Pitalovski rejon
Pitalovski rejon (rus. Пыталовский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon smešten na krajnjem zapadu Pskovske oblasti, odnosno na zapadu evropskog dela Ruske Federacije.
| Pitalovski rejon Pыtalovskiй raйon | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Severozapadni |
| Administrativni subjekt | Pskovska oblast |
| Admin. centar | Pitalovo |
| Status | opštinski rejon |
| Osnivanje | 16. januar 1945. |
| Površina | 1.111,1 km2 |
| Stanovništvo | 2015. |
| — broj st. | 11.307 |
| — gustina st. | 10,18 st./km2 |
| Vremenska zona | UTC+3 |
| Registarske tablice | 60 |
| Zvanični veb-sajt | |
.svg)
.png)
Administrativni centar rejona je grad Pitalovo. Prema procenama nacionalne statističke službe Rusije za 2015, na teritoriji rejona je živelo 11.307 stanovnika ili u proseku oko 11,8 st/km².
Geografija uredi
Pitalovski rejon smešten je na krajnjem zapadu Pskovske oblasti. Obuhvata teritoriju površine 1.111,1 km², i po tom parametru nalazi se na 22. mestu među 24 rejona u oblasti. Graniči se sa Palkinskim rejonom na severu, na severoistoku je Ostrovski, a na jugoistoku Krasnogorodski rejon. Njegove zapadne i jugzapadne granice ujedno predstavljaju granicu Ruske Federacije i Letonije.
Pitalovski rejons smešten je u centralnim delovima prostrane Pskovske nizije i njegova celokupna teritrija nalazi se u slivnom području reke Velikaje (najveće pritoke Pskovskog jezera). Dve značajne pritoke Velikaje protiču preko teritorije ovog rejona, Kuhva na severu i Utroja koja teče od jugozapada ka severoistoku. Preko teritorije rejona teku i najznačajnije pritoke Utroje Lža i Lada. Ka Velikoj direktno otiče i reka Vjada sa svojim pritokama Kirom i Trostjankom.
Istorija uredi
Područje savremenog Pitalovskog rejona je 11. septembra 1920. shodno odredbama Riškog mira ušlo u sastav Letonije, i u njenim granicama je ostalo sve do okončanja Drugog svetskog rata. Područje je vraćeno Rusiji de fakto 23. avgusta 1944. godine kada su trupe Crvene armije proterale fašiste sa tog područja. Savremeni Pitalovski rejon uspostavljen je 16. januara 1945. godine.
Rejon je privremeno bio raspušten od 3. oktobra 1959. do 12. januara 1965. godine, a njegova teritorija je u međuvrmenu pripojena susednim Krasnogorodskom i Ostrovskom rejonu.
Letonija se zvanično odrekla teritorijalnih pretenzija na područje Pitalovskog rejona 27. marta 2007. godine.
Demografija i administrativna podela uredi
Prema podacima sa popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 12.083 stanovnika,[1] dok je prema proceni iz 2015. tu živelo 11.307 stanovnika, ili u proseku 11,8 st/km².[2] Po broju stanovnika Pitalovski rejon se nalazi na 17. mestu u oblasti.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 26.066 | 18.498 | 15.728 | 16.261[3] | 14.853[4] | 12.083[1] | 11.307* |
Napomena:* Prema proceni nacionalne statističke službe.
Prema podacima sa popisa iz 2010. na području rejona postoji ukupno 326 sela (od kojih je njih 22 bilo bez stanovništva) međusobno podeljenih u 4 trećestepene opštine (jednu gradsku i tri seoske). Jedino gradsko naselje u rejonu je grad Pitalovo, administrativni centar rejona u kojem živi oko polovine od ukupne rejonske populacije.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Spoljašnje veze uredi
