Peter Handke
Peter Handke (nem. Peter Handke; Grifen, 6. decembar 1942) austrijski je književnik i aktivista, nemačko-slovenačkog porekla.
| Peter Handke | |
|---|---|
 Peter Handke, 2006. godine | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Peter Handke |
| Datum rođenja | 6. decembar 1942. |
| Mesto rođenja | Grifen, Treći rajh (danas Austrija) |
| Nagrade | Nobelova nagrada za književnost |
| Potpis |  |
Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu. Prva objavljena književna aktivnost je publikacija Fackel (baklja) kod katoličke škole za dečake u Tancenbergu. Za vreme studija u Gracu pridružuje se književnoj grupi Forum Gradski park (Forum Stadtpark) i objavljuje u magazinu Manuskripte. Nakon objave njegovog prvog romana „Stršljeni“ (Die Hornissen) u leto 1965, napušta studije da bi se potpuno posvetio pisanju.
Živeo je u Gracu, Diseldorfu i Berlinu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD. Trenutno živi u Francuskom Šavilu.
Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2019. godine, koja mu je dodeljena na svečanosti 10. decembra 2019. godine.[1]
Stvaralaštvo uredi
Rođen je u Grifenu u Koruškoj 6. decembra 1942. godine. Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu, a studije je započeo u Gracu. Prvi roman „Stršljeni” objavio je u leto 1965, pa napustio fakultet da bi se potpuno posvetio pisanju.
Pažnju na sebe skrenuo je 1966. godine, kada je na Prinstonu u Njujorku optužio literarnu Grupu 47 za „opisnu impotenciju”. Neposredno posle praizvedbe u Frankfurtu, u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u čuvenom Rasovom pozorištu, predstavu „Psovanje publike”, koja je i danas na repertoaru KPGT-a u Beogradu, postavio je Pit Teslić.[2]
Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka vidljivost mu na svetskoj literarnoj sceni donose i romani „Levoruka žena”, „Kratka pisma za duga rastajanja” i mnogi drugi. Handke je stvorio više od 70 proznih radova i dvadesetak pozorišnih dela, a oprobao se i kao liričar, esejista, scenarista, prevodilac i režiser. U teatrima širom sveta već decenijama se igraju predstave prema njegovim tekstovima, a to su „Kaspar”, „Psovanje publike”, „Putovanje u sonornu zemlju”. Roman „Golmanov strah od penala”, koji je ušao u školsku lektiru, ekranizovao je Vim Venders, a Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja „Nebo nad Berlinom”.
Osim u Gracu i Berlinu, živeo je u Diseldorfu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i Sjedinjenim Državama. Od 1990. živi u gradiću Šavilu u Francuskoj, 12 kilometara jugozapadno od Pariza.
Handke i Srbija uredi
Handke je odavno vezan prijateljstvom sa Srbima. 1996. godine je putovao u BiH i napisao žestoko osporavani esej „Pravda za Srbiju”, u kojem se zalagao za diferencirani pristup zapadnih zemalja i protiv svaljivanja krivice samo na srpsku stranu. Nakon toga, Handke je „preko noći” prognan iz globalne intelektualne zajednice u ekskomunikaciju u kojoj se do danas nalazi. Posle prvog eseja sledila su dalja dela na tu temu.
Početkom aprila 1999. sa početkom bombardovanja Jugoslavije, Handke je otputovao u Srbiju, u znak protesta vratio Bihnerovu nagradu i iščlanio se iz Katoličke crkve.[3] Od nemačkog ministra Rudolfa Šarpinga je zahtevao da mu vrati sve njegove knjige.[4]
Handkeovi eseji o Srbiji spadaju među najtemeljnije i najsadržajnije kritike medija pisane poslednjih godina. Srbija je za njega samo metafora, povod za njegove literarne i filozofske rasprave o „derealizaciji sveta”. Za razliku od njegovih kolega i neprijatelja, koji su okrenuli leđa Balkanu i, sasvim u trendu, ustaju protiv rata u Iraku, Handke je ostao dosledan: Srbiji kao ključnoj metafori za iskrivljavanje istine kroz medije.
Izabran je 1. novembra 2012. godine za inostranog člana SANU. Povelja o članstvu mu je uručena 9. aprila 2013. godine.[5]
Dobio je 29. maja 2013. posebnu plaketu 50. Disovog proleća i tom prilikom preveo pesmu „Možda spava” na nemački jezik, a rukopis poklonio gradskoj biblioteci u Čačku.[6]
Udruženje književnika Srpske proglasilo je Handkea svojim počasnim članom u decembru 2019. godine.[7]
U februaru 2020, na sceni teatra KPGT postavljena su Handkeova dela Veliki pad i Don Huan, u režiji Ljubiše Ristića.[8]
Dobitnik je „Velike nagrade Ivo Andrić” Andrićevog instituta u Višegradu za najbolju knjigu objavljenu u Srbiji ili Republici Srpskoj tokom 2020. godine za roman „Drugi Mač, Majska povest” u izdanju Lagune u Beogradu.[9]
Nagrada Hajnrih Hajne uredi
Peter Handke je i dobitnik nagrade Hajnrih Hajne, koju dodeljuje nemački grad Diseldorf (vrednost nagrade je 50.000 evra).
Nakon glasanja žirija 12:5 u korist Handkea došlo je do političkog suprotstavljanja nekih nemačkih političara. Handkeu je u odbranu tada stupilo društvo pisaca i odbacilo mešanje politike u kulturnu sferu, no Handke je zbog mešanja političara ipak odbio da primi nagradu što je i uvaženo pa nagrada 2006. godine nije dodeljena.
Otkup Handkeovog arhiva uredi
O značaju Handkeovog rada govori i podatak da su austrijske institucije Književni arhiv i Narodna biblioteka za 500.000 evra otkupile rukopise i materijale iz poslednje dve decenije njegovog stvaralaštva.[10] Takođe, on je početkom 2008. godine stavio na raspolaganje 66 svezaka svojih dnevnika od 1966. do 1990. Književnom institutu u Marbahu za nepoznatu sumu.[11]
Nagrade uredi
Odlikovanja uredi
Orden Njegoša prvog reda (2008)[12]
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena (2020)[13]
Orden Republike Srpske na lenti (2021)[14]
Druge nagrade uredi
- 1973: Nagrada Georg Bihner[15]
- 1987: Nagrada Međunarodnog književnog festivala Vilenica[16]
- 2000: Nagrada Braća Karić[17]
- 2002: Američka nagrada za književnost[18]
- 2002: Počasni doktor, Univerzitet u Klagenfurtu[19]
- 2003: Počasni doktor, Univerzitet u Salcburgu[20]
- 2008: Nagrada Tomas Man[21]
- 2009: Nagrada Franc Kafka[22]
- 2009: Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”
- 2012: Milhajmska nagrada za dramaturgiju[23]
- 2014: Međunarodna nagrada Ibsen[24]
- 2018: Nestrojeva pozorišna nagrada za životno delo[25]
- 2019: Nobelova nagrada za književnost[26]
- 2020: Velika nagrada Ivo Andrić — Andrićev institut u Višegradu
Izvori uredi
- ^ „Peteru Handkeu uručena Nobelova nagrada za književnost: Srbija bila uz svog prijatelja”. Večernje novosti. 10. 12. 2019. Pristupljeno 10. 12. 2019.
- ^ „Peteru Handkeu uručena Nobelova nagrada za književnost”. RTRS. 10. 12. 2019. Pristupljeno 11. 12. 2019.
- ^ Radošević, Mirjana (15. 12. 2019). „Handke u „Politici” i Narodnom pozorištu u Beogradu”. Politika. Pristupljeno 19. 12. 2019.
- ^ Süddeutschen Zeitung, 15. maj 1999
- ^ „Peter Handke: Čistota još diše u Srbiji („Večernje novosti“)”. 9. april 2013. Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ^ Dragocena posveta Srbiji („Večernje novosti“, 19. jun 2013)
- ^ „Udruženje književnika RS proglasilo Handkea počasnim članom”. Politika. 12. 12. 2019. Pristupljeno 14. 12. 2019.
- ^ Golubović-Trebješanin, Borka (29. 1. 2020). „Od Puriše Đorđevića do Handkea u KPGT-u”. Politika. Pristupljeno 4. 2. 2020.
- ^ „"Velika nagrada Ivo Andrić" Peteru Handkeu”. RTRS. 23. 12. 2020. Pristupljeno 24. 12. 2020.
- ^ „Jahreszeiten des Schreibens („Neue Zürcher Zeitung“)”. 19. decembar 2007. Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ^ „Literaturarchiv: Marbacher Archiv erwirbt Handke-Tagebücher („Zeit online“)”. Arhivirano iz originala 06. 08. 2016. g. Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ^ „Orden vrijedi onoliko koliko vrijedi djelo”. Glas Srpske. 28. 1. 2009. Pristupljeno 9. 5. 2021.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Uručena odlikovanja povodom Dana državnosti”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-02-15.
- ^ „Predsjednica Srpske Handkeu uručila Orden Republike Srpske (FOTO)”. RTRS. 7. 5. 2021. Pristupljeno 7. 5. 2021.
- ^ „Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung - Awards - Georg-Büchner-Preis - Peter Handke”. www.deutscheakademie.de. Pristupljeno 11. 10. 2019.
- ^ „Kaj imata letošnja Nobelova nagrajenca za književnost s Slovenijo?”. Mladina.si.
- ^ „Award Laureates in 2000.”. www.karicawards.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2019. g. Pristupljeno 10. 10. 2019.
- ^ „Green Integer Books - America Awards”. www.greeninteger.com. Pristupljeno 11. 10. 2019.
- ^ Handke wird Ehrendoktor der Universität Klagenfurt Wiener Zeitung. 5 Nov 2002. Retrieved 10 Oct 2019
- ^ Peter Handke ist bald zweifacher Ehrendoktor Der Standard. 13 June 2003. Retrieved 10 Oct 2019
- ^ Künste, Bayerische Akademie der Schönen. „Thomas-Mann-Preis der Hansestadt Lübeck und der Bayerischen Akademie der Schönen Künste”. Bayerische Akademie der Schönen Künste (na jeziku: nemački). Pristupljeno 10. 10. 2019.
- ^ „Společnost Franze Kafky - Cena Franze Kafky”. www.franzkafka-soc.cz. Pristupljeno 10. 10. 2019.
- ^ „Mülheimer Dramatikerpreis an Peter Handke - derStandard.at”. Der Standard (na jeziku: nemački). 8. 6. 2012. Pristupljeno 11. 10. 2019.
- ^ Controversial writer wins €300,000 Ibsen award Irish Times. 21 March 2014. Retrieved 27 March 2014
- ^ Peter Handke erhält Nestroy für sein Lebenswerk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2019) Die Presse. 10 October 2018. Retrieved 10 October 2018
- ^ Marshall, Alex; Alter, Alexandra (10. 10. 2019). „Olga Tokarczuk and Peter Handke Awarded Nobel Prizes in Literature”. The New York Times. Pristupljeno 10. 10. 2019.
Spoljašnje veze uredi
- Bibliografija, zbirka linkova (jezik: nemački)
- Handke: Srbija je najvernije ogledalo sveta („Večernje novosti“, 7. oktobar 2012)
- U Srbiji me svi poznaju, a niko me nije čitao („Politika”, 11. jun 2017)
- Peter Handke o dve tragične epizode koje su ga odredile kao pisca („Večernje novosti”, 8. decembar 2019)
- Peter Handke: Pravda za Srbiju („Večernje novosti”, feljton, februar 2020)[mrtva veza]
- Handke najavljuje dolazak, sumorne dane pandemije provodi na svom posedu u Šavilu („Večernje novosti”, 16. oktobar 2020)
- Muharem Bazdulj - „Majstor svitanja“ (KCNS, decembar 2023)
