Paul Keres

Paul Keres (est. Paul Keres; Narva, 7. januar 1916 — Helsinki, 5. jun 1975) je bio estonski (potom sovjetski) šahista. Godine 1935. postaje šahovski šampion Estonije po prvi put. Od 1936. do 1940. Keres je uređivao časopis „Estonski šah“. Paul Keres je prvi put stupio na međunarodnu šahovsku arenu sredinom 1930. i ostao značajna figura, godinama kasnije. Zbog neuspeha u pokušajima da igra mečeve za titulu šampiona sveta prozvali su ga „nekrunisani kralj šaha“. Umro je od srčanog napada 5. juna 1975. u Helsinkiju, Finska.

Paul Keres
Poštanska marka SSSR, Paul Keres, 1991 (Michel 6163, Scott 5964)
Lični podaci
Datum rođenja	(1916-01-07)7. januar 1916.
Mesto rođenja	Narva, Ruska Imperija, danas Estonija
Datum smrti	5. jun 1975.(1975-06-05) (59 god.)
Mesto smrti	Helsinki, Finska

Mladost

Prvo je učio šah od svog oca i starijeg brata. Zbog nedostatka šahovske literature u njegovom rodnom mestu, učio je šah rešavajući šahovske probleme iz novina. Imao je kolekciju od preko 1000 partija koje je sam zapisao. Ovo mu je kasnije pomagalo da u partijama lakše rešava nastale probleme. U mladosti je imao napadački stil igre. Tri puta je bio školski šampion u šahu Estonije. Njegovo sazrevanje je bilo preko igranja dopisnog šaha, dok je bio u srednjoj školi. Od 1937. do 1941. studira matematiku na Univerzitetu u Tartuu. Predstavljao je školu u nekoliko međufakultetskih mečeva.

Šahovska karijera pre Drugog svetskog rata

Po prvi put Keres postaje šampion Estonije 1935. godine. Na turniru je podelio prvo mesto sa Gunarom Fridmanom, ali ga je u dopunskim partijama aporazio sa 2:0. Iste godine je pobedio Kibermana, jednog od vodećih šahista u Tartuu, u trening meču sa 3:1.

Keres igra na prvoj tabli za tim Estonije na Šestoj šahovskoj olimpijadi u Varšavi 1935. i postaje nova zvezda. Tako stiče samopouzdanje da se upusti u međunarodne vode. Njegov šahovski uspon počinje od Helsinkija 1935. gde zauzima drugo mesto iza Fridmana. Pobeđuje u Talinu 1936. sa skorom 9/10. Prvi značajniji uspeh na međunarodnoj sceni postiže u Bad Nojhajmu 1936, gde deli prvo mesto sa Aleksandrom Aljehinom (6½/9). U Drezdenu 1936. je podbacio zauzevši 9-10. mesto (2 pobede, 3 remija i 4 poraza), ali je kasnije zapisao da je ovo bila značajna lekcija za njega. Keres se vraća turnirom u Zanvurtu 1936. i deli 3. mesto (3 pobede, 1 remi i 3 poraza). Zatim je odbranio titulu estonskog šampiona igrajući nerešeno sa Paulom Šmitom (3 pobede, 1 remi i 3 poraza).

Keres je imao uspešnu 1937. godinu. Pobeđuje u Talinu (7½/9). Zatim deli prvo mesto u Margejtu sa Rubenom Fajnom (7½/9), 1½ poena više od Aljehina. U Ostendeu plasira se od prvog do trećeg mesta sa Fajnom i Henri Grobom 6/9. Keres dominira u Pragu pobeđujući (10/11). Zatim pobeđuje na tematskom turniru u Beču 4½/6; sve partije su počinjale sa 1.d4 Sf6 2.Sf3 Se4. Deli četvrto mesto u Kemeriju, gde pobeđuje Salo Flor. Plasira se od 2. do 4. mesta u Parnuu sa skorom 4½/7. Svi ovi uspesi su uticali da dobija poziv za veoma jak turnir u Semeringu 1937, gde pobeđuje (9/14), ispred Fajna, Hosea Raula Kapablanke, Semjuela Reševskog i Eriha Eliskazesa. Bio je drugi u Hestingsu 1937/38 (6½/9). Keres igra nerešeno u egzibicionom meču sa švedskim velemajstorom Gideonom Stolbergom (2 pobede i 2 poraza uz 4 remija).

Sa uspehom nastavlja da igra za tim Estonije na Olimpijadama, uključujući i nezvaničnu olimpijadu u Minhenu 1936. osvojivši zlatnu medalju, igrajući na prvoj tabli. Na Sedmoj šahovskoj olimpijadi u Stokholmu 1937. osvaja srebrnu medalju-prva tabla, a na Osmoj olimpijadi u Buenos Ajresu 1939. Estonija osvaja bronzanu medalju.

1938. je bio izjednačen sa Fajnom na turniru AVRO Amsterdam, a ispred šahovskih legendi Mihaila Botvinika, Maks Evea, Reševskog, Aljehina, Kapablanke i Flora. Keres pobeđuje jer je u međusobnom susretu bio bolji od Fajna sa 1½ : ½. Očekivalo se da pobednik ovog turnira bude izazivač za svetsku šampionsku titulu, ali Drugi svetski rat je počeo. Prvo je okupirana Estonija od Sovjetskog Saveza 1940-1941, i pregovori sa šampionom Aljehinom su bili prekinuti. Keres je u Lenjingradu-Moskvi 1939. podbacio plasiravši se na 12-13 mesto. Brzo se oporavio i pobedio u Margejtu (7½/9), ispred Kapablanke i Flora.

Drugi svetski rat

Početak Drugog svetskog rata Keresa je zatekao u Buenos Ajresu na šahovskoj olimpijadi. Ostao je posle olimpijade na međunarodnom turniru i podelio je prvo mesto sa Miguelom Najdorfom (8½/11).

Njegov sledeći meč je bio sa bivšim svetskim šampionom Maksom Eveom u Holandiji (od decembra 1939. – januara 1940). Keres je pobedio (7½:6½) – 6 pobeda, 5 poraza uz 3 remija. Ovo je bio sjajan uspeh, ne zato što je Eve bio bivši šampion, već zato što je imao ogromno iskustvo u ovakvim mečevima, za razliku od Keresa.

Sa Nemačko-Sovjetskim paktom u avgustu 1939, Estonija postaje deo Sovjetskog Saveza. Keres igra svoj prvi šampionat Sovjetskog Saveza (12-ti po redu) i zauzima četvrto mesto (9 pobeda, 4 poraza uz 6 remija). Sovjetska šahovska federacija organizuje 1941. šampionat na kome su učestvovali prvih šest iz prethodne godine, koji se održavao u Moskvi i Lenjingradu. Botvinik pobeđuje (13½/20) na ovom super jakom turniru, jednom od najjačih ikada organizovanih. Keres je bio drugi (11/20) ispred Vasilija Smislova, Boleslavskog, Lilientala i Bondarevskog.

Sa Nemačkom invazijom Sovjetskog Saveza u junu 1941. Estonija potpada pod Nemačku vlast. Od 1942-1943 Keres i Aljehin igraju na četiri turnira organizovana od nemačke šahovske federacije. Aljehin pobeđuje u Salzburgu u junu 1942, u Minhenu (prvi evropski šampionat) u septembru 1942. i u Pragu (međunarodni turnir) u aprilu 1943. uvek ispred Keresa, koji je bio drugi na tri turnira. Delio je prvo mesto na turniru u Salzburgu u junu 1943. sa skorom od 7½/10.

Za vreme Drugog svetskog rata Keres je igrao na nekoliko turnira. Pobeđuje svih 15 partija u Talinu 1942, i svih pet u Pozenu 1943. Takođe pobeđuje u Talinu 1943. i Madridu 1944. (13/14). Bio je drugi u Lidkepingu 1944. Pobeđuje u meču sa Folke Ekstromom u Stokholmu 1944. rezultatom 5:1.

Politička (ne)podobnost

Završetkom Drugog svetskog rata Keres je bio u neugodnoj situaciji. Za vreme rata, njegova domovina Estonija je bila okupirana od Sovjeta, Nemaca i ponovo Sovjeta. Keres je učestvovao na nekoliko turnira u Evropi pod nemačkom okupacijom, i kada su Sovjeti ponovo okupirali Estoniju 1944. neuspešno je pokušao da pobegne. Srećom, Keres je izbegao svoju deportaciju u Sibir, ali njegov povratak na međunarodnu šahovsku scenu je kasnio, a bio je u izvrsnoj formi. Pobeđuje u Rigi 1945. (10½/11). Verovatno iz političkih razloga, isključen je iz tima Sovjetskog Saveza u radio meču sa SAD 1945. i odlučuje da ne učestvuje na prvom velikom turniru posle rata u Groningenu, 1946. na kome pobeđuje Botvinik ispred Evea i Smislova.

Pobeđuje na šampionatu Estonije u Talinu 1945. (13/15) ispred nekoliko jakih igrača iz Sovjetskog Saveza kao što su Aleksandar Kotov, Aleksandar Toluš, Liliental i Flor. Zatim pobeđuje u Tbilisiju 1946. (18/19) ispred Mikenasa i šesnaestogodišnjeg Tigrana Petrosjana.

Keres se vratio međunarodnim turnirima 1946. u radio meču SSSR – Ujedinjeno Kraljevstvo, i nastavlja sa svojom dobrom formom te godine kao i sledeće. Iako je bio vrhunski šahista i njegov položaj autsajdera u Sovjetskom Savezu kao i stres koji je preživljavao zbog stalne prismotre koju je imao od Partije i sovjetske birokratije, je uticalo na njegovu karijeru.

Kvalifikacije za meč kandidata za šampiona sveta

Učestvovao je 1948. na turniru koji je bio organizovan da odredi šampiona sveta posle Aljehinove smrti 1946. Održani su turniri u Hagu i Moskvi i učestvovali su: Mihail Botvinik, Vasilij Smislov, Keres, Semjuel Reševski i Maks Eve (Rubin Fajn je takođe pozvan ali je odbio učešće). Igrači su međusobno igrali po pet partija. Keres je završio kao treći. Svih pet partija protiv Botvinika je izgubio.

Bilo je špekulacija da je Keres pod pritiskom morao da izgubi svoje partije protiv „politički podobnog“ Botvinika. Detaljan izveštaj dao je Tejlor Kingston 1998. godine koji je našao nekoliko osoba koje su o tome svedočile, ali nije pronašao ništa. Po američkom šahovskom istoričaru Džejmsu Šrederu, Botvinik je postigao ovu rekordnu pobedu zato što je sovjetska šahovska birokratija odlučila da svetski šampion bude Rus, a ne Estonac Keres. Kingston je bio veoma kritičan prema Šrederovom izveštaju: „To je velika špekulacija i najgore đubre. 2002. Kingston je razgovarao sa Jurijem Averbahom, koji je opisao Keresa kao zamišljenog čoveka pod političkim pritiskom, koji je bez ustezanja dopustio da Botvinik pobedi.

U nekoliko drugih post-ratovskih turnira Keres je dominirao. Pobeđuje na izuzetno jakom šampionatu Sovjetskog Saveza tri puta. 1947. pobeđuje u Lenjingradu (petnaesti šamponat Sovjetskog Saveza) sa skorom 14/19. Učestvovali su svi najbolji sovjetski šahisti izuzev Botvinika. 1950. u Moskvi na osamnaestom šampionatu Sovjetskog Saveza sa skorom 11½/17, pa ponovo u Moskvi 1951. godine, na devetnaestom šampionatu Sovjetskog Saveza (12/17), kada su učestvovali: Geler, Petrosjan, Smislov, Botvinik, Averbah, Bronštajn, Tajmanov, Aronian, Flor, Bondarevski i Kotov.

Keres pobeđuje u Parnuu sa skorom od 9½/13, u Iwonicz Zdrój 1950. sa 14½/18 i Budimpešti 1952. (12 ½ /17), ispred svetskog šampiona Botvinika, Gelera, Smislova, Štalberga, Saba i Petrosjana.

Keres je učestvovao na 6 turnira kandidata:

• 1950. u Budimpešti bio je četvrti iza Davida Bronštajna i Isaka Boleslavskog 9.5/18 (3 pobede, 13 remija i 2 poraza).
• 1956. u Cirihu bio je drugi, 2 poena manje od Smislova 16/28 (8 pobeda, 16 remija i 4 poraza).
• 1956. u Amsterdamu bio je drugi, ovog puta sa 1½ poena manje od Smislova 10/18 (3 pobede, 14 remija i 1 poraz).
• 1959. u Jugoslaviji je imao veoma impresivan skor 18½/28 (15 pobeda, 7 remija i 6 poraza) sa kojim bi bio pobednik 1962. Međutim, ovo je bilo dovoljno samo za drugo mesto iza Mihaila Talja koji je imao neverovatan skor od 20/28.
• 1962. u Curaçao podelio je drugo mesto sa Efimom Gelerom, a pola poena manje od Tigrana Petrosjana 17/27 (9 pobeda, 16 remija i 2 poraza).
• 1965. gubi četvrt-finalni meč sa 6:4 od Borisa Spaskog.

Nenadmašni međunarodni timski uspesi

Pošto je postao sovjetski građanin, Keres je predstavljao SSSR u sedam uzastopnih šahovskih olimpijada. ([[Helsinki] 1952, Amsterdam 1954, Moskva 1956, Minhen 1958, Lajpcig 1960, Varna 1962 i Tel Aviv 1964) i na svim je sovjetski tim osvojio zlatnu medalju. U Helsinkiju je igrao na prvoj tabli i imao skor od 6.5/12. U Amsterdamu je igrao četvrtu tablu (13.5/14). U Moskvi je bio na trećoj tabli (9.5/12). U Minhenu je još jednom bio na trećoj tabli (9.5/12). U Lajpcigu takođe na trećoj tabli i skor od 10.5/13. u Varni je na četvrtoj tabli (9.5/13). U Tel Avivu je opet na četvrtoj tabli (10/12).

Sve zajedno, na 11 Olipijada (uključujući i nezvaničnu Olimpijadu u Minhenu 1936), igrajući za Estoniju i SSSR i 161 odigranu partiju, Keres je sakupio 97 pobeda, 13 poraza uz 51 remi, 76,7% uspešnosti. Osvojio je 7 timskih zlatnih medalja, 5 individualnih zlatnih medalja, i bronzanu medalju igrajući za SSSR. Ove osvojene medalje su rekord svih vremena na Olimpijskim šahovskim igrama.

Keres je bio u timu Sovjetskog Saveza tri puta na evropskom šampionatu. U Beču 1957. igrao je na drugoj tabli i imao skor od 3/5 i dobija zlatnu medalju kao najbolja druga tabla. Zatim u Oberhauzenu 1961. bio je na trećoj tabli sa skorom 6/8 i ponovo dobija zlatnu medalju za najbolju treću tablu. Nije bio u timu 1965. u Hamburgu. Na kraju, u Kafenbergu 1970. bio je na osmoj tabli sa skorom 5/5 i dobija zlatnu medalju. U ovim evropskim mečevima imao je impresivan skor od 14/18, bez poraza.

Kasnija karijera

Keres je nastavio sa turnirima. Deli prvo mesto u Hejstingsu 1954/55 sa Smislovom 7/9 (+6 =2 -1). Dominirao je na turniru u Parnuu 1955. (9.5/10). U egzibicionom meču u Hamburgu 1956. pobeđuje Volfganga Uncikera sa 6:2 (4 pobede i 4 remija). Deli drugo i treće mesto na šampionatu Sovjetskog Saveza u Moskvi 1957. sa Bronštajnom a iza Mihaila Talja. Keres pobeđuje u Mar del Plati 1957. (15/17 ispred Miguela Najdorfa) i u Santjagu 1957. (6/7) ispred Aleksandra Kotova. Pobeđuje u Hejstingsu 1957/58 (7½/9 ispred Svetozara Gligorića). Podelio je treće i četvrto mesto sa Fišerom na turniru u Cirihu 1959. a iza Talja i Gligorića. Bio je treći u Stokholmu 1959/60 sa skorom 7/9. Pobeđuje u Parnuu 1960. Bio je šampion Ciriha 1961. (9/11, ispred Petrosjana). Keres je podelio prvo mesto sa Petrosjanom na turniru u Los Anđelesu (8½/14).

Ostali turniri: Bevervijk 1964, sa 11½/15, deli prvo mesto sa Ivo Neiemienom; Bamberg 1968, dva poena više od šampona Petrosjana. Pobeđuje u Budimpešti 1970. (10/15) ispred Lasla Saba. Keres pobeđuje Ivkova sa 3:1 u njegovom poslednjem timskom meču „SSSR protiv Ostatka sveta“.

Umro je od srčanog napada 5. juna 1975. u Helsinkiju, Finska u 59-toj godini.

Šahovsko zaveštanje

Paul Keres je bio rangiran među 10 najjačih igrača na svetu 30 godina, između 1936 i 1965, sa najvećim procentom pobeda od svih velemajstora u istoriji šaha.

Imao je pozitivan bilans protiv svetkih šampiona Evea i Talja, i nerešen protiv Vasilija Smislova, Tigrana Petrosjana i Anatolija Karpova. Pozitivan bilans je imao i protiv takvih igrača kao što su bili Fajn, Flor, Viktor Korčnoj, Efim Geler, Savieli Tartakover, Mark Tajmanov, Milan Vidmar, Svetozar Gligorić, Isak Boleslavski, Efim Bogoljubov i Bent Larsen.

Napisao je brojne knjige:

• Grandmaster of Chess. ISBN 978-0-668-02645-1.
• The Art of the Middle Game (with Alexander Kotov). ISBN 978-0-486-26154-6.
• Practical Chess Endings. ISBN 978-0-7134-4210-6.

Sve tri knjige su cenjene među šahovskim stručnjacima. Takođe je napisao nekoliko turnirskih knjiga, uključujući i izveštaj sa svetskog šampionata 1948.

Autor je nekoliko knjiga otvaranja, pisanih na nemačkom jeziku.

• Spanisch bis Franzosisch, Dreispringer bis Konigsgambit, and Vierspringer bis Spanisch

Priložio je za prvu ediciju jugoslovenske ensiklopedije otvaranja otvaranja na „S“ koji se pojavio 1974. baš pred njegovu smrt sledeće godine. Keres je bio urednik lista „Shahmathy” u Rigi.

Keres je imao veliki doprinos u teoriji otvaranja. Keresov napad protiv Ševeninške varijante Sicilijanske odbrane: (1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 e6 6.g4), koju je uspešno sproveo protiv Bogoljubova u Salzburgu 1943. a koji je i danas aktuelan. Na originalan način je igrao Rui Lopez varijantu (1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 0-0 9.h3 Sa5 10.Lc2 c5 11.d4 Sd7) koju je igrao 1962. u meču kandidata i bila je popularna nekoliko godina. Takođe je popularizovao Keresovu odbranu (1.d4 e6 2.c4 Lb4+). Imao je poboljšanja u Engleskoj partiji (1.c4 e5 2.Nc3 Nf6 3.g3 c6).

Napisao je: 180 problema i 30 studija.

• Paul Keres' Best Games, Volume 1: Closed Games (Cadogan 1994)

Ostala dela:

• Paul Keres: The Road to the Top
  • Publisher: International Chess Enterprises (Jul 1996)
  • Na engeskom
  •. ISBN 978-1-879479-35-7.
  •. ISBN 978-1879479357.
• Paul Keres: The Road to the Top (Algebraic classics series)
  • Publisher: B.T. Batsford Ltd (5 Aug 1996)
  • Na engeskom
  •. ISBN 978-0-7134-8054-2.
  •. ISBN 978-0713480542.
• The Quest for Perfection (Algebraic classics series)
  • Publisher: B.T. Batsford Ltd (5 Feb 1997)
  • Na engeskom
  •. ISBN 978-0-7134-8062-7.
  •. ISBN 978-0713480627.
• Paul Keres: Ausgewahlte Partien 1959-1974 Und Der Versuch Einer Biographie
  • Januar 1983.

• Na nemačkom
  •. ISBN 978-3-88805-007-7.
  •. ISBN 9783888050077.
• Paul Keres, H Golombek, Alexander Kotov, A. Kotov: The Art of the Middle Game
  • Januar 1990.

• . ISBN 978-0-486-26154-6.
  •. ISBN 9780486261546.
• Paul Keres, Burt Hochberg, Burt Hochberg (Editor): Power Chess: Great Grandmaster Battles from Russia
  • Novembar 1991
  • Publisher: Times Books
  •. ISBN 978-0-8129-1949-3.
  •. ISBN 9780812919493.
• Paul Keres: Practical Chess Endings
  • Januar 1974.

• . ISBN 978-0-7134-2801-8.
  •. ISBN 9780713428018.
• Werner Golz, Paul Keres: Chess Combinations As a Fine Art: 120 Unusual Puzzles
  • Maj 1990.

• Publisher: Crowood Pr
  •. ISBN 978-1-85223-285-6.
  •. ISBN 9781852232856.

O Keresu su rekli

• Šampion SAD, Ruben Fajn:

„Na turniru u Varšavi 1935, veliko iznenađenje je bio visoki, obazrivi, devetnaestogodišnji Estonac. Bio je potpuno nepoznat u svojoj zemlji. Ali njegova igra je bila čudesna. Ne samo što se pošteno borio, po prvi put, sa svetskim veličinama u šahu, nego ih je i dobro namučio. Bila je to njegova originalnost, polet i blistavost kojom je zapanjio i ushitio šahovski svet.“

• Češke novine "Sachovy Tyden" (1937):

„Keres je pravi fenomen. Sa nepune dve godine igrao je briljantno šah što je sigurno imalo uticaja na njegov životni put. Bio je Paganini šaha i poput njega je igrao svoju divnu melodiju jednom rukom.“

• Golombek (Times 2.7.1977):

„U Amsterdamu 1954. njegov skor je bio 96,4% na četvrtoj tabli. Briljantno pobeđuje u drugoj partiji Šajtara iz Čehoslovačke, kada mi je kapiten sovjetskog tima rekao da je to bila „prava sovjetska partija“. Kada sam to preneo Keresu ovaj mi je najiskrenije rekao: „Ne, to je bila prava estonska partija“.

• Bivši svetski šampion Boris Spaski, u svojim memoarima:

„Čestitost, korektnost, disciplina, vrednoća, neobična skromnost – to su bile osobine koje sam video u očima ljudi koji su imali kontakte sa Keresom. Bilo je i nečeg misterioznog u vezi sa njim. Imao sam jak osećaj da Keres nosi neku blagost od nekog silnog tereta, celog svog života. Sada razumem da je taj teret bio beskrajna ljubav prema zemlji svojih predaka, u pokušaju da izdrži sva teška iskušenja, da ima punu odgovornost za svaki njegov korak. Nikada nisam sreo osobu nedoraslu osećanju odgovornosti. Ovaj čovek sa unutrašnjom slobodom i nezavisnim karakterom je bio vrlo disciplinovana osoba.

Za mene, Paul Keres je bio poslednji Mohikanac, najbolje tradicije klasičnog šaha – ako ja budem mogao izneti taj put – Kralja šaha...

Zašto nije postao šampion? Znam to iz ličnog iskustva da u pokušaju da se dosegne vrh, osoba koja razmišlja jedino o tom cilju, će zaboraviti sve drugo na ovom svetu, bacakajući se na sporedan put potpuno nepotrebno – ili će biti osuđena na neuspeh. Kako je sve to mogao da zaboravi Keres?

5 estonskih kruna sa likom Paula Keresa

U spomen na Keresa

Na novčanici od 5 estonskih kruna je njegov portret. Njegova statua je postavljena u Talinu. Od 1969. održava se svake godine šahovski turnir u Talinu, Estonija, a od 1976. se zove Memorijalni Keresov šahovski turnir. Keres je pobedio na turniru 1971. i 1975. 1976. Veliki broj šahovskih klubova i šahovskih festivala nosi njegovo ime. 2000. godine je proglašen za estonskog sportistu veka.

Spoljašnje veze

• Šahovske partije Keresa