanska Pasha sjedinjuje Hristove učenike u zajedništvo s Gospodom, koji je viđen kao istinsko Božje jagnje. Ona ih na poseban način pridružuje svojoj smrti i uskrsnuću kojima su izbavljeni od greha i smrti. Veza između jednog i drugog praznika neprekinuta je i očita, ali prelazom iz starog Saveza u novi Savez posredstvom Isusove Pashe hrišćani stupaju u drugačiji plan. Pashalna je večera u starozavetnoj istoriji i obredu doživela bogat razvoj.

Izgleda da je izvedena iz jedne nomadske svetkovine s obredom koji je odgovarao načinu života. Za Pashalnu večer je karakteristična životinja, koja je trebala biti pečena na vatri, koju su jeli s beskvasnim hlebom i gorkim zeljem, a obred se morao slaviti opasanih bokova, u sandalama i s pastirskim štapom u ruci kao kad se spremalo za nekakvo dugo putovanje. U novozavetnom vremenu obred pashalne večere, sastojao se od molitve, ispijanja nekoliko čaša vina, čitanja i ručavanja određenim redosledom. Po Isusu starozavetna je pashalna večera postala pashom novoga saveza, a u pracrkvi uspomenom na spasenjsko delo Božje.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ "Pesach". Random House Webster's Unabridged Dictionary
  2. ^ „Jevreji slave Pashu - praznik proljeća”. Radio-televizija Republike Srpske. 9. 4. 2009. Pristupljeno 5. 5. 2012. 
  3. ^ Biblija, 2. Mojsijeva 5:1-3. Pristupljeno 04. 04. 2021. 
  4. ^ „Datum slavljenja Uskrsa”. Svetosavlje. 4. 3. 2005. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  5. ^ Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu. 
  6. ^ Exodus 12:23
  7. ^ „Exodus 12:23”. www.sefaria.org. 
  8. ^ Prosic, p. 32.
  9. ^ Exodus 12:3
  10. ^ „King James Bible Borrowed From Earlier Translation”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-22. 
  11. ^ Gilad, Elon (2015-04-01). „The Enigmatic Origins of the Words of the Passover Seder”. Haaretz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-04-22. 
  12. ^ Exodus 12:23 (King James Version 1611)
  13. ^ Audirsch, Jeffrey G. (2014). The Legislative Themes of Centralization: From Mandate to Demise. Wipf and Stock Publishers. str. 108. ISBN 978-1620320389. 
  14. ^ Levinson, Bernard M. (1997). Deuteronomy and the Hermeneutics of Legal Innovation. Oxford University Press. str. 57—58. ISBN 978-0195354577. 
  15. ^ Prosic, Tamara (2004). The Development and Symbolism of Passover. A&C Black. str. 23—27. ISBN 978-0567287892. 
  16. ^ Prosic, p. 28
  17. ^ Prosic pp. 28ff. pp. 32ff.

Literatura uredi

  • Anton Grabner-Haider, Praktični biblijski leksikon, KS, Zagreb 1997.
  • Celestin Tomić, Izlazak, Zagreb, 1979, pretisak: 1995.
  • Celestin Tomić, Tajna vjere, Zagreb, 1981.

Spoljašnje veze uredi

 
Pasha na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikizvornik ima tekst 1905 New International Encyclopedia članka Pasha.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пасха&oldid=27688162”