Petar Smiljanić

Petar Smiljanić je bio srpski arambaša rođen u Lici u mestu Udbina. Petar je prešao u Dalmaciju zajedno sa svoja četiri sina Matom, Jovanom, Filipom i Ilijom. U Dalmaciji je postao mletački podanik.

Grb porodice Smiljanić

Borbe protiv Turaka

Petar se najviše istako u zauzimanju Zemunika, Novigrada, Obrovca, Nadina, Vrane. Petar je takođe u avgustu 1647. godine predvodio napad svojih konjanika na Gračac u Lici, koji je tom prilikom bio zapaljen. Iste godine Petar je razorio most na rijeci Krki (most Nezven), koji su Turci ponovo podigli. Zbog svojih ratnih zasluga providur Fascolo imenovao ga je glavnim svih uskočkih bukovačkih Srba, dajući mu ujedno ovlašćenje da može presuđivati u manjim međusobnim sporovima povjerenih mu Srba.

Smrt

Zadnji Petrov podvig bio je napad na Ribnik u Lici. Rukovodilac poduhvata bio je knez Posedarski. Petar je zapovjedao odredom od 1000 ljudi, a njegov sin Ilija četom od 100 ljudi. U toj borbi (1648), poginulo je više desetina ljudi, a među njima i Petar Smiljanić.

Literatura

1. A. Kuzmić, "Smiljanići" , Narodni list, 5-6, Zadar, 1976.
2. Bogumil Hrabak, "Smiljanići od Zadra sokoli", Beograd, 1953, str. 26.
3. T. Petranović, "Smiljanići", Srpsko dalmatinski magazin, br. 48, Zadar, 1841, str. 42-28. O Smiljanićima je mnogo pisano i o tome postoji ogromna arhivska i bibliotečka građa. Veliki dio te građa izdao je Boško Desnica.
4. T. Petranović, "Istorija familije Smiljanić", Srpsko dalmatinski magazin, 45, Zadar, 1841, str. 43.