Petljakov Pe-3

Petljakov Pe-3
	Avion Petljakov Pe-3 u letu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1941.
Uveden u upotrebu	1941.
Povučen iz upotrebe	1945.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Sovjetski Savez VVS
Broj primeraka	360
Dužina	12,60
Razmah krila	17,60
Visina	3,93
Površina krila	40,50
Prazan	5.730
Normalna poletna	7.880
Klipno-elisni motor	2 х Климов М105Р (ВК-105ПФ2)
Snaga	2 x 808 (890) kW
Brzina krstarenja	440 km/h
Maks. brzina na Hopt	535 km/h
Dolet	2.150 km
Plafon leta	8.600 m
Brzina penjanja	555 m/min

Petljakov Pe-3 (rus. Петляко́в Пе-3) je sovjetski teški lovac (visisnski lovac velikog doleta, lovac bombarder, jurišnik, noćni lovac i izviđač) projektovan i korišćen u toku Drugog svetskog rata. Avion je bio dvomotorni, dvosedi, monoplan niskokrilac potpuno metalne konstrukcije. Avion je prvi put poleteo 1941. godine^[1]^[2].

Projektovanje i razvoj

Vladimir Petljakov - bista

Crtež aviona Petljakov Pe-3 u tri projekcije

Motor Klimov VK-105PF aviona Petljakov Pe-3

Za vreme robijanja V.M.Petljakov je sa svijim saradnicima projektovao visinskog lovca dalekog doleta za pratnju teških bombardera. Nakon uspešnog testiranja prototipa ovog lovca, koja su počela 22. decembra 1939. godine, usledio je nalog da se od njega napravi obrušavajući bombarder. Projektovanje i otpočinjanje serijske proizvodnje bombardera odložilo je na neko vreme rad na visinskom lovcu koji je imao radni naslov VI-100. Kada su se stekli uslovi za nastavak radova na projektu lovca, pošlo se od imperativa da se on maksimalno unificira sa obrušavajućim bombarderom Pe-2, koji se umeđuvremenu već seriski proizvodio. Tako je nastao avion Pe-3 koji je prvi put poleteo 7. avgusta 1941. S obzirom da je rat već počeo (22.07.1941.) na osnovu zahteva vojske i vazduhoplovstva avion je prilagođavan zahtevima koji su dolazili direktno sa fronta, tako da je avion vrlo brzo postao višenamenski^[3].

Tehnički opis

Pe-3 je niskokrilni dvomotorni avion potpuno metalne konstrukcije. Tehnički opis je napravljen na osnovu izvora^[3]^[4]^[5]

Trup aviona je konstruisan kao centroplan (trup, središni deo krila, motori i stajni trap predstavljaju jednu konstruktivnu celinu), okruglog je poprečnog preseka, monokok izvedbe napravljene od aluminijumske legure kako noseća konstrukcija tako i obloga. Rezervoari za gorivo su se nalazili u trupu aviona (prostor za bombe), u centralnom delu krila i u gondolama motora.

Pogonska grupa: Najčešće korišćen motor kod aviona Pe-3 je bio vodom hlađen linijski 12-to cilindrični motor V rasporeda cilindara Klimov M-105 PF snage 890 kW (1.210KS) sa centrifugalnim kompresorom. Svaki motor je bio snabdeven trokrakom metalnom elisom promenljivog koraka. Hladnjaci za vodu se nalaze u krilima aviona a za ulje u gondolama ispod motora. U toku proizvodnje ovog aviona ugrađivani su različiti motori od linijskih do radijalnih vazduhom hlađeni.

Krila su oblika jednakokrakog trapeza sa zaobljenim krajevima. Takođe su metalne konstrukcije od aluminijumskih legura i obloga od aluminijumskog lima zakovane zakivcima. Zakrilci su eliminisani kao nepotrebni a krilca, elereoni su iste konstrukcije kao i krila.

Repne površine: Ovaj avion je tip monoplana, sa duplim vertikalnim stabilizatorima i kormilima pravca. Horizontalni stabiolizatori imaju pozitivan diedar, nagnuti su prema horizontalnoj ravni, što povećava stabilnost aviona u letu. Vertikalni i horizontalni stabilizatori su konzolni, imaju metalnu konstrukciju sa oblogom od aluminijumskog lima. Kormila pravca takođe imaju metalne okvire obložene al-limom. Kormilo dubine ima zavarene okvire od čeličnih cevi i limenu oblogu.

Stajni trap je bio uvlačeći, prednji točkovi su bili opremljeni hidrauličnim kočnicama i nisko pritisnim gumama. Točkovi su se u toku leta uvlačili unazad u gondole ispod motora pomoću hidrauličnog uređaja. U nogama stajnog trapa su se nalazili uljni amortizeri. Ispod repa se nalazio klavirski gumeni uvlačeći točak.

Naoružanje

Streljačko naoružanje se sastojalo napred od jednog ili dva topa ŠVAK kalibra 20 mm i dva mitraljeza BK kalibra 2 h 12,7 mm, i odbrambeni nazad: jedan mitraljez BT kalibra 1 h 12,7 mm i jedan mitraljez ŠKAS kalibra 1 h 7,62 mm. Bombardersko naoružanje: avion je mogao da nosi bombe ukupne težine 700 kg (2x250 kg; + 2x100kg). Raketno naoružanje uključivalo je šest lansera za projektile PC-132 (po tri ispod svake krilne konzole).^[3]^[6]

Naoružanje aviona: Petljakov Pe-3
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa	1 ili 2 ŠVAK
Broj granata	250
Kalibar	20 mm
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza	2BK x 12,7 i 1BT h 12,7 i 1ŠKAS h 7,62
Broj metaka	2x150 i 1h150 i 1h750
Kalibar	3 h 12,7 i 1 h 7,62 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe	2 x 250 + 2 x 100
Ukupna masa	700 kg
Broj tačaka za podvešavanje	4
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa	PC-132 ili PC-82
Broj podvešanih raketa	6 ili 8

Verzije

VI-100 - visinski lovac prototip, prvi put poleteo 22. decembra 1939., na opitovanju je pokazao sledeće karakteristike: dolet od 1400 km, brzinu od 535 km/h i plafon od 12.000 m, kasnije transformisan u obrušavajući bombarder Pe-2, .
Pe-3 – za razliku od Pe-2: uklonjeni su zakrilci kočnica, naoružanje se sastojalo od dva topa 20 mm ŠVAK, dva mitraljeza 12,7 mm, dva mitraljeza 7,62 mm u nosu i jednog mitraljeza kalibra 12,7 mm u leđnoj kupoli^[4].
Pe-3bis - noćni lovac (oko 300 izgrađenih) naoružan jednim topom 20 mm ŠVAK, jednim mitraljezom 12,7 mm i tri mitraljeza 7,62 mm u nosu; u kasnijim modelima naoružanje se sastojalo od dva topa 20 mm ŠVAK, tri mitraljeza 12,7 mm i dva mitraljeza 7,62 mm; odeljak za tri bombe težine 100 kg i podkrilne lansirne šine za osam projektila RS-82 (četiri za napred i četiri za lansiranje unazad)^[5].
Pe-3M - je lovac sa dva sedišta iz 1943. godine sa motorima VK-105PF i naoružanjem koji se sastoji od dva topa 20 mm ŠVAK, tri mitraljeza 12,7 mm i bombi do 700 kg.
Pe-3R - lovačka ili izviđačka verzija sa kamerama.

Operativno korišćenje

Iako zamišljen kao dnevni visinski lovac dalekog doleta namenjen za pratnju strateških bombardera Petljakov Pe-3 je vrlo brzo postao višenamenski avion koji se primeljivao kao: noćni lovac, lovac presretač, lovac bombarder, lovac izviđač i na kraju kao obični izviđač.

Prvobitno je Pe-3 korišćen za dnevne kopnene misije tokom bitke za Moskvu, ali se pokazalo da je to "skupo" zbog velikih gubitaka pošto je letelica bila neoklopna. Oklop i dodatni topovi su naknadno ugrađeni na postojeći avion kako bi bio efikasniji, ali evakuacija jedine fabrike koja je proizvodila Pe-3 (iz Moskve u Kazanj) u oktobru 1941. dovelo je do prekida proizvodnje i ograničenja broja raspoloživih aviona tako da su mnoge jedinice sovjetskog vazduhoplovstva koje su letele Pe-3 preoružane na druge avione^[3].

Nakon prvog noćnog bombardovanja Moskve tokom operacije Barbarosa, sovjeti su shvatili da im je potreban efikasan noćni lovac. Zbog kratkoće vremena Petljakov Pe-2 je izabran za modifikaciju kao najpogodniji dostupan avion. Bukvalno za nedelju dana od uspešnog brzog bombardera Petljakov Pe-2 napravljena je noćna borbena verzija Pe-3 koju je Sovjetski Savez koristio tokom Drugog svetskog rata. Njegove osobine i upotreba pratili su uporediv put sa onima koje su koristili nemačka Luftvafe sa Junkers Ju 88 i Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo sa De Havilland Moskitom.

Iako je proizvodnja ovog aviona nekoliko puta zaustavljana i ponovo pokretana, (zbog proizvodnje prioritetnih aviona) avion Pe-3 je ostao u službi sve vreme tokom Drugog svetskog rata. Većina kasnijih serija je isporučivana izviđačkim jedinicama jer se avion pokazao kao izvanredan izviđač. Proizvodnja ovog aviona je trajala od 1941 do 1944. godine a ukupno je proizvedeno 360 primeraka^[7].

Zemlje koje su koristile avion

SSSR
Finska

Vidi još

Reference

^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2023. g. Pristupljeno 07. 03. 2023.
^ Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0
^ ^a ^b ^v ^g http://www.airwar.ru/enc/fww2/pe3.html
^ ^a ^b https://wiki.warthunder.com/Pe-3
^ ^a ^b https://wiki.warthunder.com/Pe-3bis
^ https://airpages.ru/eng/ru/pe3.shtml
^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=630

Literatura

Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0.
Haruk A.I. Istrebiteli Vtoroй Mirovoй. Samaя polnaя эnciklopediя. — M.: Яuza, ЭKSMO, 2012. — 368 s. — 1500 эkz. — ISBN 978-5-699-58917-3.
«Aviaciя i kosmonavtika». 5-6.98 g.
Redkollegiя. Tяžёlыe istrebiteli vtoroй mirovoй voйnы. Častь 1. Samolёtы SSSR. Aviacionnый sbornik №18 (priloženie k bюlletenю CAGI "Tehničeskaя informaciя"). — Izdatelьskiй otdel CAGI. — 2003. — 60 s.
Gordon, Yefim (2008). Soviet Airpower in World War 2. Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-304-4.
Smith, Peter C. (2003). Petlyakov Pe-2 'Peshka. Ramsbury, Marlborough, Wiltshire, UK: Crowood Press. ISBN 1-86126-588-3.
Wilfried Kopenhagen: Sowjetische Jagdflugzeuge. Transpress, Berlin 1985, S. 116/117 (VLN 162-925/145/85).
Flugzeugtypen der Welt. Modelle, Technik, Daten. Bechtermünz, Augsburg 1997, ISBN 3-86047-593-2, S. 728, 729
Malcolm Passingham and Waclaw Klepacki, Aircraft in Profile No. 216 Petlyakov Pe-2 and Variants, Windsor, Berkshire, UK, Profile Publications Ltd., 1971
Khazanov, Dmitri. Soviet Combat Aircraft of the Second World War, Volume Two: Twin-Engined Fighters, Attack Aircraft and Bombers. Midland Publishing, Earl Shilton 1998. ISBN 1-85780-084-2.

Spoljašnje veze

[1] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2023. g. Pristupljeno 07. 03. 2023.

[2] Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: ruski). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0

[airwar-3] v ^g http://www.airwar.ru/enc/fww2/pe3.html

[Pe-3-4] ttps://wiki.warthunder.com/Pe-3

[Pe-3bis-5] ttps://wiki.warthunder.com/Pe-3bis

[6] ttps://airpages.ru/eng/ru/pe3.shtml

[7] ttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=630

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]