Pismo Hajduk Veljka Petrovića
Pismo Hajduk Veljka Petrovića je naredba stara više od dve stotine godina, napisana u Negotinu 23. maja 1812. godine, pet dana pre zaključenja Bukureškog sporazuma između Rusije i Turske, a godinu dana pre čuvene pogibije Veljka Petrovića, srpskog vojvode, hajduka i junaka Prvog srpskog ustanka. Javnosti je postojanje pisma bilo nepoznato sve do 2018. godine, kada je zahvaljujući angažovanju Srđana Stojančeva stiglo u Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde je danas izloženo u okviru Zbirke Prvog srpskog ustanka, zajedno sa originalnim ustaničkim oružjem iz tog perioda.[1][2]
Istorijska pozadina uredi
Pismo potiče iz perioda ustanka Srba protiv Turaka (1804–1813). U leto 1811. godine Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, postavio je Hajduk Veljka za krajinskog vojvodu i uputio ga u Negotin. U isto vreme, za carinika u obližnjem Kladovu postavljen je mladi pisar iz Sovjeta, Vuk Karadžić.[3] Hajduk Veljko do tada je bio vojvoda Sokobanje i u Negotinskoj nahiji je od 1806, nakon oslobođenja Beograda, u nekoliko navrata uspešno ratovao protiv Turaka. U isto vreme vodio se i Rusko-turski rat (1806–1812), te su Srbi i Rusi zajedno vojevali protiv Turaka.
Na položaj ustaničke Srbije znatno je uticao sporazum između Rusije i Turske – Bukureški mir, zaključen 28. maja 1812. godine. Mir je bio posledica Kutuzovljevih vojnih uspeha (kraj 1811), a sklopljen je pred direktnom pretnjom Napoleonove invazije Rusije (24. jun 1812). Da bi skratila pregovore Rusija je ograničila svoje zahteve prema Turskoj, što je uticalo i na odredbe koje govore o Srbiji (čl.VIII). Između ostalog, u članu osam Porta je Srbiji donekle priznala samoupravu i obećala opštu amnestiju, a zauzvrat je dogovoreno da se srpska utvrđenja koja nisu Turcima od značaja poruše i da se u garnizone koji su postojali pre 1804. vrati turska vojska.[4] Takođe, Srbi bi kontrolisali upravu u svojim unutrašnjim pitanjima i prikupljanje i predavanje utvrđenog danka. Bukureštanski sporazum predstavlja prvi međunarodni ugovor u srpskoj istoriji u kome se moderna Srbija pominje kao subjekt.[4]
Srpski ustanici nisu bili obavešteni o ovim pregovorima, a po saznanju Karađorđe je odbio mir. Već sledeće 1813. godine, početkom juna, glavna turska sila udarila je na Srbiju sa tri strane: od Niša na Deligrad, od Bosne na Drinu i od Vidina na Negotin.[5]
Pismo Hajduk Veljka Petrovića potpisano je i pečatirano na dan 23. maja 1812. godine, upravo pet dana pre zaključenja Bukureškog mira.
Sadržaj pisma uredi
Nije poznatno da li je Hajduk Veljko Petrović bio pismen, te rukopis može pripadati i nekom od njegovih pisara, uostalom i Vuku Karadžiću, koji je upravo u tom periodu boravio u Negotinskoj krajini kao glavni pisar, o čemu je ostavio bogato svedočenje.[5][3][2] Sam sadržaj pisma jeste naredba kojom se stanovništvo navedenih mesta obavezuje da daje ustanicima novčanu pomoć i pomoć u namirnicama, takozvani „bir”. Hajduk Veljko ovlašćuje bimbašu Mateju da u njegovo ime sakuplja tu pomoć, a „ko bi se protivio Mateju, to se samomu mene protivi“, te u potpisu navodi „Veljko Petrović Vojvoda“.[2] Naredba tako svedoči o aktivnostima srpskih ustanika neposredno pred ugovaranje mira i predstavlja redak pisani trag iz perioda Prvog srpskog ustanka. Pisano je starim pismom, a korišćen je narodni jezik, što je još jedan od razloga zašto predstavlja dragoceni dokument.
Na poleđini pisma nalazi se beleška „pismo 'ajduk Veljka“ koju je zapisao Ljubomir Nenadović, književnik, diplomata i ministar u čijoj se biblioteci nalazilo pismo. Nenadović je bio sin ustaničkog vojvode, prote Matije Nenadovića, jednog od organizatora ustanka u valjevskom kraju koji je poznavao Hajduk Veljka. Pretpostavlja se da je tim tokom do danas sačuvano pismo.[2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Pismo Hajduk Veljka Petrovića u Adligatu”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-12.
- ^ a b v g „Istorijska ekskluziva: Naredba Hajduk Veljka, stara više od 200 godina”. Srbija među knjigama. 6—18: 14. 2018. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.
- ^ a b Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (tom 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 17.
- ^ a b Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (novembar 1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. str. 34. ISBN 978-0-295-96413-3..
- ^ a b Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 91—92.