Pedro de Alvarado
Pedro de Alvarado (šp. Pedro de Alvarado, 1485[1] ili 1486[2]–1541), španski konkistador, najbliži saradnik Ernana Kortesa u španskom osvajanju Meksika (1519-1521), kasnije osvajač i prvi guverner Gvatemale (1523-1541).[1]
| Pedro de Alvarado | |
|---|---|
.jpg) Osvajač Pedro de Alvarado. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1485-1486 |
| Mesto rođenja | Badahos,  Kastilja |
| Datum smrti | 1541 |
| Mesto smrti | Nočistlan, Nova Galicija |
| Uzrok smrti | Pad sa konja. |
| Vojna karijera | |
| Učešće u ratovima | Špansko osvajanje Meksika |
Biografija uredi
Pedro de Alvarado rođen je u Badahosu, Ekstremadura, u istoj provinciji i samo godinu dana posle Ernana Kortesa. Alvaradovi roditelji pripadali su osiromašenoj klasi hidalga, najnižeg sloja španskog plemstva. Godine 1510. on i njegova četiri brata su otplovili u Novi svet i nastanili se u Santo Domingu. Sledeće godine (1511) Alvarado je učestvovao u osvajanju Kube, u službi Dijega Velaskeza, koji je postao njen prvi guverner. Sledećih osam godina imao je plantažu i enkomijendu Indijanaca, ali izgleda da je pokazao malo interesovanja za njih. Sa Kube, Velaskez je organizovao tri ekspedicije na kontinent, sa ciljem da stvori nove kolonije. Prva ekspedicija, koju je predvodio Fransisko Ernandes de Kordoba, istražila je 1517. istočnu obalu Jukatana ostvarila prvi kontakt sa civilizacijom Maja,[3] ali su je potukla lokalna indijanska plemena. Alvarado je kao kapetan broda učestvovao u drugoj ekspediciji, koju je 1518. poveo Huan de Grihalva, koja je u suštini išla tragom prve ekspedicije u Zaliv Meksika. Iako ni druga ekspedicija nije uspela da zauzme nove kolonije na kontinentu, Alvarado je uspeo da privuče pažnju guvernera Velaskeza, i dobio je zapovedničko mesto u trećoj ekspediciji, koju je 1519. poveo Ernan Kortes.[1]
Osvajanje Meksika uredi
U ekspediciji kou je 1519. poveo Ernan Kortez da osvoji Meksiko, Alvarado je bio drugi zapovednik. Dobar konjanik i govornik, bio je hrabar ali brzoplet.[1] Kortes ga je ostavio na čelu španskog garnizona koji je ostao u Tenočtitlanu, dok je Kortes otišao da se suoči sa rivalskom ekspedicijom Panfila de Narvaeza. Tokom proslave verskog praznika, uplašio se da će izbiti pobuna i naredio je nemilosrdni pokolj oko četiri stotine meksičkih plemića, akciju koja je izazvala opšti ustanak protiv Španaca i za koji je Alvarado bio univerzalno osuđen. Bio je jedan od retkih preživelih u zaštitnici tokom španskog bekstva iz grada 30. juna 1520, događaja poznatog kao Tužna noć (šp. Noche Triste). Kasnije je predvodio jednu od tri jedinice koje su uspešno opsedale Tenočtitlan, okončavši osvajanje Meksika 1521.[2]
Osvajanje Gvatemale uredi
Drugi deo Alvaradovog nemirnog života kao konkvistadora karakterišu sve nezavisnije akcije. U ime Kortesa predvodio je ekspedicije za pokoravanje nove teritorije južno od Meksiko Sitija. Godine 1523. osvojio je Gvatemalu i oblast Sokonusko, pokorio Indijance Kakčikel, Kiče i Cutuhil i sledeće godine osnovao grad Santjago de los Kabaljeros. Kao novoimenovani general-kapetan Gvatemale, proveo je naredne dve godine u žestokoj borbi da obezbedi kontrolu nad prostranim područjem koje se proteže do današnjeg Salvadora. Godine 1527. vratio se u Španiju da iznese svoje podvige na dvoru Karla V i da se suprotstavi optužbama svojih neprijatelja. Njegov boravak na dvoru je bio uspešan, što je rezultiralo viteškim zvanjem i imenovanjem za guvernera Gvatemale. Oženio se Franciskom de La Kuevom, ženom iz visokog plemstva, koja je umrla po dolasku u Novu Španiju 1528. godine.[2]
Neuspele ekspedicije uredi
U Gvatemali mu je ubrzo dosadila funkcija, i nakon vesti o fantastičnom bogatstvu u Peruu, okupio je veliku flotu sa pet stotina ljudi koji su napustili Gvatemala Siti krajem 1533. Da bi izbegao sukob sa Fransiskom Pizarom, Alvarado je otišao u Kito, uz hrabro i naporno prelaženje džungle i Anda. Ova naporna i skupa ekspedicija se pokazala beskorisnom jer je Dijego de Almagro već zauzeo to područje za Pizara, a Alvarado se vratio u Gvatemalu praznih ruku nakon što je prodao svoju armadu Pizaru za 100.000 pezosa. Alvarado je zatim nakratko nastavio svoju dužnost guvernera, ali je naišao na protivljenje lokalnih činovnika.[2]
Godine 1536. vratio se u Španiju. Još uvek pod kraljevskom naklonošću, potvrđen je za guvernera i oženio se sestrom svoje pokojne supruge, Beatriz. Nakon nekoliko godina kao guverner, formirao je još jednu ekspediciju od dvanaest brodova da istražuje Začinska ostrva u Pacifiku, ali ubeđen od Antonija de Mendoze, vicekralja Meksika, da udruže snage, preusmerio je svoje napore da pronađe nedostižnih sedam gradova Cibola. Spremao se da se ukrca morem kada ga je pozvao guverner Nove Galicije, Kristobal de Onjate, da pomogne u gušenju indijanskog ustanka. Blizu Nočistlana je bio pregažen konjem i preminuo 24. juna 1541. godine.[2]
Izvori uredi
- ^ a b v g Díaz del Castillo, Bernal; Burke, Janet; Humphrey, Ted (2012). The true history of the conquest of New Spain. Indianapolis, Indiana: Hackett Pub. Co. str. XIII—XXXVIII. ISBN 978-1-60384-290-7.
- ^ a b v g d Bedini, Silvio A., ur. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia. Basingstoke, Hants: Macmillan. str. 17. ISBN 978-0-333-55899-7.
- ^ Djurant, Vil (2000). REFORMACIJA: istorija evropske civilizacije od Viklifa do Kalvina 1300-1564. Beograd: Narodna knjiga - Alfa. str. 817.