Piruz Hozroje
Piruz Hozroje (srednjopersijski: Peroz Hozroje), poznat kao Piruzan ili Firuzan, bio je moćan persijski aristokrata koji je bio vođa frakcije Parsig (persijska) koja je kontrolisala veći deo poslova Sasanidskog carstva za vreme građanskog rata u sasanidskoj državi 628-632. Ubijen je u bici za Nahavand 642.
Biografija
urediSasanidski građanski rat
uredi
Piruz se prvi put spominje 628. godine, kao jedan od zaverenika protiv Hozroja II. U ovom periodu Piruz je preuzeo vođstvo nad frakcijom Parsig, dok je Ispahbudan Faruh Hormizd preuzeo vođstvo nad Pahlav (partskom) frakcijom. Nakon svrgavanja Hozroja, njegov sin Kavad II postao je novi kralj Sasanidskog carstva. Piruz je tada izabran za njegovog vuzurg framadara (vezira ili premijera); navodno je po Kavadovom naređenju pogubio svu Kavadovu braću i polubraću. Kavad je tada sklopio mir sa Vizantijskim carstvom, koje je obnovilo sve izgubljene teritorije.
Međutim, ubrzo nakon ovih događaja, frakcije Parsig i Pahlav ušle su u sukob, koji je podelio resurse zemlje, a kasnije je rezultirao razornom kugom koja se proširila zapadnim Iranom, a koja je ubila polovinu stanovništva zajedno sa Kavadom II, kojeg je nasledio Ardašir III.[1] Piruza je nasledio Mah-Adur Gušnasp kao vuzurg framadar carstva, dok je Piruz ostao zapovednik kraljevske garde (hazarbed]).[2][3]
Godinu dana kasnije, Šahrbaraz, sa silom od 6.000 ljudi,[4] krenuo je prema Ktesifonu i opkolio grad. Međutim, Šahrbaraz nije uspeo da osvoji grad, pa je sklopio savez sa Piruzom. Takođe je sklopio i savez sa Namdarom Jušnasom, spahbedom Nirmuza.[3] Šahrbaraz je uz pomoć ove dve moćne ličnosti zauzeo Ktesifon i pogubio Ardašira III, zajedno sa njegovim ministrom Mah-Adhur Gušnasp-om, uključujući i druge sasanidske plemiće poput Ardabila. Četrdeset dana kasnije, Šahrbaraza je ubio Faruh Hormizd, koji je potom Boranduht, ćerku Hozroja II, doveo na presto.[5]
Boranduhtu je, međutim, svrgao Šapur-i Šahrvaraz, sin sestre Hozroja II Mirhrana i šahrbaraza. Ubrzo su ga svrgli Piruz i njegova frakcija, koji nisu priznali njegovo pravo na presto. On je krunisao Azarmidoht, sestru Boranduhta, za vladara Persije.[6] Da bi sklopio savez sa frakcijom Parsig i iskoristio vlast, Faruh Hormizd je zatražio od Azarmidoht da se uda za njega. Ne usuđujući se da odbije, Azarmidoht je ubila uz pomoć Mihranida Sijavahša, koji je bio unuk Bahrama Korbina, poznatog spahbed-a i nakratko šahanšah.
Ona je bila, međutim, ubijena od strane sina Rostama Farohzada, koji je potom vratio Boranduht na tron, koji je kasnije sazvao sastanak sa frakcijom Pahlav i Parsig, gde su obe frakcije pristale da rade zajedno. Piruz je, međutim, kasnije i sam zadavio Boranduht,[7] čime je okončan Parsig-Pahlav savez i nastavljeno njihovo neprijateljstvo. Rostamu i Piruzu, međutim, pretili su njihovi ljudi, koji su, kako kaže el-Tabari, rekli dvojici vođa frakcije da: "vas dvojca niste dostigli takav čin da će se Iran složiti sa vama u ovom mišljenju i da ćete ga izložiti propasti. Nakon Bagdada, Valašabada i Tikrita preostaje samo Ktesifon. Bože, ili se vas dvojca ujedinite, ili ćemo zaista započeti s vama. "Piruz i Rostam su se tada još jednom složili da zajedno rade i krunisali su Jezdigerd III, unuka Hozroja II, za novog kralja carstva.
Arapska invazija
urediGodinu dana kasnije, muslimanski Arapi započeli su osvajanje Persije. Bahman Džaduji, član frakcije Parsig, zajedno sa Andarzaharom, sukobio se sa Arapima u bici kod Valadže; oni su, međutim, poraženi. Nakon 6 sasanidskih poraza, Bahman je 634. godine uspeo da porazi Arape u bici kod mosta. Dve godine kasnije, Arapi su izvršili kontranapad zauzimanjem Kadisije, gde je Piruz komandovao zadnjom stražom sasanidske vojske. Sasanidi su poraženi, a mnoge ugledne ličnosti iz Irana, uključujući Rostama Farohzada i Bahmana Džaduija, ubijene su. Arapi su potom opkolili Ktesifon. Piruz je uspeo da preživi i zajedno sa Nahiraganom, Mihranom Razijem i Hormuzanom, uključujući ostale preživele, i pregrupisao se u Bavelu (Vavilon), gde su pokušali da odvrate arapsku vojsku, ali su ponovo poraženi.[8]
Ktesifon je ubrzo zauzet, a Piruz je pobegao u Džalulu, gde je počeo da podiže drugu vojsku. Kasnije se sukobio sa Arapima u bici kod Džalule 637. godine, gde je ponovo poražen, dok je Mihran Razi ubijen.[9] Piruz je potom pobegao u Mediju, gde se pregrupisao sa sasanidskim plemićima i borio se protiv Arapa u bici kod Nahavanda 642, gde je konačno ubijen.[10]
Reference
uredi- ^ SASANIAN DYNASTY, A. Shapur Shahbazi, Encyclopædia Iranica, (20 July 2005).[1]
- ^ Morony 2005, str. 92.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 180
- ^ ARDAŠĪR III, A. Sh. Shahbazi, Encyclopædia Iranica,(11 August 2011).[2]
- ^ Pourshariati 2008, str. 175
- ^ Pourshariati 2008, str. 204
- ^ Pourshariati 2008, str. 218
- ^ Morony 2005, str. 192.
- ^ Pourshariati 2008, str. 235
- ^ Pourshariati 2008, str. 242
Literatura
uredi- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Shapur Shahbazi, A. (1986). „ARDAŠĪR III”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 4. 4. 2014.
- Shapur Shahbazi, A. (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 4. 4. 2014.
- Morony, Michael G. (2005) [1984]. Iraq After The Muslim Conquest. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-315-7.[mrtva veza]
- Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6.