Perper (računska novčana jedinica)
Perper (perpera) je zamišljena, idealna obračunska novčana jedinica u srednjovekovnoj Srbiji. Perperom se nisu vršila plaćanja. Plaćalo se dinarima, a brojalo u perperima. Perper je prvobitno zasnovan na vrijednosti vizantijskog zlatnog novca, prihvaćen u srpskoj državi od Mlečana početkom XIII vijeka (dok još nije bilo početo sa kovanjem domaćeg novca). Sa pojavom srpskog novca, sredinom XIII veka, obračunska vrednost perpera (preuzeta od Dubrovčana) iznosila je 12 srebrnih dinara. Kao takav, perper se javlja u srpskim pisanim spomenicima, redovno od doba kralja Milutina. Izrazom „perper“ u Vizantiji („vizantijski perper“) je nazivan i jedan stvarno kovani novac - vizantijski čunkasti zlatnik „nomizma“, uveden krajem XI vijeka (kovan najčešće u „elektrumu“: mešavini zlata i srebra). U srpskim pisanim spomenicima iz XIII i XIV veka, nema pomena vizantinskog perpera kao prometnog sredstva, već se navodi srpski perper kao računska novčana jedinica.
Razlozi za uvođenje perpera uredi
Još kod starih Grka, merna jedinica su bili volovi, mada su plaćanja vršena gotovim novcem. Bez dinara ne bi bilo ni perpera kao merne jedinice. Ni Srbija ni Dubrovačka republika, kao ni mnoge evropske srednjovekovne države – nisu kovale zlatni novac. Zahvaljujući „solidu“ ili „perperu“, postojala je u trgovačkoj Evropi standardna mera vrednosti, koja je mogla da menja svoju vrednost u srebru isključivo prema vrednosti zlata. Na primer, mletački je zlatni novac, dukat (cekin) u prvoj polovini XIII veka vredeo dva solda (ili dva perpera) odnosno 24 srebrna dinara, da bi vek kasnije vredeo tri solda (ili tri perpera) odnosno 36 srebrnih dinara.
Perper u funkciji mere vrednosti uredi
U prometu, ukoliko je cena bila preko 12 dinara, nije se računalo u srebrnim dinarima, već samo u perperima (perperama). Tako su, po dostupnim nam izvorima, u srednjem veku cene u perperima za pojedine robe i usluge iznosile, na primer: lekar na dvoru kralja Dušana je imao godišnju platu od 400 perpera (odnosno 4800 dinara) mornar 30, župski kapetan 90, majstorski sluga 6. Jedan dukat je vrednovan 2 perpera (24 dinara) jedan konj 30 perpera, jedna svinja 1 perper (12 dinara) brav pola perpera (6 dinara) i dr. Visina osnovnog carskog poreza, takse za primopredaju poklona, globe za razne prestupe i ostali slučajevi plaćanja, propisani u Dušanovom zakoniku (17 članova) navedena je u perperama. Kao primer, možemo navesti i to da se kralj Milutin obavezao 1296. godine, da daje godišnju novčanu subvenciju od 100 perpera (1200 dinara) manastiru Sv. Nikola, u Vranjini, na Skadarskom jezeru, a prilikom obnavljanja manastira Sv. Đorđa, blizu Skoplja, zapisano je da je kupio imanje (od Nikole, sina popa Dimitra Devtereva) za 200 perpera (2400 dinara) kuću (od Dima, sina Kondeva) za 10 perpera (120 dinara) i za 20 perpera (240 dinara) kuću od Manojla Kukljeva.
Dinar u funkciji mere vrednosti uredi
Dinar je u srednjovekovnoj Srbiji imao funkciju mere vrednosti samo u slučajevima kada se radilo o sumama manjim od perpera (12 dinara). Tako je po Zakoniku cara Dušana (čl. 18) za prenos pojedinih poklona trebalo platiti taksu navedenu u perperima (3 perpera za zemlju ili mlin, 1 perper za konja) dok su za druge poklone, vrednosti manje od perpera određene takse u dinarima (6 dinara za kobilu, 4 dinara za govedo, 2 dinara za brava). Taksa za uzimanje tužbe u postupku, iznosila je šest dinara.
Literatura uredi
- Slavica Moravčević:Zlatni sjaj perpera, Večernje novosti, Beograd,2010.
- Dr Dragana Gnjatović, Dobri i zli dinari, Jugoslovenski pregled, Beograd,1998.g.