Pet kosmičkih usmerenja
Pet kosmičkih usmerenja (kineski: 五行; pinjin: wǔxíng), takođe poznatih pod nazivom Pet elemenata, Pet pravaca kretanja ili Pet evolutivnih faza, jesu petostruka konceptualna shema koju koriste mnoge tradicionalne kineske nauke da bi objasnile široki spektar fenomena, od kosmičkih ciklusa do interakcije između unutrašnjih organa, i od smenjivanja političkih režima do svojstava do osobina lekovitih biljaka. "Pet elemenata" su: vatra (火 huo), voda (水 šuei), drvo (木 mu), metal (金 đin) i zemlja (土 tu).[1]
Sistem pet faza korišćen je za opisivanje interakcija i odnosa između fenomena. U drugom i prvom veku pre nove ere tokom dinastije Han, ovaj sistem je bio korišćen u mnogim oblastima rane kineske misli, uključujući naizgled različita polja poput feng šuija ili astrologije, tradicionalne kineske medicine, muzike, vojne strategije, i borilačkih veština. Sistem se i dalje koristi kao referenca u nekim oblicima komplementarne i alternativne medicine i borilačkih veština.
Naziv uredi
Pet kosmičkih usmerenja je naziv koji je uzet za prevod kineskog "Wǔ zhǒng liúxíng zhī qì" (五種流行之氣), skraćeno ''ву синг'' 五行.
Vu jeste broj pet, dok Sing ima višestruka značenja. Izvorno predstavlja piktografsku sliku raskrsnice puteva bez vidljivih prepreka. Njima se sve kreće, oni se ''укрштају и преливају'' један у други, и то се збива по природи самих ствари. Њихове особине су потекле из самог устројства ''путева Васељене''. Zbog ovoga je bolje za sing uzeti kao za prevod: pravci usmerenja, kretanje, preplitanje puteva Vaseljene, itd. Kao produžena ili prenesena značenja, za sing se pominju i značenja: zakoni, putevi, prolazi, načini, forme, kretanja i promene.
Stoga je izraz vu sing najmanje ”pet elemenata”, a mnogo više ”elementarni zakoni kretanja i promene pet počela-tvari Vaseljene” ; ”pet puteva Vaseljene kojima mora da prođe sve ako želi da dospe u tačku uprizorenja”; '''pet puteva Vaseljene koji se u određenoj tački ukrštaju i kojima nužno prolaze sva živa bića”, itd.[1]
Neki od Mavangdui zapisa na svili (ne kasnije od 168. g.p.n.e.) takođe predstavljaju vu sing kao ''пет врлина'' ili vrste aktivnosti.[2] U okviru tekstova kineske medicine, vu sing se takođe naziva i vu jun (五運 wǔ yùn) ili se koristi kombinacija dva karaktera (Wu Xing-Yun), čime se ukazuje na povezanost sa pet ”godišnjih doba” (četiri godišnja doba plus jedno).
Istorija uredi
Najverovatnije se u dinastiji Šang (Shang,1800-1100. g.p.n.e.) začela slika o Pet kosmičkih usmerenja. U spisu Knjiga istorije Šanga stoji:
Voda i vatra su nužni u ishrani ljudi; metale i drvo narod svakodnevno koristi; zemlja je majka svih stvari, ona sve prehranjuje i održava; sve je to dato ljudima na upotrebu.
U konfucijanski obojenom spisu Cuodžuan (Zuozhuan) stoje sledeće reči:
Nebo (Vaseljena, priroda) je rodilo pet tvari; ljudi ih moraju upotrebiti (da bi živeli); ukoliko samo jedan od njih nedostaje, nemoguće je ustanoviti bilo kakvo postojanje.
U spisu Guoju (Guo yu) pominje se da Nebo ima ”šest ćija'' (јин, јанг, ветар, киша, тамно, светло), а да Земља располаже са ''пет усмерења'' (voda, vatra, drvo, metal i zemlja).
Već u periodu Proleća i Jeseni (8. v.p.n.e.) se govori o razvijenoj teoriji veza mikro i makro sveta po osi Pet komičkih usmerenja. A u periodu Zaraćenih država (475- 221. g.p.n.e.) dolazi do preplitanja i spajanja učenja o jin-jangu, Pet kosmičkih usmerenja i ćiju. Kao glavni zagovornik ovog pravca mišljenja pominje se izvesni Cou Jen.
Smene dinastija uredi
U to vreme je bilo uobičajeno da se i istorijsko kretanje objašnjava odnosima Pet kosmičkih usmerenja. Tako se za dinastiju Sja (Xia) vezivala priroda i ”sila drveta”; za dinastiju Šang priroda i ”sila metala”; dok je dinastija Džou (Zhou) imala prirodu i ''силу ватре''. Ценило се, у складу са устаљеним токовима Васељене, да ће династија која буде дошла после Џоу имати природу и ''силу воде''. На тај начин се смена динстаија и историјских периода бидела као космички ток чије се мене збивају по ''сценарију Небеског налога'' (tian ming), koji daleko nadilazi i samu snagu i volju bogova.
Prema političkom filozofu iz perioda Zaraćenih država Cou Jen-u (Zou Yan 鄒衍), svaki od pet elemenata poseduje personifikovanu vrlinu (de 德), koja ukazuje na predodređenu sudbinu (yun 運) dinastije. Takođe, ciklična sukcesija elemenata predstavlja smenu dinastija. Cou Jen tvrdi da Mandat neba potvrđuje legitimitet dinastije slanjem samo-manifestujućih znakova u ritualnim bojama (žuta, plava, bela, crvena i crna) koje odgovaraju elementu nove dinastije (zemlja, drvo, metal, vatra i voda).
Od dinastije Ćin (Qin) pa nadalje, većina kineskih dinastija poziva se na teoriju pet elemenata da bi legitimizovale svoju vladavinu.
Karakteristike uredi
Drvo uključuje u sebe ceo biljni svet; njegova osobina jeste da rađa, raste, razvija se stremeći ka gore i ka spolja; potrebno je puno svetlosti sunca i zahteva odgovarajuće prirodne uslove za svoj rast. Vraća se izvoru. Ima izuzetno veliku vitalnu snagu i, ako se ispune svi potrebni uslovi za njegov razvoj, dugo traje.
Vatra pri sagorevanju odašilje toplotu i sjaj; po prirodi stremi ka gore. Esencijalna je za kretanje vazduha i prirodu vode.
Zemlja majčinski prima sva bića u svoje okrilje; sve se iz njene ”utrobe” rađa. U sebi nosi neophodne esencijalne elemente za rast i razvoj svih živih bića. Po prirodi same stvari utiče na brojne promene.
Metali lako podležu manipulaciji, menjanju oblika i transformaciji. Hladni su. Najpre su otkriveni kalaj i bronza, iz tog razloga svi metali su poneli kao ''своју боју'' belo.
Voda je u tečnom stanju i ide ka dole. Ona po svojoj prirodi vlaži i ''поји'' sva bića. Ide ka hladnim mestima i ima moć da ugasi vatru.
Faze uredi
Pet faza traju po otprilike 72 dana i obično se koriste da opišu stanje u prirodi:
- Drvo / proleće: period rasta, koji stvara bogato drvo i vitalnost
- Vatra / leto: period bujanja, cvetanja, pun vatre i energije
- Zemlja: vreme između prelaznih sezonskih perioda ili odvojena sezona poznata pod nazivom Kasno leto ili Dugo leto
- Metal / jesen: period žetve i sakupljanja
- Voda / zima: period povlačenja gde preovladava mirovanje i skladištenje
Princip međusobnog rađanja(相生 xiāngshēng) uredi
Drvo rađa (hrani, podpaljuje) vatru
Vatra (iz lave) rađa zemlju
Zemlja rađa metal
Metal rađa (kondenzuje) vodu
Voda rađa (zaliva) drvo
Ovi odnosi podsticanja-rađanja se često u kineskom tumačenju Pet kosmičkih usmerenja opisuju odnosom majka ( mu-母 )-dete ( zi-子 ).
Princip međusobnog gašenja(相克 xiāngkè) uredi
Drvo sputava zemlju
Zemlja sputava vodu
Voda sputava vatru
Vatra sputava metal
Metal sputava drvo
Reference uredi
- ^ a b Pušić, Radosav (2012). Ptica u suncu : osnovi kineske civilizacije. Beograd: Čigoja štampa. ISBN 978-86-7558-944-0.
- ^ Sivin, Nathan (1987). Traditional Medicine in Contemporary China. Ann Arbor, MI: University of Michigan Press. ISBN 9780892640737.
Spoljašnje veze uredi
- Wu xing (Wu-Hsing)
- Chinese Buddhist Encyclopedia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2018)