Википедија

Писма од Деда Мраза

Pisma od Deda Mraza (engl. The Father Christmas Letters) je kolekcija kratkih priča koja je Tolkin svakog decembra pisao svojoj deci i slao ih u ime Deda Mraza. Pisma je dopunjavao originalnim ilustracijama, a pisao ih je od 1920. do 1943. Sva pisma sakupljena su i prvi put objavljena posthumno 1976. godine, na treću godišnjicu Tolkinove smrti. Na srpskom jeziku prvi put su objavljena 2018. godine.[1] Knjiga sadrži originalne Tolkinove ilustracije i fotografije originalnih pisama.

Pisma od Deda Mraza
Naslovna korica prvog izdanja na srpskom jeziku (2018)
Nastanak
Orig. naslovThe Father Christmas Letters
AutorDž. R. R. Tolkin
IlustratorDž. R. R. Tolkin
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Sadržaj
Žanr / vrsta delaKnjiževnost za decu, Fantastika
Mesto i vreme
radnje		Severni pol; 1920—1943
Izdavanje
Datum1976. (srpsko izdanje 2018.)
Prevod
PrevodilacMilica Simić

Nastanak pisama uredi

Mnoga Tolkinova dela namenjena deci nastala su od priča koje je pričao svojoj deci, sinovima Džonu, Majklu, Kristoferu i ćerki Prisili. Jedna od najpoznatijih takvih priča je Tumaralo. Priče su uglavnom bile obične. Svega nekoliko je zabeležio, a samo mali broj je bio završen. Među njima su upravo i Pisma od Deda Mraza. Tolkin se od 1920. godine, kada je napisao prvo u seriji Pisama od Deda Mraza, u potpunosti zadovoljavao da bude pripovedač svojoj deci. Neki kritičari smatraju da su upravo zahvaljujući ovim pričama kasnije nastala njegova daleko ambicioznija dela: Hobit i Gospodar prstenova.[2]

Prvo pismo napisao je 1920, kada je njegov najstariji sin Džon (1917 – 2003) imao tri godine. Pisma su nastavila da stižu svakog Božića, sve do 1943, kada je njegovo najmlađe dete, ćerka Prisila (1929 – 2022), imala nepunih 14 godina.[3] Ponekada su deca pisma nalazila u kući posle posete Deda Mraza, a nekada ih je donosio i poštar. Deca su takođe pisala pisma Deda Mrazu, ostavljala su ih na kaminu i ona su nestajala kada nikog nije bilo u blizini.[4]

Nekada su ova pisma bila sasvim kratka, kao ona iz 1924. kada su i Majkl i Džon dobili po jedno, ali sa svega par rečenica.[5] Nasuprot tome 1932. stiže jedno zajedničko pismo, naslovljeno sa „Draga deco”, a u njemu na nekoliko strana ispisana uzbudljiva avantura ilustrovana pećinskim crtežima.[6] Nekih godina deca su dobijala još po jedno pismo, u oktobru (1931) ili novembru (1932), u kojima odgovara na pisma koja deca njemu pišu i pravi svojevrsni uvod za pismo koje će stići za Božić.[7]

Sadržaj pisama uredi

Svakog decembra Tolkinovoj deci stizala je koverta sa poštanskom markom i pečatom pošte Severnog pola. Nekada je svako dete dobijalo posebno pismo, a nekada je Deda Mraz pisao svima, pravdajući se time da je „užasno zauzet”.[8] Pisma su bila ispisana neobičnim drhtavim rukopisom, uz poneki crtež ili sliku. U njima je Deda Mraz Tolkinovoj deci pisao o čudesnim, smešnim i uzbudljivim doživljajima na Severnom polu i raznim zgodama i nezgodama koje su zadesile njega i njegove pomoćnike dok su deci pripremali poklone. Na primer:

  • kako su se njegovi irvasi razbežali i razbacali poklone na sve strane,
  • kako je Beli Medved, njegov glavni pomoćnik i uzročnik mnogih nevolja, propao kroz krov kuće i slomio nogu,[9]
  • kako se Deda Mraz izgubio u pećinama i morao hrabro da se bori sa goblinima koji su hteli da ukradu sve poklone za decu,
  • kako je Mesec pukao na četiri dela a Čovek s Meseca pao u baštu iza Deda Mrazove kuće...

Beli Medved je glavni Deda Mrazov pomoćnik, ali i vinovnik najvećeg broja nezgoda koje se dešavaju. Zato ga Deda Mraz u pismima često ogovara, pa Beli Medved na marginama dopisuje svoje komentare. Rukopisi Deda Mraza i Belog Medveda uvek se razlikuju.

Tolkin je u ovim pismima stvorio čitav jedan svet na Severnom polu. U početku Deda Mrazovo domaćinstvo čini samo Beli Medved, a kasnije Deda Mraz zapošljava i ličnog sekretara, vilenjaka Ilbereta.[10] Kako godine prolaze pojavljuju se snežni vilenjaci, crveni patuljci, Sneško Belić, pećinski medvedi. Tu su i Paksu i Valkotuka, sestrići Belog Medveda, koji su mu jedne godine došli u posetu i nikada više nisu otišli.[4]

Knjigu Pisma od Deda Mraza krase neodoljiva tolkinovska maštovitost, inventivnost i humor, a namenjena je ne samo deci, već i odraslim ljubiteljima Tolkinovog dela.[1]

Reference uredi

  1. ^ a b „Objavljena Tolkinova ”Pisma od Deda Mraza””. Art-Anima - Sajt posvećen promociji fantastične književnosti. 29. 11. 2018. Pristupljeno 18. 12. 2023. 
  2. ^ Skal 1998, str. 10
  3. ^ Tolkin 2018, str. 126
  4. ^ a b Tolkin 2018, str. 5
  5. ^ Tolkin 2018, str. 10-11
  6. ^ Tolkin 2018, str. 53-66
  7. ^ Tolkin 2018, str. 42, 51
  8. ^ Tolkin. „Pismo DŽ.R.R. Tolkina (koji se pretvara da je Deda Mraz) njegovim sinovima, 1925.”. Pristupljeno 19. 12. 2023. 
  9. ^ „Pisma od Deda Mraza”. Knjižare Delfi. Pristupljeno 19. 12. 2023. 
  10. ^ Barać, Milica. „Čitamo: „Pisma od Deda Mraza“ – Dž. R. R. Tolkin”. Shine magazin. Pristupljeno 19. 12. 2023. 

Literatura uredi

  • Tolkin, Dž. R. R. (2018). Pisma od Deda Mraza. Beograd: Publik Praktikum. ISBN 978-86-6035-585-2. Pristupljeno 18. 12. 2023. 
  • Skal, Kristina (1998). „Predgovor”. Tumaralo. Beograd: Mono i Manjana. str. 5—16. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Писма_од_Деда_Мраза&oldid=26974592”