Pimen Ugrešski
Pimen Ugreški (rođ. Pjotr Dmitrijevič Mjasnikov; 10 (22) avgust 1810, prema drugim izvorima 13 (25) avgust 1809 [1], Vologda - 17 (29) avgust 1880, Nikolo-Ugreški manastir, Moskovska gubernija) je bio arhimandrit Ruske pravoslavne crkve, dugogodišnji nastojatelj Nikolo-Ugreškog manastira, koji je pretvorio u jedan od najvećih duhovnih centara Moskovske oblasti[1].
| Pimen Ugrešski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10 (22) avgust 1810, prema drugim izvorima 13 (25) avgust 1809 |
| Mesto rođenja | Vologda, |
| Datum smrti | 17 (29) avgust 1880. |
| Mesto smrti | Nikolo-Ugreški manastir, Moskovska gubernija, |
| Religija | Ruska praoslavna crkva |
| Svetovni podaci | |
| Kanonizacija | 2004. |
| Praznik | 17./30. avgust |
Kanonizovan od strane Ruske pravoslavne crkve 2004. godine kao svetitelj.
Biografija uredi
Rođen je 10. avgusta 1810. godine u gradu Vologdi (prema dokumentarnim podacima, 13. avgusta 1809. godine). Bio je sin jedinac (osim ćerki, od kojih je jedna postala i monahinja) roditeljima Dmitrija Afanasjeviča i Avdotije Petrovne. Roditelji su bili bogati i pobožni ljudi, koji su poticali iz trgovačkog staleža; otac je bio crkveni starešina u svojoj parohiji.
Jedina Petrova učiteljica bila je „krojačica Pelageja Jegorovna“, koja ga je naučila da čita i piše. Svaki slobodan minut provodio je u crkvi; sa jedanaest godina je slobodno čitao Bibliju, čitao knjigu „Duhovna azbuka“ i sa 17 godina je već odlučio da se zamonaši. Godine 1830, u pustinji sedam gradova, upoznao je Dmitrija Brjančaninova. Duhovni razgovor sa kojim je ostavio snažan utisak na njega i konačno odobrio njegovu želju da se povuče u manastir. Nakon što je Dmitrij Brjančaninov u postrigu dobio ime Ignjatije, neko vreme je živeo kod Mjasnikovih, pošto su njegovi roditelji odbili da prime novopostriženog monaha[2].
U junu 1832. godine, Petar je došao u Kirilo-Novoezerski manastir, gde je tada nastojatelj bio iguman Arkadije, izabran na ovo mesto po uputstvu arhimandrita Teofana Novoezerskog, učenika monaha Teodora Sanaksarskog. Mladi iskušenik Petar bio je na poslušnosti kao pomoćnik podrumara i pripremao je odežde za službu.
Iste 1832. godine Petar Mjasnikov posetio je Ignjatija (Brjančaninova u manastiru Lopotov, čiji je bio rektor. Po odlasku, otac Ignjatije mu je dostavio pisma u Optinsku isposnicu – starcu Lavu i jeromonahu Ilariju, koji je u to vreme bio sveštenik u Optini, a sledeće godine, preselivši se u Optinsku isposnicu, postao je poslužitelj jeromonaha Ilarija.
Kada je 1834. godine, po preporuci igumana Ignjatija (Brjančaninova), jeromonah Ilarije postavljen za nastojatelja Nikolo-Ugreškog manastira sa uzdizanjem u čin igumana, on je sa svojim kelijarom stigao na novo mesto službe. U „Memoarima“ Pimen je pisao: „Pet i po godina sam ispravljao svoje kelijsko poslušanje kod oca Ilarija; Nisam imao posebnu ćeliju, a živeo sam u hodniku iza paravana koji su blokirali ugao i prozor. U nedostatku ljudi imao sam nekoliko poslušanja: bio sam 1) igumanov kelijar, 2) trpezar, 3) pogrebnik, a zbog nedostatka podrumara i 4) svečar.
Dana 26. marta 1838. godine, na Lazarevu subotu, iguman Ilarije postriže iskušenika Petra u monaški čin sa imenom Pimen u čast Pimena Velikog. 23. februara 1839. godine rukopoložen je u čin jerođakona, a 25. aprila 1840. godine u jeromonaha. 26. februara 1844. godine postavljen je za blagajnika.
Mitropolit Filaret (Drozdov) je 16. novembra 1852. godine poverio upravu nad manastirom. Prvo što je otac Pimen uradio na svojoj novoj funkciji bilo je uvođenje konaka u manastir, to je Mitropolit dugo tražio, ali se otac Ilarije protivio. 16. oktobra 1853. godine Nikolo-Ugreški manastir je pretvoren iz punopravnog u bogoslovski, a jeromonah Pimen je uzdignut u čin igumana i postavljen za nastojatelja manastira.
Trudom oca Pimena u manastiru je podignuto pet crkava: Nikolajevska saborna crkva 1843. godine, crkva Svete Marije Egipćanke 1851. godine, crkva Vaznesenja Gospodnjeg 1852. godine, a 1860. godine Pokrovska i Petrova crkva i Pavla Skita. Sve ih je osveštao mitropolit moskovski Filaret. Nekoliko dana pre smrti arhimandrita Pimena, u manastiru je postavljen grandiozni Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg.
Reference uredi
- ^ „Pímen Ugrešskiй (Mяsnikov): žitie, ikonы, denь pamяti”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-08-30.
- ^ „Svяtoй prepodobnый Pimen Ugrešskiй”. obitel-minsk.ru. Pristupljeno 2023-08-30.
- ^ „Pimen Ugrešskiй, arhimandrit, prp. + Pravoslavnый Cerkovnый kalendarь”. days.pravoslavie.ru. Pristupljeno 2023-08-30.